четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 21.08.2014. у 15:00 Бошко Јакшић

Мало (ни)је лепо

Док 770.000 званично незапослених чека да им реформе једног дана отворе перспективу, премијер у ТВ обраћању нацији говори о 100 радника који ће негде добити посао.

Док су стотине милиона евра украдених од народа држави и даље недоступне, Управа царина се поноси што је на пункту Кончуљ, на административној линији с Косовом, спречила нелегалан унос златног и сребрног накита у вредности вишој од 4.000 евра – што је знатно мање од вредности ручног сата из колекције многих политичара.

Позната је теорија мало је лепо, али социолошке дефиниције од слабе су помоћи Србима. Нама треба нешто велико, да бисмо коначно добили мало. Проблем је што се то велико стално удаљава на хоризонту. Таман му се приближиш за календарску годину, кад се и најава бољитка помери за нових 12 месеци.

Понадали смо се коначно привредном расту од једног процента, кад ударише поплаве. Што значи да ће, упркос донаторској конференцији и мерама штедње, уследити ребаланс буџета. Корекција, корекција пројекције, корекција корекције пројекције...

Потом ће овде стићи ММФ са традиционалним рецептом своје финансијске кухиње: мало резова, па још нешто резова а онда додати мало приватизације. Њима је битно да Србија има новац да може да враћа дугове. О стандарду грађана треба да размишља неко други.

Влада, тај неко други, куд ће, шта ће, решења тражи у уштедама и прерасподели постојећег. Упорно се потискује, или заборавља, основна логика економије: свакој прерасподели претходи један много тежи део посла – стицање.

Производњу су прво начеле санкције, онда је дотукла дивља приватизација. Да би народ живео, кренуо је увоз робе широке потрошње, сировина и репроматеријала који су завршили на домаћем тржишту, опет за потребе широке потрошње. Земља се задуживала, али растући дуг није пратило сразмерно повећање основних средстава и проширење материјалне основе рада која би генерисала услове из којих се кредити могу вратити. Тако се догурало да Србија данас нема производне ресурсе за ниво економске активности која може да прати динамику доспећа узетих кредита.

Пошто новац за буџет неће пунити привредни раст, мора да се прикупља на другим странама. Како је приходна страна танка, то значи смањивање пензија и плата у јавном сектору, повећање пореза (читај пораст сиве економије). Преостали део рупе попуниће нове приватизације и по који кредит „под најповољнијим условима”. Кретање у круг.

Не требају ми политичари чија су уста пуна памфлетског „подстицања предузетништва”, „смањења незапослености”, „привлачења страних инвестиција”, „повећања извоза”. Свима је јасно шта треба, мада одавно помишљам да онима који доносе одлуке није баш све јасно. Многи од њих мисле да се подстицање, смањивање, привлачење или повећање може наредити законом или декретом.

Негде сам наишао на поучан текстхрватске колумнисткиње Аните Зелић која својој влади, која је у ЕУ, између осталог поручује:

•Нема раста БДП-а ако данас мораш да будеш Ајнштајн који 24 сата дневно ишчитава џунглу од неколико стотина прописа да би водио обични фризерски салон.

•Нема раста БДП-а док год се хиљаде људи, који иначе мрава не би згазили, свакодневно питају хоће ли неком владином одлуком преко ноћи – „ћирибу-ћириба” – одлетети с друге стране закона.

•Нема раста БДП-а док просечна мајка свежег дипломца моли Бога да јој дете радије осам сати лиже печате на радном месту у државној управи него започне властити посао.

•Нема раста БДП-а док год разним програмима подстичете младе људе да стекну предузетничке аспирације, а онда те исте аспирације спутавате ненаклоњеним окружењем – па их по принципу ефекта бумеранга терате из земље.

•Нема раста БДП-а док год из удобности урбаног миљеа и добро плаћених позиција зазирете од провинције, без да сте сеоској средини дали прилику да нас прехрани.

•Нема раста БДП-а док год је „вино куће” у дубровачком хотелу македонски вранац а не аутохтоно; док месар у Аргентини срећно оштри ножеве јер Хрватску очекује добра туристичка сезона.

•Нема раста БДП-а док уместо сирових трупаца не почнете да извозите намештај.

•Нема раста БДП-а док год системски узимате предузетнику Пери и радници Анки да бисте дали опрост пореза некоме ко је у касти привилегованих.

Тачка, закључује Анита Зелић. И ја бих ту ставио тачку. Преостаје да једино верујем у реформе. Оштре и болне какве ће бити, али друге нема.

Не бих никако могао да се придружим теолошко-економетријској анализи владике захумско-херцеговачког Глигорија који каже да смо уморни од реформи, а да нам треба обнова. „Људима и не треба реформа, просто им је потребан живот достојан човека”.

Не, не, преосвећени. Како уморни од реформи кад се нисмо реформисали? Када нисмо остварили услове за достојан живот сваког човека. Неко мора да га организује, да га омогући на нивоу земље у којој живимо.

Премијер сада каже да се бољитак може очекивати од 2016. Ајде, нек је две године. Али, први резултати мораће да уследе веома брзо.

За почетак могли бисмода престанемо да увозимо бели лук. Да га сами, као ономад, производимо. Знам да то није нека ставка која значајније утиче на биланс спољне трговине, али је вајдица. И пут од десет хиљада километара почиње – првим кораком.

Можда ћемо тако покренути производњу и успети да од нових приватизација сачувамо оно што је остало од енергетских, водних, шумских или земљишних ресурса који су задња линија суверености српске економије.

Једно је извесно: народ неће бити спреман да, ћутећи у гомили, више прелази преко неиспуњених обећања. Само тако зауставићемо све оне који прижељкују да беже у иностранство. Домовина није изнајмљен стан који ћемо напустити само зато што нам не допуштају да га прекречимо и уредимо.

Коментари0
035e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља