четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.08.2014. у 15:00 Владимир Круљ

Крила „Етихада” за „Ер Србију”

У време када се говори о томе како спасити што више предузећа у реструктурирању и пронаћи им стратешког партнера, једна успешна прича – од „Јат ервејза” до „Ер Србије”, уз помоћ „Етихада”, поново је дошла у жижу јавности. И то поводом објављивања детаља потписаног уговора. Премијер Вучић обелоданио је уговор и одговорио на сва спорна питања у вези с тим, јасно указујући на оно што је најважније – на економске ефекте.

Морамо прво поћи од чињенице где је био „Јат ервејз” у тренутку када је потписан уговор са „Етихадом”. Наиме, „Јат” је само у 2013. години имао губитак од 73 милиона евра, док је губитак у 2011. и 2012. укупно био око 67 милиона евра. Укупне обавезе „Јата” према банкама, држави, и по другим основама из пословања износиле су 230 милиона евра. Флота „Јата” била је стара и израубована, с просечном старошћу већом од 25 година и с нефункционалном мрежом дестинација. Једноставно, „Јат” је био пред стечајем и гашењем, јер држава годинама није могла да нађе стратешког партнера или компанију која би га купила. И то у много повољнијим временима у сегменту авио-превоза него сада. Уговор с „Етихадом” једноставно је био спас за српског националног авио-превозника и једино решење за његово преживљавање. Овакав уговор био је и једина могућност да „Јат” добије веома озбиљног и респектабилног партнера који може да обезбеди профитабилно пословање националног авио-превозника.

Уговор с „Етихадом” донео је и почетак ренесансе српске националне авио-компаније. За само годину дана сарадње, нова национална авио-компанија, у којој је Србија власник 51, а „Етихад” 49 одсто акција, почела је да послује у плусу, с очекиваним профитом од милион евра у овој години. Број путника повећан је за 70 одсто и достигао је ниво од око 950.000 путника у првој години пословања. Остварен је и пораст од 65 одсто у превозу терета. Уведен је и модеран модел пословања, какав се примењује и у „Етихаду”, једној од најбрже растућих компанија у авио-саобраћају у свету, заједно с „Емирејтсом”. Модернизована је флота, уведено је седам нових линија, „Ер Србија” је ушла у мрежу „Етихада” и остварује сарадњу с авио-компанијама које послују у саставу овог великог светског авио-превозника. Треба рећи и да „Ер Србија”, према студији „Оксфорд економикса”, доприноси бруто друштвеном производу с више од 700 милиона долара, односно са 1,5 одсто БДП-а и индиректно доприноси запошљавању 20.000 људи. Видљив је и допринос „Ер Србије” расту промета на аеродрому „Никола Тесла”, што ствара услове да београдски аеродром постане регионални центар авио-саобраћаја. „Ер Србија” је, за само годину дана, од великог губиташа, који је државу веома много коштао, постала профитабилна компанија с великим перспективама за даљи раст.

На основу уговора види се и да партнери имају углавном равноправне финансијске обавезе. „Етихад” се обавезао да у нову компанију инвестира 100 милиона долара, од тога 40 милиона кроз докапитализацију, која је урађена прошле године, и кроз позајмицу од 60 милиона долара, која још није искоришћена. Држава Србија је у обавези да до 2016. у нову авио-компанију инвестира укупно 82 милиона долара, и то кроз готовинске уплате или кроз неплаћање аеродромских такси у Србији. Из овога се види да су обавезе државе према „Ер Србији” на нивоу губитака које је „Јат” имао само у 2013. години. Исто тако, треба рећи да је логично да је држава на себе преузела старе дугове „Јат ервејза” (292 милиона евра), који ће се решавати као и други дугови јавних предузећа. У сваком случају, Србија би и без „Етихада” морала да решава старе дугове „Јата”. Наравно, ови дугови немају никакве везе с новим стратешким партнером.

Овај модел оздрављења авио-компанија у губицима није усамљен. Последњи такав пример јесте недавно преузимање 49 одсто капитала губиташа „Алиталије”, који је такође преузео „Етихад”. Ова трансакција подразумева комбиновану инвестицију „Етихада” у износу од 560 милиона евра, док ће акционари „Алиталије” обезбедити додатно капитално улагање од 300 милиона евра. Банке акционари требало би да обезбеде још 600 милиона евра кроз финансијско реструктурирање и отпис дугова. Италијанске финансијске институције одобриће нове линије кредита, у укупној вредности од 300 милиона евра. Очигледно, цена оздрављења једне авио-компаније свуда мора да се плати.

И због тога оспоравање уговора с „Етихадом” из, пре свега, политичких разлога представља лошу поруку инвеститорима. И ствара осећај несигурности за стране улагаче. То Србији не треба. Србији треба што више инвеститора и стратешких партнера као што је „Етихад”. А управо партнерство државе и стратешких инвеститора је модел који може бити спас за многа предузећа.

Виши саветник „Kreab & GavinAnderson”, Брисел

Коментари0
9dadc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља