среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:00

Форум држава за поштовање хуманитарног права

Аутор: Дидије Буркхалтер, Петер Маурерпетак, 22.08.2014. у 15:00
Дидије Буркхалтер, председник Швајцарске Конфедерације

Петер Маурер, председник Међународног комитета Црвеног крста

Прва женевска конвенција за побољшање положаја рањеника у оружаним снагама у рату потписана је на данашњи дан, пре тачно 150 година. У оквиру међународног права, заступана је замисао да је чак и у ратно време неопходно очувати минимум хуманости. Швајцарска и Међународни комитет Црвеног крста, који су тада допринели порасту улоге међународног хуманитарног права на међународној сцени, данас делују како би се овај принцип што ефикасније поштовао широм света. Јер чињеница је да још нема ефикасних механизама којима би се у овој области било шта гарантовало.

Чињеница је и да се савремени ратови у многоме разликују од оних из 19. века. Некада су се борбе одвијале на прецизно дефинисаним бојним пољима, данас се дејства све више померају ка насељеним зонама. Класични рат између армија зараћених држава постао је изузетак, а цивили су главне жртве оружаних сукоба.

Међународно хуманитарно право се прилагођава оваквој еволуцији. Затечене патњама и деструктивним лудилом Другог светског рата, државе су се 1949. године споразумеле како би у четири женевске конвенције унеле темељну заштиту свих лица која нису, или више не учествују у конфликтима, као што су рањени или болесни војници, ратни затвореници и цивили. Три додатна протокола из 1977. и 2005. године употпунила су ову кључну подршку међународном хуманитарном праву. Употреба специфичног наоружања, као што су биолошко и хемијско оружје, наоружање са „тепих муницијом” и мине против деловања људске силе, данас се увелико осуђују. Законом је покушано да се најугроженија лица заштите од ратних бруталности. Запажен је напредак у спровођењу ових мера, на пример – обуком војника или кривичним гоњењем најтежих ратних злочина, између осталог, и оснивањем Међународног кривичног суда.

Упркос свему, свакодневно из разних делова света добијамо језиве извештаје и слике које сведоче о неописивим патњама изазваним оружаним сукобима. Пречесто су те патње последица кршења међународног хуманитарног права, кршења које настаје због колективних пропуста. У првом члану, који је заједнички за све четири женевске конвенције из 1949, државе су се обавезале да ће поштовати њихове одредбе и побринути се да те одредбе у свим околностима буду поштоване. Међутим, до сада нису дефинисана средства потребна за испуњење ове обавезе. Од самог почетка међународно хуманитарно право није располагало механизмима који би омогућили његово ефективно поштовање. Оваква неефикасност често проузрокује смрт и тугу становништва погођеног ратом.

Принципи међународног хуманитарног права имају универзално значење. Њихово постојање, међутим, није заувек загарантовано и подразумева сталне напоре. Право које се редовно крши, а да при том изостаје истинска реакција, постепено губи на значају. Тешко је замислити какве последице то има за жртве оружаних сукоба.

То је разлог због којег се Швајцарска и Међународни комитет Црвеног крста од 2012. године консултују са свим државама како би поштовање међународног хуманитарног права, базирајући се на мандату 31. Међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумесеца, било веће. Постоји уверење да је државама потребан форум у оквиру којег би заједно одредиле мере потребне за доследније поштовање међународног хуманитарног права. Тај форум би утицао на државе да редовно и систематски разматрају начин извршавања својих обавеза. Полазећи од тога, државе би напокон предузеле мере како би примена хуманитарног права била већа. Томе би, на пример, допринела узајамна подршка у развијању потребних надлежности и вештина ради поштовања преузетих обавеза. Међусобно обавештавање и промовисање најефикаснијих мера за спровођење овог сложеног задатка такође се подразумева.

Форум држава би омогућавао и стварање гаранција да нови облици ратовања (на пример, уз употребу нових тенхнологија наоружања) буду правно контролисани. Стога је неопходно успостављање редовног дијалога о актуелним питањима међународног хуманитарног права. Важно је и да државе располажу одговарајућим инструментима да би реаговале у случајевима значајног кршења међународног хуманитарног права, да би се избегло понављање таквих злочина и да би се цивили заштитили од нових патњи. Посебно би било важно увести механизам којим би се омогућила истрага о узроцима таквих кршења међународног хуманитарног права.

У складу са њиховим мандатом, Швајцарска и Међународни комитет Црвеног крста поднеће током одржавања 32. међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумесеца, крајем 2015. године у Женеви, конкретне препоруке у прилог оснивању таквог форума. Том приликом ће државе одлучити о даљем току свог деловања.

Још од усвајања Прве женевске конвенције пре 150 година, међународно хуманитарно право постало је централни стуб међународног права. Циљ међународног хуманитарног права је очување битног својства људског бића, а то је његова људскост. То право је неопозиво и почива на убеђењу насталом током векова: неопходно је одредити правила ако желимо да избегнемо да ратови постану варварски. Наша генерација је у обавези да ова убеђења подржи тако што ће створити институционални оквир за њихово поштовање. Одговарајући инструменти омогућиће потпуну примену тог права. Чини се да је у читавој својој историји човечанство сада најближе адекватном решењу. Наша је дужност да ову прилику искористимо. 


Коментари1
7fc95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jedan Funkcioner
Kad bi se SVAKA upotreba nasilja smatrala onim što jeste:kriminalnim aktom, onda bi i medjunarodno humanitarno pravo moralo da se iz osnove promeni. Ovakvo kavo je sad, dozvoljava rat kao sredstvo za ostvarenje političkih i drugih ciljeva i time čak dozvoljava "pravedan" rat.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља