уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.08.2014. у 15:00 Бојан Билбија

Не дајте своје личне податке

(Фо­то Д. Ћир­ков)

Статистика Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, садржи на хиљаде предмета, али у готово две трећине случајева поступак је обустављан јер је орган власти одмах по интервенцији овог независног регулаторног тела дао тражиоцима информације које је претходно ускратио.

– Типична потврда принципа АПП – „ако прође, прође”. Ко се жали оствариће право, ко се не жали неће. Такво понашање је по закону кажњив прекршај. Али, у претходне три године надлежна министарства нису покренула ниједан прекршајни поступак против одговорних лица – каже Шабић у разговору за „Политику” и истиче да такво понашање „има веома мало везе с паролама о власти као сервису грађана”.

Зато он с грађанима комуницира и ван крутих, формалних процедура, па је тако последњих година један од најактивнијих и најпознатијих блогера и „твитераша” у Србији, где га прати читава мала армија од 17.000 људи.

– Свако ко је јавна личност, поготово носилац неке јавне функције, треба да је скоро обавезан да се труди да с окружењем комуницира на начин примерен времену у коме живимо. У том контексту, друштвене мреже су незаобилазне.

Неке ваше „колеге” с друштвених мрежа понекад и претерају, као за време мајских поплава када су оптужени за изазивање панике. Тим поводом имали сте и преписку, полемику, с премијером Вучићем?

Мој коментар, јавна похвала одлуке Вишег суда у Београду да укине притвор против људи притворених због објављивања неистинитих вести на друштвеним мрежама, у једном тренутку била је и предмет пажње премијера који се јавно запитао– одакле ми право на то. Немам дилему да сам имао право на то што сам објаснио у блогу, а и у личном писму премијеру. Чули смо се после тога и разговарали. Верујем да је прихватио моје аргументе.

Да ли власт прихвата ваше аргументе и када је реч о ставу поводом уговора који нису увек доступни јавности?

Мој став о „тајним” комерцијалним уговорима одавно је познат и никад се није мењао. Од концесије за аутопут Хоргош–Пожега, преко продаје РТБ „Бор”, уговора „Јата” и „Ербаса”, „Фијата”, канала Дунав–Морава–Вардар, па до „Ер Србије”. Већину је јавност ипак видела, неке још није. Објашњење се у свим приликама сводило на то да је тајност условљена вољом страних партнера, али поступање по захтевима заснованим на нашим законима, упућеним нашим органима власти и поготово одлучивање о њима, мора бити искључиво ствар наших органа власти. Идеја да би остваривање законом зајемчених права требало да зависи од воље страних партнера није прихватљива.

Из Владе поручују да то може угрозити инвестиције?

Није спорно да се у оваквим уговорима може предвидети да су одређене информације поверљиве и да се сходно томе јавности може ограничити приступ. Али, такав третман не смеју имати информације које су јавности неопходне за оцену оправданости располагања наше стране јавним новцем и ресурсима.

Списак ваших неспоразума с влашћу на томе се не завршава. Још памтимо кад вам није дозвољено да говорите у Скупштини...

То је заиста могао да буде велики скандал. Ускратити у парламенту реч поверенику, и то док се разматра његов извештај парламенту, незамисливо је са становишта елементарних критеријума демократске праксе. Исте вечери звало ме је доста страних новинара, али осим изјаве једној нашој агенцији нисам коментарисао догађај.Добро је што ипак на крају није било скандала. Вратио сам се сутра у парламент и говорио, пошто сам добио извињење председнице парламента. Не волим што је парламент моје земље морао било коме да се извињава. Не треба дозволити да долази до таквих ситуација.

Сведоци смо праве револуције у откривању поверљивих државних информација. Довољно је поменути Едуарда Сноудена и Џулијана Асанжа.

Још је тешко препознати димензије „експлозија”које су изазвали Асанж и Сноуден. Никада тако снажно и тако аргументовано није указано на то да је, између безбедности с једне, и људских права с друге стране, клатно преко сваке мере отишло на једну страну. Од судбоносног значаја је да се оно доведе у равнотежу.

Занимљива су и ваша искуства у раду са српским безбедносним службама...

За велику већину људи била би најлогичнија претпоставка да су проблеми у приступу информацијама посебно изражени у вези с безбедносним структурама, као што су МУП, Министарство одбране, ВБА, ВОА. Али, проценат непоступања по решењима повереника за информације у безбедносним структурама је око два одсто, док је у државним предузећима које располажу огромним износима јавног новца и великим јавним добрима тај проценат скоро 10 пута већи!

Хоћете да кажете да у Србији није проблем у тајним, већ у јавним службама, односно предузећима?

Годинама сам био сведок напора које су, сада нажалост покојна Верица Бараћ и Савет за борбу против корупције којим је председавала, улагали ради формирања антикорупцијских извештаја које су стављали на располагање влади и јавности. До великог броја докумената Савет је долазио тек после моје интервенције, али у у неким случајевима ни то није било довољно. Савет је поднео поверенику више од 100 жалби, што по себи говори више него довољно. Ситуација у којој је Савет за борбу против корупције, који је формирала Влада Србије, у енормном броју случајева био суочен с проблемима у приступу информацијама од антикорупцијског значаја, а које су у поседу субјеката који су такође под контроломисте те владе, мора се оценити као парадоксална.

Недавни шокантни злочини, када је свирепо убијена девојчица Тијана Јурић или када је Лука Јовановић прегажен на Бранковом мосту, изнова су покренули питање веће употребе савремене технологије у борби против криминала. Ту се, међутим, јавља проблем задирања у приватност грађана путем тоталног надзора?

Не само ови случајеви потврђују значај већег видео-надзора, који може помоћи и откривању учинилаца кривичног дела, али и превентивно деловати. Међутим, управо због тог значаја, видео-надзор мора бити ваљано уређен законом да не би прешао у супротну крајност. Постоје ситуације где је смисао видео-надзора потпуно очигледан, али у неким случајевима је потпуно неоправдан. Имали смо, тако, случајеве тоталног видео-надзора у гинеколошким ординацијама или гардеробама у продавници женског доњег рубља. То може бити поље за разне злоупотребе.

Управо у случају „мини кантримен”, покушаји нашег листа да дође до информација од надлежних у МУП-у изазвало је љутњу начелника београдске полиције?

Генерално, функционери немају права да на такав начин реагују на захтеве новинара и медија. Посао новинара је да тражи и објављује информације, а посао јавних функционера је да те информације пруже јавности. То подразумева и да истрпе критику, макар им она понекад изгледала преоштра.

Многи органи власти и јавна предузећа радије плаћају новцем буџетских обвезника казне које им повереник изриче, него што су спремни да пруже информације? Познат је био такав став бившег генералног директора РТС-а Александра Тијанића, али и других државних система, попут „Србијагаса”, „Телекома”...

То је, нажалост, тачно и на неки начин „логично”. Казне за непоступање су релативно мале, до 200.000 динара, а плаћају се јавним, а не приватним новцем. С тим у вези, постоји занимљива идеја из невладиног сектора којом се тражи од државног правобранилаштва да почне да подноси тужбе против одговорних лица у тим органима и предузећима, да би надокнадили штету која тако настаје. И сам сам више пута указивао на то да се ефикасна примена закона може обезбедити само личном одговорношћу руководилаца.

Изгледа да је неопходна нова законска регулатива у овој области?

Број предмета које обрађујемо константно расте. У 2013. било их је 2.200, што је двоструко више у односу на 2012, односно троструко него у 2011. години. Недостају нам законска решења у деликатним областима, као што су видео-надзор, биометрија, безбедносне провере, услед чега је обрада личних података у овим областима у знатном броју незаконита.

На шта конкретно мислите?

На пример, нико нема право да вам тражи матични број када враћате робу у радњу, или када односите ствари на хемијско чишћење. Провером у само једној компанији, провајдеру мобилне телефоније, утврдили смо стотине хиљада приступа листинзима грађана, што је супротно Уставу. Само у једној години, и само у једној компанији мобилне телефоније, безбедносне службе приступиле су 272.000 пута листинзима грађана супротно Уставу.

Како заштити грађане од упада ове врсте?

Ни више од четири године после усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је постојала обавеза да то уради у року од три месеца, влада није донела акциони план за њено спровођење. Већ скоро шест година, посебна законом зајемчена заштита нарочито осетљивих података великог броја лица, такође је остала само празна прокламација.

Коментари32
d243e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KOMUNISTA Uvek
Postovani g Sabicu, kao neko ko stiti gradjane i njihovu koliko toliko privatnost tj licne podatke, inicirajte ili vec ako mozete donesite predlog zakona o zabrani unosenja maticnog broja gradjana na svaki moguci racun koji dobijamo. To je potpuno nepotrebno i suvisno da pise na racunima infostana, telefona itd itd.
osecam strah i rizik
Utesio me ovaj clanak , posto sam malo znala o zastiti licnih podataka u RS.Dospela sam u veoma neugodnu situaciju .Posto vodim sudski spor u kome sam osteceno lice , osmu godinu uz razna ometanja advokata suprotne strane koja su dosla do kulminacije uzurpiranjem mojih najlicnijih podataka.Beogradski advokat Vladimir Gavrilovic na prevaru je pribavio od Konzularnog predstavnistva zemlje u kojoj imam stalni boravak i drzavljanstvo, takoreci iznudio od sluzbenika kopiju mog licnog dokumenta koji je upotrebljen za overu mog punomocja za mog zastupnika pred sudovima u RS.i nakon toga Gavrilovic je uputio pretnju da ce tuziti Konzulat (posto je moje ime na dokumentu prevedeno na engleski a to se ne poklapa s imenom na mojoj tuzbi Srpskom sudu!?).U isto vreme je pribavio na slican nacin(obmanama), od mog advokata u RS moje licne podatke s mog bankovnog racuna i podatke u vezi moje firme .Gavrilovicu sam uputila opomenu kao upozorenje ako zloupotrebi ove podatke! Hvala , za ovaj clanak.
Миша Милас
Браво господине Шабићу! Ви сте ЈЕДАН ОД РЕТКИХ ДРЖАВНИХ ФУНКЦИОНЕРА КОЈИ ЗАИСТА ШТИТИ ИНТЕРЕСЕ ГРАЂАНА. Многи високи дужносници, посебно они из врхова разних служби и министарстава се понашају као фараони и дахије. Они мисле да су изнад зув. обичних грађана и закона, а управо их ти грађани плаћају. Господин је поменуо видео надзор и већ неколико година тражи да се он законом регулише, међутим МИНИСТАР ПРАВДЕ, други надлежни, па и СКУПШТИНА - ћуте. Не треба говорити само о позитивним странама видео надзора, већ и оним - негативним. За почетак, на сваком месту где је инсталиран видео надзор морало би да постоји упозорење! Савремена дигитална видео монтажа омогућава "фалсификат" високе верности који је понекат немогуће открити. Какве све могућности то нуди разним уцењивачима - не треба ни помињати. Они на власти не схватају да и они могу пасти у замку нехотично!
Miljan N.Bg.
Ovakve tekstove "Politika" treba da forsira maksimalno. Umesto praznih priča o "politici" naših stranaka koje se svakodnevno ponavljaju treba se baviti temama koje se raelno tiču interesa i prava živih ljudi,građana.
sve rečeno
Onima koji žele da rzumeju g.Šabić je sve rekao. Posebno je vredan podatak o odnosu javnih preduzeća prema zahtevima Saveta za borbu protiv korupcije i potrebi da preko 100 puta poverenik interveniše po žalbama Saveta. Eto odgovora gde je leglo korupcije i zašto se naše stranke otimaju za javna preduzeća.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља