четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Сезонско воће и поврће најскупље у Београду

Аутор: М. Бракочевић - Б. Васиљевићнедеља, 24.08.2014. у 12:41
(Фото Д. Јевремовић)

На београдским пијацама килограм лубенице ових дана достиже цену до 30 динара. Ко одлучи ово слатко сезонско поврће да пазари негде у близини куће, на пример код локалног препродавца робе из камиона, моћи ће да уштеди и десетак динара по килограму. Ако купцу не пада тешко да протегне ноге до „Велетржнице” на Бежанијској коси, лубеницу би могао да набави по тренутно најнижој цени у граду – за најмање осам, односно највише 13 динара по килограму. Исте цене као на овој пијаци на велико важе и у већини хипермаркета, али и код подаваца уз пут ка Шапцу, Пожаревцу, Крагујевцу...

И лубенице су само један од примера. Слично је и са ценама нектарина, грожђа, али и црног лука, кромпира, шаргарепе…

– Када се упореде цене било којих пољопривредних производа или хране уопште, Београд је готово сваки пут најскупљи у односу на остале градове. Разлог за то је монополизовано тржиште, раздељено између великих снабдевача и недовољне конкуренције. Неминован је и утицај виших трошкова пословања али и имућнијег становништва у главном граду које може да купи скупљу робу – објашњава др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, додајући дашто је мањи друштвени бруто производ и што су нижа примања у одређеним местима, и цене производа морају да буду ниже. Произвођачи су, истиче др Цвијановић, принуђени да се прилагођавају куповној моћи потрошача, али су проблем прекупци који померају тржишне границе и нарушавају реалне односе на тржишту.

– Куповна моћ грађана је иначе веома скромна. Посебно сада због септембра који је познат по већим трошковима које доноси почетак школске године. То ће сигурно умањити потражњу свежих сезонских намирница – најављује директор института, подсећајући да потрошачи ипак треба да преузму улогу балансера понуде и тражње преко своје куповне моћи и да не дозволе да цене превише расту.

Како и да ли купци заиста могу да обуздају скок цена?

Милан Простран, агроекономски аналитичар, сматра да потрошачи каткад утичу на цене, али се куповна моћ већине грађана у овом тренутку свела на само шест производа – шећер, брашно, уље, хлеб, кисело-млечни производ и живинско месо.


(Фото Т. Јањић)

– Наш човек сада користи оно што му је потребно за пуко преживљавање. Пошто се набавка своди на само одређену групу прехрамбених производа, он онда ни не може да утиче на тражњу луксузније прехрамбене, нити сезонске пијачне робе. Проблем је и у томе што Србија нема развијен потрошачки покрет којим би онемогућила произвођаче да се понашају како им је воља – објашњава Простран.

Уз то, воће и поврће је кратког рока, поготово овогодишње због града и кише. Ако потрошачи и одлуче да игноришу продавце, они неће бити на губитку јер ће воће које не успеју да продају, рецимо, да преточе у ракију. На крају ће ипак нешто и да зараде.

У нашој земљи нема организованог тржишта, што су посебно искористили накупци и прекупци који су тренутно на „власти”.

– Са њима је тешко носити се, јер немамо институције, кластере, тржнице које би могле да им се на неки начин супротставе. Чим постоји посредник у ланцу трговине, крајњи потрошач ће награбусити. Сви се уграде у цену одређеног производа, а све то иде преко наше грбаче – појашњава агроекономски аналитичар.

Добављачи уверавају да би цене сезонског воћа и поврћа ускоро требало да падају. Разлике у ценама су само питање тренутка на тржишту, истичу у фирми „Фруит компани”, подсећајући да се у таквим ситуацијама увек нађе неко ко „дебело” заради.

– Велики трговински ланци имају нон-стоп акције којима покушавају да привуку још више потрошача и тако покрену продају и осталих артикала. Дешава се и да прекупци пазаре акцијску робу у хипермаркетима, па је изнесу на пијацу и продају по вишој цени, све да би зарадили – поручују у компанији „Фруит”.

Слабији род у Аргентини назидао цену лимуна

Од цене лимуна на пијацама муштеријама се ових дана буквално заврти у глави. Из дана у дан бележенови рекорд и у радњама приватника – „зидају” се и до невероватних 500 динара. Потрошачима се више исплати да га пазаре у трговинским ланцима јер за килограм ове суптропске воћке треба да одвоје око 300 динара. Многи латиноамерички лимун сада купују на комад.

– Готово месец дана нисмо могли да набавимо лимун за тезгу јер га није било код добављача. Кажу да је разлог то што сада није сезона ове воћке, јер се лимун бере у октобру и новембру – причају дугогодишњи продавци на пијаци Зелени венац и истиче да је мања количина на тржишту условила његову високу цену.

Дефицит лимуна на европском тржишту, распродата роба и слабији род у Аргентини – главни су разлози због којих је на домаћем тржишту овај цитрус папрено скуп, сагласни су добављачи.

У „Темпу” тренутно кошта 294,99 динара, док у „Максију” за килограм треба одвојити 299,99 динара.

– Аргентина као највећи произвођач лимуна на свету и главни снабдевач европског тржишта имала је лошу сезону. Због мраза, до 70 одсто укупне производње је уништено, па је у Европу доспела ограничена количина лимуна. Услед тражње која превазилази тренутну понуду, цене су више него раније – објашњавају у „Делезу Србија”.

Ананас јефтинији од јабука

Посебно изненађење на тржишту је цена ананаса. Једно време била је готово иста са ценом грожђа, чак и нижа од цене јабука, парадајза… На појединим акцијским снижењима ананас је 99,90 динара по килограму, а на пијацама 100 динара по комаду што је и више од килограма.

Један од највећих произвођача ананаса у свету је Костарика. Тамо није било временских неприлика у периоду брања ананаса, због чега је производња стабилна. То је утицало да цена буде повољна у току целе године. У ово доба ананас је презрео па му цена пада и до 30 одсто у односу на уобичајену и важно је да се брзо прода.

Киселе цене домаћих производа

Домаће воће и поврће на пијацама нема сада, усред сезоне, „слатке” цене. Парадајз је од 60 до 100 динара, и то у периоду када би требало да буде најјефтинији.

– Највише парадајза у Србији произведе се у Обреновцу, Убу и Шапцу, местима које су ове године погодиле поплаве. Има га и у Лесковцу, али су тамо стигли Руси који су све покуповали. Ова година је јако лоша за поврће и воће због влаге и пламењаче. Произвођачи који имају пластенике успели су да сачувају парадајз од града и јаких киша али сада кубуре са великом количином влаге, због које неубран плод трули. А на отвореном стабљике се суше, па је род готово преполовљен – објашњава Марина Бугарчић, произвођач поврћа из Сланаца.

Није боља ситуација ни са паприкама, њихова цена је сада између 60 и 70 динара. Ово поврће тражи сувље време, тако да је ове године подбацио род, а због тога јој цена неће падати. Може само да се догоди да на цену утиче увоз из Македоније и Бугарске, оцењују продавци на пијацама.

Шљиве, нектарине, брескве, грожђе такође прате цене поврћа.

За шљиве је потребно издвојити 50 динара, нектарине и брескве коштају од 80 до 100 динара, а грожђе 80.

– Шљива је ове године слабо родила због чега мислим да ће јој цена расти, а брескве и нектарине су већ на измаку. Продају се из хладњача па су зато и скупе – каже Стојана Скадрић, продавачица.

Једино је овогодишња киша одговарала кукурузу.

– Велики је ко Морава, ово време му је добродошло, па је и цена прихватљива. За 100 динара може да се пазари шест клипова – каже произвођач Слободан Јовановић из села Калиновац, општина Уб.


Коментари4
3d298
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Vasiljevic
""У нашој земљи нема организованог тржишта"".....A sta je u nasoj zemlji organizovano?Radi ko sta hoce i kako hoce.Pocinje skolska godina,sve je skuplje,cekaju nas smanjenja primanja i penzija i koga briga za trziste i kako ce ljudi da zive i skoluju decu......
Bonn Berlin
@ Svetlana Timotijevic´, jos uvek razmisljate socijlisticki. Samo zitarice spadaju u strateske proizvode, sve drugo je slobodno za prodaju onome ko ima da plati. To se zove slobodna trgovina, shvaticete jednog dana.
Bonn Berlin
Meksiko ne najveci proizvodjc limuna sa 2.150 miliona tona, Indija 2.100, Kina, 1.310 , pa Argentina sa 1.230 mio. tona. Prinos u Argentini u 2014 je bio za < 20% > manji od proslogodisnjeg, zbog velikog mraza, po vestima od INTA.
Светлана Тимотијевић
Како то могу да дођу странци и да сав плод за своје потребе покупују, па локално становништво може после само да гледа у звезде. За извоз може да буду одређене само оне количине које од домаћих неће бити купљене, а које су то мора статистика да зна. Сопствено тржиште не сме да остане неснабдевено, то је злочин!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља