петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56

Редитељ кога је власт забрањивала

Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 19.08.2014. у 22:00
Александар Саша Петровић

Шетња гробљем, како је препоручивао Сиоран, јесте лекција из мудрости. Једини начин да се поднесе празнина јесте да човек поседује свест о ништавилу, другачије је живот неподношљив. Новодевичје гробље у Москви. Александар Саша Петровић налази обележја где почивају Гогољ, Чехов и никако да угледа Булгакова. „И наједном! Здесна, иза црвеног зида, појавио се велики црни мачак.”

Убрзо му се, међутим, губи траг.

 „Чему онда црни мачак. У чему је ствар?”

Булгаков је био тачно тамо где га је мачак одвео. „Био је велики снег, а споменик на његовом гробу је мали – снег га је покрио. Нашао сам мајстора”, записао је Петровић у књизи својих адаптација „Мајстора и Маргарите”, „Псећег срца” и „Пурпурног острва”, по тексту Булгакова којим је био фасциниран јер је уочио морални амбис у ком плива 20. век, и нашао да мењање друштвеног система мора да прати и трансформисање појединца.

Саша Петровић, чешки ђак који је због раскида односа Југославије са Источним блоком приморан да се врати у домовину, режирао је кратке документарне филмове, а за дебитантски филм „Двоје” добио је Октобарску награду. Филм „Три” из 1965. освојио је прву награду у Карловим Варима, „Скупљачи перја” из 1967. Гран при и признање критике на Канском филмском фестивалу, а оба филма имају номинацију за Оскара.

У филмовима, где ангажује и стране глумце (Ани Жирардо, Роми Шнајдер, Изабел Ипер), обрадио је интимистичке теме, религиозне, социјалне. Тако је за „Биће скоро пропаст света” из 1968, Вељко Влаховић, члан Председништва ЦК СКЈ, рекао да се у овом филму сугерише да је пропаст комунизма неминовна, а такви су ставови супротни идеологији Савеза комуниста...

За „Мајстора и Маргариту”, по познатом роману који отвара теме положаја појединца у тоталитарном друштву, питање слободне уметности, порекла зла у свету и страдања Исуса, награђен је у Венецији. Редитељ пише сценарио, а Барбара Алберти и Амедео Пагани помажу око италијанске верзије.

– Овде је Петровић успео да покаже како власт и моћ заправо увек корумпирају, без обзира на идеолошки оквир на који се друштво ослања. Тако и код њега, неко ко се ослања на идеологију добра, у ствари може да буде лош, док неко ко је по опису лош – заправо је у служби добра. Усвајање доктрине која се сматра добром неће нас аутоматски произвести у добре људе, и јасно је зашто овакво размишљање није пријало догматским властодршцима онога времена – каже редитељ и предавач у Лондону Властимир Судар, аутор студије о Саши Петровићу „Портрет уметника као политичког дисидента”, објављене у Великој Британији и САД.


Беким Фехмиу  у филму „Скупљачи перја”

Филм је проглашен за антикомунистички. Главна улога Мајстора понуђена је Ђан-Марију Волонтеу, а он је одбија с образложењем да је савестан члан Комунистичке партије Италије и да неће да глуми у филму по роману који тада још у интегралној верзији није био објављен у Совјетском Савезу. Улогу је одиграо Уго Тоњаци...

– Овај филм је добио Златну арену у Пули 1972, али је у Титовим обрачунима са неистомишљеницима наредне године изостао из дистрибуције, без званичне забране. Булгаковљева сатира власти, комунизма и Римског царства, коју је Петровић развукао на Југославију, непријатно је заголицала многе. Подсетићу и да је играни филм ’Дани’ из 1963. имао привремену забрану приказивања у иностранству јер је наводно неверно приказао домаћу стварност – истиче Судар.

Петровић види предложaк за екранизацију и у „Злим дусима” Достојевског, „Сеобама” Црњанског, „Групном портрету са дамом” нобеловца Хајнриха Бела.

– И Петровић и Бел били су социјалисти, али не доктринарни, већ духовни, интуитивни. У њиховом делу превладава брига за човека, а не за идеологију. Не само то, по њима, идеологија – поготово догматска – гуши човека и друштво, а не ослобађа их. Таква размишљања су обојицу довела у необично незгодан положај наспрам власти и јавности у њиховим државама, а то је случај и са Булгаковом. Тежња ка креативности и интуитивности, а не великим идеолошким рецептима живљења, било је њихово виђење неке боље будућности – истиче Судар.

У свету познат и као творац естетике узавреле страсти и циганског мелоса, често је користио лајтмотив смрти, било да је реч о умирању љубави, било у рату. О томе пише и у својој књизи „Све моје љубави – слепи перископи”. Говорио је да постоје два тренутка у животу којих ни једно биће не може да се сети: тренутак рађања и тренутак смрти. „Сећамо се рођења и смрти других. А нестајање је други вид почетка. После нема ништа, јер ни пре рођења није било ничега, а свет је постојао, цела историја, тако ће се и наставити, после било чијег одласка. Једна мисао, међутим, мучи ме дуго времена: који од ова два тренутка је радостан, а који жалостан.”

Сахрањен је у Паризу поред свог сина.

Данас округли сто

Поводом 20 година од смрти Саше Петровића (1929–1994) данас у 13 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1, биће одржан округли сто „Европско наслеђе Саше Петровића – од Лотарингије до Обедске баре”. Учествују: Петар Волк, аутор прве монографије посвећене овом редитељу „Лет над мочваром”; Боро Драшковић, аутор филма о настанку Петровићевих „Сеоба” и књиге разговора „Филм о филму”; професорка ФДУ Невена Даковић; Американац Грег Декјур млађи, који је написао књигу „Југословенски црни талас”; и Властимир Судар. У 17 сати биће приказан филм „Скупљачи перја”, а о новој 35мм копији, коју је направила Кинотека, говориће Ирена Билић, директор фестивала „Европа око Европе”, из Париза и Радослав Зеленовић, директор Кинотеке.


Коментари4
e9e1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Podkrajac
Nije umetnost za svakoga !!!Ni svaki film nema "happy end".
MIROSLAV MERŽAN
Veliki umetnik,gromada svog vremena. Gledao dosta njegovih filmova, i oduševio se sa svaki. Kao laik, iz hobija sam gledao mnogo filmova, čak posedovao sopstvenu malu kinoteku. Skupljači perija i drugi filmovi su antologija u svetskoj kinematografiji Saše Petrovića.
Zemljorad Obradovic
Veljko Bulajic je covek koji je potpuno i na vreme shvatio sve poruke iz filmova Sashe Petrovica, pa nije imao problema sa zabranama filmova.
ivan hržić
hvala Politici na osvrt za ovog velikana

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља