субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:58

Чекају паре уместо да их праве

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 16.08.2014. у 12:40
Златарски "завод" очекује боље дане

Међу првим потезима које је повукао Александар Вулин, нови министар рада у Немањиној 11, био је, кажу сведоци, захтев да му се достави попис имовине којом располаже Фонд пензијско-инвалидског осигурања. На први поглед, рекло би се, помало неуобичајен потез, али ако се сваког месеца за исплату пензија из буџета државе издваја више од 48 одсто новца, постаје много јаснији и смисленији захтев министра Вулина – да сагледа чиме све тај фонд располаже сада, поготово ако му се врати имовина која је минулих четири-пет деценија стицана динаром пензијских осигураника.

Ово питање је утолико важније што у многим судским одлукама којима се потврђује власништво фонда стоји да је обавеза власника да имовину врати намени ради које је и изграђена, што фонду и јесте циљ.

Вулин је својевремено рекао да би решавањем питања имовине Фонда ПИО, Србија могла да развије здравствени туризам, али и да би за неке од бања и рехабилитационих центара, за које Фонд нема средстава да их сам врати у првобитно стање, могао да се нађе стратешки партнер.

Према последњем попису, непокретна имовинапензијског фонда простире се на 110.000 квадрата, од чега 43.000 квадрата фонд користи као пословни простор за обављања сопствене делатности, 20.000 квадрата датоје удружењима пензионера, док 432 квадрата користе асоцијације које учествују у раду управног одбора.

Око 242 квадрата пословног простора користе државни органи, геронтолошки центри простиру се на 17.000 квадратних метара, станови корисника пензија на 26.000, гараже 744, док се око 1.130 квадрата издаје у закуп.

Укупна нефинансијска вредност имовине – пословног простора на дан 31. 12. 2013. године, у пословним књигама је износила 5.175.726.270,03 динара, док је финансијска вредност имовине (хартије од вредности и удели), 3.858.025.578 динара.

У фонду још додају да је књиговодствена вредност објекатаспецијалних болница у Новом Пазару, Куршумлијској и Врњачкој Бањи, Златару и Меркуру у Врњачкој Бањи око 506 милиона динара, а процена вредности објеката појединих специјалних болница („Жубор” и „Златар”) биће урађена ове године.

На питање да ли се зна колико би коштала обнова неких од ових одмаралишта и лечилишта, у фонду кажу да раде на решавању статуса имовине, првенствено специјалних болница у којима је судским путем за неке потврђено право својине, док се за остале специјалне болнице и даље воде судски спорови започети још 2006. године.

– Већина објеката на којима је потврђено право својине фонда у поступку је уписа у катастар непокретности, који изузетно дуго траје. Специјална болница „Жубор”у Куршумлијској Бањи у лошем је стању. Не ради већ седам-осам година, руинирана је, оптерећена хипотеком Пореске управе (која је у поступку брисања), искључена је струја због високог дуга претходног корисника, а уписана је у катастарнепокретности у јануару 2014. године – каже Јелица Тимотијевић, директор Центра за односе с јавношћу у овом фонду.

Сада је неопходно санирање објекта, што изискује велики новац, због чега је фонд финансијским планом за ову годину издвојио део средстава потребних за приоритетне активности.

Специјална болница „Златар” у Новој Вароши такође годинама не ради, али оштећења нису толико велика.Специјалне болнице које раде су „Меркур” у Врњачкој Бањи, Новопазарска бања и „Чигота” на Златибору.

– Планирано је да се објекти који не раде врате првобитној намениунапређења инвалидске заштите и превенцију инвалидности, опоравак и рехабилитацију радника и запошљавање инвалида рада. Преурањено је говорити по ком моделу ће се то остварити, да ли кроз стратешко партнерство, издавање у закуп, директне инвестиције (стране или домаће) или кроз неку другу опцију. Све ће се узети у разматрање, а приоритет ће имати онај модел који омогућава обављање делатности због које су РХ центри и основани,а која ће истовремено омогућити фонду да дугорочно остварује приходе од њих – објашњава Тимотијевић.

Не треба, међутим, изгубити из вида чињеницу да је истовремено држава власник минералних извора, а да све те специјалне болнице без минералних извора не вреде много, тако да било каква одлука Фонда о даљим активностима на развоју или ревитализацији специјалних болница мора бити донета у сарадњи са државом, закључује она.

На продаји и бањски центри

На списку Агенције за приватизацију која је јуче огласила продају 502 предузећа у Србији нашле су се и установе здравствене и социјалне заштите међу којима су Специјална болница „Чигота”, Рибарска бања, „Меркур” у Врњачкој бањи, Специјална болница „Златар”.

Јавним позивом Агенције за прикупљање писама о заинтересованости за приватизацију предузећа оглашена је и продаја бање Жубор, Специјалне болнице „Гејзер”, Матарушке и Богутовачке бање, Специјалне болнице „Бања Ковиљача” и болнице у Сокобањи.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је пре неколико месеци добио правоснажне судске одлуке којима је потврђено власништво тог фонда над специјалним болницама „Жубор”, „Чигота”, „Меркур”, „Бања Ковиљача”, „Златар” и „Сокобања”.

Представници Уније послодаваца чији су представници чланови УО Фонда ПИО раније су указивали да би реформом пензијско-инвалидског система требало да буде обухваћено и враћање имовине ПИО фонду, међу којима су болнице и бање, које су изграђене средствима Фонда.


Коментари5
93d7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав МАРИНКОВИЋ
Не набрајате објекте које су пензионери изградили и сада су у фонд ПИО, јер ако ови виде готово одоше на добош и неко ће да омасти бркове боље ћутите
Marko Petrovic
Ne cekaju oni pare vec te pare i prihode od banja i lecilista godinama unazad koriste za podizanje svojih ionako velikih plata i preterano zaposljavane a oni cijim parama su najvise izmedju 1972. i 1975.g. kada je bilo 4 radnika na jednog penzionera, zidani ti objekti, vodovodi u 52 grada, Sava centar i most Gazela I mnogo toga drugog, od svega toga nemaju nista. Takav je zakon donet i ovi iz PIO fonda koji su u tome ucestvovali uzivaju u onome sto nisu stvarali a posebno ne umeju da to koriste na pravi i ekonimican nacin pa je to dupla steta.
svetlanast. st.
Odlican tekst sa puno podataka i podrske mogucim /evropskim/ resenjima o privatizaciji. Da je takvih tekstova bilo mnogo vise u proslosti, vecina nesrecnih penzionera ne bi poverovala laznim dobrociniteljima koji su od penzionerskog statusa napravili politicku stranku. Da li bi vlasnik objekata koje poseduje PIO dozvolio da oni ne rade i propadaju? Naravno da ne bi. Vise nema smisla postavljati pitanje kako je PIO "dosao" do tolikog broja banja, hotela i lecilista vec raditi na tome da se stanje popravi i oni dobiju vlasnike koji ce brinuti o njima. Setimo se samo ucenjivackog "kapaciteta" PUPS-a, obecanja da "dok su oni u vlasti", penzije ce biti sigurne. Sad kad su penzioneri prvi na udaru, PUPS se ne cuje. Funkcioneri PUPS-a su sebe i SVOJE obezbedili.
nejasno x
Kako fond PIO moze da raspolaze specijlanim bolnicama? Zar to nije u domenu zdravstvenog osiguranja? Kakve su ove nebuloze? I zasto bi se prodavale specijalne bolnice? Da ne mozemo vise da se lecimo ko ljudi i da placamo sumanute cene nekom pajseru koji to otkupi? Ovo nije u redu, a Vulin neka prodaje svoju dedovinu a ne ono sto su generacije pre njega gradile od svojih doprinosa.
Zasto jednostavno kada moze komplikovano i pogresno
Meni nikada nece biti jasno zbog cega se svi bave u Srbiji onim sto im nije primarno u opisu posla. PIO fond raspolaze hotelima i slicnim, zbog cega? Kada bi se svi bavili prvenstveno i samo svojim primarnim delatnostima mi bi bili skoro kao Svajcarska.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља