четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Чуда Засавице

Сир од магарећег млека најскупљи на свету, сланина од мангулице без холестерола, повратак даброва – само су неке од вести које из године у годину скрећу пажњу на резерват природе у близини Сремске Митровице
Аутор: Славица Берићпонедељак, 25.08.2014. у 08:00
Сава је ближа, али се бара Засавица ипак напаја свежом водом – из Дрине (Фото Милан Јанковић)

Као гром из ведра неба одјекнула је вест да је магарећи сир који се производи у Засавици, специјалном резервату природе, најскупљи на свету. Тако је „пуле”, сир назван по магарећем младунцу, чија цена је за килограм хиљаду евра, засенио мангулице и подолско говече, видре и даброве, рибу мргуду и биљку месождера, па и љубичасту чапљу, који су, такође,из године у годину, пунили новинске ступце и мамили посетиоце из земље и света да дођу до баре Засавице.

Бара Засавица је заштићена као специјални резерват природе 1977. године ради очувања природног водотока и влажних станишта са значајном разноврсношћу биљног и животињског света. Поверена је на старање  „Покрету горана” из Сремске Митровице.

Резерват природе укупне површине 1.825 хектара, раширио се по територији општина Сремска Митровица и Богатић, па га данас радо својатају и Сремци и Мачвани. До њега се лако стиже захваљујући добро распоређеним путоказима, што је права реткост на српским друмовима. Један од оријентира, који се  угледа из даљине, јесте висока дрвена кула – визиторски центар који представља и централно туристичко место резервата.

Уз прилазну стазу која води са паркинга према кули смештена је мала фарма, са натписом: „Старе расе – генетички ресурси Србије”. Ту су виторога коза, головрата кокош, чувена мангулица – сремска црна ласа, подолско говече, огромних рогова – чији распон иде и до 1,5 метара, домаћи брдски коњ, балкански магарац и буша.

Они који се попну на 18 метара висок торањ имају прилику да уживају у предивном погледу на једини неразоран степски пашњак, најлепши део тока реке Засавице и изузетно пријатан мирис – али не мирис реке, природе, цвећа – већ мирис шунке, сланине и кобасица од мангулице изложених ружи мачванских ветрова. За сваки случај, тај капитал се налази окружен мрежом, под катанцима, што је једини дискретни знак негостољубивости у овој рајској оази. 

Розе чапља

После погледа из птичје перспективе, на располагању је полусатна вожња туристичким бродом „Умбра”.Речни водич је Михајло Станковић, сарадник и истраживач у Специјалном резервату природе „Засавица”, чије приче су бајковите.
– Од 25 врста риба које су до сада регистроване, једна се издваја, а то је мргуда (умбра крамери), заштитни знак резервата, по којој је и брод добио име. То је риба не већа од 12 сантиметара, такозвана дводихалица, која се, кад ниво воде почне да опада, укопа у блато и дише атмосферски кисеоник. Када надође вода, она излази напоље и, једноставно, поново се понаша као и свака друга риба, користи кисеоник из воде. У Европи је она једини представник ове врсте, док још две живе у северној Америци – каже Станковић.
– До сада је евидентирано више од 600 врста биљака, од којих се издваја алдрованда, која се две деценије у Србији водила као изумрла врста. Године 2005. нашао сам прве примерке ове биљке ту, у Засавици. То је било једно од највећих изненађења, јер смо доказали да врста није нестала, и да је овде њено једино доказано станиште. Алдрованда је биљка о којој се најчешће прича као о биљки месождерки, премда припада реткој групи инсективорних биљака, која хвата ситне планктонске животињице и тако себи обезбеђује  храну– објашњава водич и напомиње да нам биљке дају сигнале куда можемо да идемо, а којег терена да се клонимо.
– Лева и десна обала су обрасле једном доминантном биљком, рогозом. То је биљка која вас упозорава да је ту дубина муља до три метра – наводи познавалац ове области. – За разлику од њега трска расте на већ формираном земљишту. Међутим, интересантнији су локвањи. Ако је бара обрасла само белим, то је важно упозорење да пазите куда се крећете, јер он тражи плитку воду и велики муљ. Жути локвањ тражи дубоку воду.

– Када су птице у питању, до сада је забележено око 180 врста. Неке се тешко могу разазнати. Туристи у већини случајева за црне лиске мисле да су патке. Међутим, те птице нису патке, нити њихови сродници. Оне припадају барским кокама. Када су специфичности код птица у питању, 2007. године су се на простору Засавице појавила два примерка роза чапљи. Око 200 година, колико се истражују птице у Србији, ово је незабележено. Касније смо установили да је то наша европска бела чапља. Зиму је провела у Африци и хранила се истим оним рачићима којима се хране фламингоси. Резултат тога је црвено обојено перје. Чим је престала да се њима храни,вратила јој се бела боја. Највећа птица у резервату је орао белорепан, врста која достиже распон крила преко 2,5 метара. Посебна занимљивост Засавице јесте једна мала птичица, ритска сеница, и начин на који прави гнездо. Комплетно гнездо гради мужјак. Када заврши, женка дође да га види и ако јој се не свиди, она кљуном прегризе нит која држи гнездо, а он, мужјак, приморан је да почне све изнова. Један мужјак у време гнежђења опслужује до пет женки.

Бибер цреп или дабар

Од осталих врста занимљиво је споменути да на Засавици живи видра, а од 2004. године овде је враћена једна нестала врста. Европски дабар. Из Баварске је донето 35 примерака. Данас има око тринаест породица. Сви су чиповани, тако да се преко сателита прати њихово кретање. Дабар је ноћна животиња и не може се видети преко дана, али његово присуство се прати на основу оборених стабала, хумки и онога по чему га сви знамо – један је од највећих градитеља у природи, прави бране.

Иначе, постоји директна веза између бибер црепа и дабра! Бибер је немачка реч за дабра, чији рожнати реп има шаре које подсећају на кровове са цреповима, па им одатле и назив „бибер цреп“!

Наставак приче следи, где другде него у кафаници, у „Бирцузу код дабра” уз чашицу ликера од магарећег млека.

– Резерват је највећи чувар старих раса у Србији, тако да се и у нашем ресторану служи паприкаш од мангулице, као и од подолског говечета, производи од магарећег млека и меса, каже управник – директор резервата, правник Слободан Симић, који се данас више разуме у птице, змије, лептирове, рибе него у право. Симић не крије да је почетак био тежак. Неразумевање, беспарица. Победио је  ентузијазам, тимски  рад и вера у визију.

Данас многи примећују да управнику резервата све полази за руком. Прво је почео узгој мангулица, чије месо и сланина немају штетног холестерола, и сада продаје месо, кобасице и кулен  три-четири пута скупље него што је исти производ од товљених свиња. У сарадњи са стручњацима произвео је крему за лице и сапун од млека магарице. Резерват је највећа фарма музних магарица у југоисточној Европи.

– Схватио сам вредност ових животиња када сам у Италији, Холандији и Француској видео да су сачували 14 раса, да од магарећег млека праве помаде за лице и сапун за руке, да Белгијанци од магарећег млека праве ликер. Онда сам се сетио прича да се, овде у Срему, млеком од магарице лечио магарећи кашаљ, да су деца прездрављала – објашњава Симић и додаје:

– Направили смо сир од магарећег млека. Један килограм кошта 1.000 евра. Цена делује папрено, али за један килограм полутврдог сира треба 25 литара млека, а то је количина која се од једне магарице намузе за пола године. Од једне дневне муже на Засавици добију се три-четири литра млека – објашњава управник. Тренутно на фарми има око 130 магарица.

Међутим, није само количина млека та која диктира цену. Највећа вредност „белог мрса” са Засавице у Америци, јер се, како неки пишу, „нашао на јеловнику једног ресторана у Лас Вегасу, где се може поручити по цени од 3.720 евра за парче чија се грамажа не прецизира”. Тајна је у рецептури.

– Магареће млеко нема казеина, па се због тога не може згрушавати или се згрушава на такав начин да буде тврд као камен кад је то обичан поступак. У свету има на хиљаде врста сирева, али нису успели да произведу сир од магарећег млека. Због тога је сир из „Засавице” у центру интересовања светских произвођача сира – ликује Симић додајући да је висока цена сира дала жељени ефекат. Прича о магарећем млеку, и магарцима уопште, подигла је интересовање за држање магараца и дигла им цену на тржишту.

Крајњи циљ запослених у резервату јесте да од свих активности – туризма, фарме животиња, сопствене производње – подмире основне потребе запослених, трошкове за одржавање оваквог поседа, а средствима прикупљеним међународним и домаћим пројектима да се даље развијају. Специјални резерват природе „Засавица” је пример како се домаћинским газдовањем и коришћењем природних могућности може унапредити живот у заштићеним добрима, апољопривредна производња бити уносан посао.


Коментари0
81169
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља