среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:05
ПОД ЛУПОМ: РЕЧНИЦИ, КАЖУ, ЧУВАЈУ ЈЕЗИК, ЗЕМЉУ, ДУШУ

Узмеш ли туђу реч, себе си потуђио

Готово два века траје прикупљање грађе за Речник српскохрватског књижевног и народног језика који садржи око 500.000 речи из књижевног језика и народних говора. Са изласком 19. тома обрађена је отприлике половина од укупног материјала
Аутор: Славица Берићпонедељак, 25.08.2014. у 08:00
Овако изгледа први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика из 1959. године

Велики посао започет је пре два века и урађено је тек пола онога што би требало. Помислиће неко да је можда превише времена прошло, да нешто ту не ваља, да је тако „било са још неким на сва звона најављиваним подухватима” али не може брже – речник је то. Један од најважнијих и најобимнијих дугорочних пројеката српске науке и културе – Речник српскохрватског књижевног и народног језика у издању Српске академије наука и уметности (САНУ). Објављивање је почело 1959. године, а када буде завршен биће у њему више од 30 књига великог формата. 

– Сада је у штампи 19. том и у њему је завршена обрада лексике на слово „О” и започета обрада речи која почињу словом „П”. Прва реч у тому је „оцат” а последња „петогласник”. Грађа за њих је заиста сакупљана готово два века, садржи око 500.000 речи из књижевног језика и народних говора. Сматрамо да смо израдом 19. тома обрадили отприлике половину укупног броја речи, дакле око 250.000 – објашњава др Стана Ристић, научни саветник у САНУ и руководилац пројекта израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

Навала англицизама

Речник о коме говоримо, поред пописа (готово) свих речи и тумачења њихових значења у српском језику, доноси и примере њихове употребе. Стручно – зову га тезаурусни. Све речи су обрађене граматички, по савременом правопису, етимолошки и лексикографски су дефинисане, поткрепљене примерима из књижевности, али и науке, публицистике...

У том речнику, као на најсигурнијем месту сакупљено је и сигурно отргнуто од заборава преобиље речи са свим својим уоченим значењима, без којих би слика о култури, али и свеукупном бићу наше нације била окрњена, сматра академик Милосав Тешић.

„Шта је речник ако не биографија језика, шта је биографија ако не читав живот језика, а шта је живот једног језика него животопис читавог једног народа и његове културе?” – запитао је својевремено песник Матија Бећковић.

– Прикупљање речи за грађу Речника САНУ почело је крајем 19. века на основу веома детаљних упутстава за прикупљање речи из народних говора и из писаних извора свих функционалних стилова књижевног језика – појашњава наша саговорница. – Упутства су сачињена у ондашњем Лексикографском одељењу Српске краљевске академије, које је формирано на иницијативу академика Стојана Новаковића. Он је поставио основе како за просторну, временску и тематску обухватност грађе тако и за начин израде великог Српског речника. На основу објављеног позива академије речи из народних говора са читавог штокавског подручја сакупљали су најписменији људи ондашњег времена (учитељи, лекари, свештеници и др.), а међу њима су били и чувени писци и песници, као што су Јован Јовановић Змај, Симо Матавуљ и друга знаменита имена српске културе. Из писаних извора књижевног језика грађу су сакупљали академици, професори...

Од шездесетих година 20. века речи из народних говора сакупљали су дијалектолози, језички стручњаци високог ранга. Прикупљање речи из књижевног језика и народних говора трајало је све до деведесетих година прошлог века, до распада српскохрватске језичке заједнице, а од тада до данас грађа се допуњава из нових дијалекатских, терминолошких и других специјалних речника, из речника страних речи и из енциклопедија, а допуњавају је и сами лексикографи на основу сопствене стручне и језичке компетенције – додаје др Стана Ристић. 

Речник је по своме карактеру намењен широкој културној, али је такође драгоцено дело за нашу научну јавност. Академик Бећковић нам је навео лични пример:

– У Речнику српског језика сам прочитао да је сент исто што и родно место, био сам врло поласкан што се чинило да је град у којем сам рођен, Сента, родно место свих људи – подвлачи чувени Сенћанин.

У природи језика је да се мења, осавремењава, лексички богати, поготово у овом нашем ужурбаном времену. Неке речи улазе у језик, неке застаревају и престају да се употребљавају, неке поново оживљавају. Не бисмо ни ми данас попут Вука рекли да „колаче градимо од брашна и воде”. Зато Бећковић и за речник каже да је жив. Као што се живот обнавља, тако се и речник обогаћује, употпуњује. У матичној књизи језика издата је крштеница сваке речи, њено порекло, име оца, мајке...; ни једна једина реч није рођена без разлога – сматра песник.

Чињеница је да се у разговору чује све више туђица. Питамо др Ристић из којих језика је српски преузео највише речи.

– У ранијим периодима српског језика, поред грецизама и латинизама, коришћена је бројна лексика из турског језика или турцизми, а у каснијем периоду видљив је утицај западноевропских језика: француског, немачког, а у најновије време енглеског, тако да данас у српском језику, као и у многим другим језицима, имамо поплаву англицизама – каже научни саветник у САНУ.

Ипак, да се зна Вук Стефановић Караџић је Српским речником и граматиком из 1818. ударио темеље новом типу књижевног језика.

Доступан преко интернета

Јесте писање речника нешто што ће потрајати али за спорост нису имали разумевања ни представници неких претходних генерација. Припремни рад на изради једног великог речника српског језика као темеља српске културе је отпочео 1847. године, много касније 21. маја 1940. године у листу „Политика” објављен је чланак „Један грех Српске краљевске академије”, у коме књижевник Милорад Панић Суреп изражава огорчење неизлажењем речника САНУ: „Од 1930. године, па све до данас, у Академијиним годишњацима не видимо више никакву наду, нити налазимо ма каква обећања да ће се педесетогодишњи рад на Српском речнику уобличити у толико ишчекивану књигу. Налазимо само саопштења да се још ради (иако је 1922. године тај рад имао да се објави); непрестано се говори о прикупљању речи, прибирању, убацивању, уазбучивању... О штампању се мудро ћути”.

Прошло је 55 година од штампања првог тома великог описног речника, који је из штампе изашао 1959. године, назире ли се рок објављивања последњег тома? У свету се на оваквим вишетомним речницима ради од седамдесет до сто година.

– Немамо тачан прорачун када ће бити израђен последњи том Речника САНУ, али с обзиром на досадашњу динамику (израда једног тома за три године) то неће бити ускоро. Нарочито ако се задржи досадашњи начин рада и остане при садашњем броју сарадника и односу научних и лексикографских звања (37 стално запослених и три спољна сарадника; од тога само седам стално запослених редактора, сарадника у највишем лексикографском звању који израђују – дорађују и одговарају за коначну верзију лексикографског текста), – напомиње др Стана Ристић.

Ипак, компјутери су ушли у наш живот, не пише се пером и мастилом као некада... Дигитална обрада такозваних речничких ресурса је много бржа.

– У претходним годинама подмлађени тим сарадника под мојим руководством израдио је прелиминарни план дигитализације језичких ресурса Речника САНУ. Овај план обухвата: превођење у електронску форму картотеке са око 6.000.000 картица и са архивом збирки речи из народних говора; дигитализацију библиотеке штампаних извора са око 15.000 јединица (књижевних, стручних дела и периодике); дигитализацију 19 објављених томова Речника САНУ – додаје др Ристић.

Планирано је да се у овај пројекат укључи и корпус савременог српског говорног и писаног језика најновијег периода. Наш прелиминарни план је прихваћен од надлежних тела, институција и лингвистичке јавности, а поред дигитализације подразумева и модернизацију обраде лексичког материјала према најсавременијим лексикографским достигнућима. Поред стандардне речничке обраде, ово подразумева и већу усмереност према корисницима (нпр. прилагођавање новим технологијама пласирањем речника на разне врсте мобилних уређаја). У плану је и израда сајта преко кога би лексикографи директно комуницирали са корисницима и према могућностима излазили у сусрет њиховим потребама.

Можда, ипак, неће протећи још два века да посао буде завршен.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Цена, кадрови и њихове плате

Израду капиталног дела српске културе финансира се преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије као један од дугорочних пројеката Института за српски језик САНУ.

– Кад се говори о томе колико кошта израда речника, требало би прво поставити питање колико се у нашој држави издваја за науку. Тако велики посао свакако кошта и то није спорно; ми знамо да радимо у Србији са оваквим економским могућностима. Али, ако кажемо да у институту доктор наука у највишем научном звању научни саветник, које се стиче десет-петнаест година после доктората, долази или не долази на основу постигнутих резултата у науци, прима зараду у висини две просечне плате у Србији или нешто више од једне и по просечне плате у Београду, онда је свакоме јасно јесу ли скупи научни радници у најзначајнијој националној институцији кад се говори о науци о српском језику. Истина, сарадници ангажовани на изради овог речника имају и одређени додатак на плату. Али морам да нагласим да они не раде само речник, већ се баве и научним радом. Уз то, и сарадници на овоме пројекту, као и на другим пројектима у институту, истовремено се школују, припремају докторате. У току израде ове деветнаесте књиге докторат је одбранило шест сарадника на пројекту – наглашава директор Института за српски језик САНУ, професор др Срето Танасић.

– Последњих десетак година држава је имала разумевање за примање младих сарадника у институт. Највише смо их примили управо на пројекат израде Речника САНУ. Институт данас има задатак да изграђује и научни кадар. Деведесетих година институт је кадровски стагнирао, претила је опасност да се сасвим запусти – подсећа др Танасић. – Са десетак доктора наука, како је било до пре петнаест година, није се могло очекивати да он обавља оне задатке које треба да обавља ова национална институција. Сваке године неколико младих сарадника одбрани докторску дисертацију, а на докторским студијама имамо двадесетак сарадника. У овој години ћемо имати двадесет пет доктора наука и наставићемо даље да изграђујемо кадрове да бисмо могли обављати задатке који стоје пред нама.

Професор др Срето Танасић сматра да ресорно министарство, такође, мора редовно и потпуно да финансира издавачку делатност института која служи да се резултати рада учине доступним научној домаћој и славистичкој јавности, што у последње време није чињено; прошле године нису финансирани водећи часописи националног значаја.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Српски, хрватски...

Како је речник добио садашње име? Др Срето Танасић подсећа:

– О имену језика и речника више пута сам говорио, али у вези с тиме треба се подсетити да је од  почетка двадесетог века, нарочито у двема Југославијама, све ишло у правцу српско-хрватског језичког јединства, то је било и у политици српске владајуће елите у новоствореној држави Јужних Словена – то је било виђење и многих српских интелектуалаца, то је обновљено и након стварања друге Југославије под комунистима; тада српска интелигенција, десеткована у рату и револуцији, није имала снаге ни храбрости да се не сагласи са поновним оживљавањем те идеје. Српско-хрватско језичко јединство не треба схватати као да су два језика, хрватски и српски, на неки начин спојена, већ тако да су Хрвати почели и пре стварања Југославије да се служе српским књижевним језиком (који је створио Вук С. Караџић) додавши му уз српско и хрватско име. Због тих чињеница Срби нису имали никакву потребу да додају хрватско име уз име свог српског језика. За нас је био и остао српски језик, те је и Речник – речник српског језика. Међутим, то је сад осврт уназад и накнадна памет, где видимо погрешку из заблуде, али та памет не може служити да сад ударамо по тадашњим нашим филолозима и интелектуалцима, пре свега требало би да нам буде наук за будућност – да се не одричемо својих темеља зарад неизвесних добитака, наук да своју језичку политику водимо, као део националне политике, у своме интересу. За нас је био и остао српски језик, па је и Речник – речник српског језика.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Немањино завештање

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ…” из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића.

----------------------------------------------------------------------------------------------

И име мења

Половином 19. века звао се Српски пространи речник да би се разликовао од Вуковог Рјечника. У последњим деценијама 19. века, када Друштво српске словесности прераста у Академију наука, његов назив се мења у Академијски српски речник, а мало потом и у Речник књижевног језика српскога. Почетком 20. века он носи назив Академијски речник народнога и књижевнога језика и Српски речник књижевнога и народнога језика (1913), а под утицајем нових струјања у српској лингвистици и Речник књижевног језика српскога и Речник народног књижевног језика српскохрватског (1915–1938). Половином 20. века академијин речник се назива Речник српскога књижевног и народног језика (1944), а 1953. тај назив бива промењен у Речник српскохрватског књижевног језика. Тек у свом првом тому, 1959. године, Речник САНУ добија наслов који носи и данас: Речник српскохрватског књижевног и народног језика.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Од Бачке до Јадрана

Велики речник САНУ, такозвани тезаурус, описни је речник који даје укупну лексику српског језика у распону од Доситеја и Вука до савременог доба и с веома широког географског простора, од Неготина и Пирота до Лике и Книна и од севера Бачке до Јадранског мора.


Коментари2
e3914
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jozsef Berkes
Proslo je 55 godina od izlaska prvog toma velikog recnika, a evo 2014. godine tek izlazi 19. tom sa obradjenim slovom O, i delimicno zapocetim slovom P. Uz ovaj tempo izlaska svazaka, to indicira da se recnik nece zavrsiti u skorasnje vreme, mislim u narednih 25-30 godina. Prakticno znaci da ga mnogi od onih koji danas zive nece docekati, a kamoli oni koji su bili odrasli i pismeni 1959. kada je svet ugladala prva knjiga. I jos nesto, jezik nije mrtav, ako se koristi: njime pise, govori ili cita. Znaci,mnoge reci se gube, radjaju se nove i najnovije. Sve te novine - neologizme - koji se ubrzano javljaju razvojem tehnike, nauke, umetnosti i sl. vec izasli tomovi nisu registrovali. Oni ce se morati dopuniti i revidirati. Naravno znamo da je leksikografski posao posle Sizifovog najtezi, ali ovih proteklih 55 i planiranih narednih 25-30 godina u ovog eri racunara i digitalne obrade je ipak previse.
Dušan Trajković
Taj isti Nemanja koji upozorava na vrednost jezika i ne uzimanja tuđeg kao svojeg uveo je Rimsko-Vizantijskog orla i tuđu Hrišćabsku religiju kao znake Srpstva. To govori o mudrosti toga čoveka. Objedinjavanje donosi više koristi od deobe pa i po pitanj jezika. Samo sloga srbina spašava !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља