понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.08.2014. у 15:00 Јелена Попадић

Старосна дискриминација без одговора друштва

Потпис: Ејџизам спада у најраширеније облике дискриминације (Фото Д. Јевремовић)

Колутање очима, намргођена лица и заједљиве опаске неретко дочекују старије особе које улазе у градски превоз, чекају ред у домовима здравља, поштама или банкама. Њихове потребе неретко се сматрају мање важним, млађи суграђани се увек питају куда они иду усред дана, зашто стварају гужву у аутобусима или здравственим установама када могу да седе у својој кући и да никоме не сметају. Нерадо им уступају место, заборављајући да смо сви ми сваким даном све старији.

Ејџизам (дискриминација старијих), осим расизма и сексизма, најраширенији је и најсуровији облик дискриминације у нашем друштву. Већина старијих се с разлогом пита: зашто је неко ко је цео живот стварао и радио, када је дошло време да убире плодове рада, жигосан само због својих година?

Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности, истиче да најмање притужби примају баш од стране старијих особа, али не зато што дискриминације нема већ углавном због неупућености.  

– Старији људи и организације које се баве њиховим правима морају бити храбрији у тражењу заштите. Када се деси дискриминација требало би поднети притужбу поверенику, а постоји и судска заштита – истиче наша саговорница, додајући да се старији суграђани неретко жале на лош третман у здравственим установама. Ипак, лекари тврде да су сви закони, правилници, па чак и устав, прописују једнак третман свих пацијената, без обзира на животно доба. 

У стварности, старији људи се нерадо примају у болнице, а ретко која сестра или доктор ће им се осмехнути. Дуже заузимају кревет, захтевају већу негу, неретко долази до компликација у њиховом лечењу, узимају неколико терапија истовремено. Када се, у случају хитних стања, обрате служби Хитне помоћи, имају осећај да су године препрека за добијање здравствене неге и терапије. Ипак, представници ове службе то оштро демантују.

– Здравствено стање пацијента и степен хитности једини је критеријум на основу којег излазимо на терене. Пацијенте морамо да питамо за године, јер прикупљамо податке о свима који нам се јаве. Уколико се неко жали на бол у грудима или се повреди на јавном месту морамо да реагујемо без обзира на то да ли је млад или стар – изричит је др Горан Чолаковић, вршилац дужности директора Завода за хитну медицинску помоћ у Београду.

Дискриминацију је тешко доказати, али и препознати, мишљење је поверенице Невене Петрушић. Постали смо друштво у којем сви сматрају да је потпуно нормално да износимо своје личне податке (укључујући и године живота), на пример приликом конкурисања за посао.

– Приликом запослења године старости и било које лично својство може се поставити као општи услов само уколико природа посла то захтева. У највећем броју послова године не играју никакву улогу. Инсистирање на личним подацима у биографијама указује на то да послодавци нерадо запошљавају старије особе. Било би сјајно када би се у нашем друштву промовисало искуство у раду које старије особе имају, а може бити драгоцено за послодавца. Данас у неким фирмама у Немачкој заинтересовани анонимно конкуришу за одређено радно место. Осим квалификација, не наводе чак ни име и презиме, јер има послодаваца који не гледају благонаклоно на имигранте – истиче наша саговорница.

У Србији је ситуација другачија. Када је Београђанин Милош П. (47) после двадесет година рада у једном трговинском ланцу, изгубио посао и пријавио се Националној служби за запослење, од службенице је добио искрен одговор – да се не нада да ће са њим контактирати у скорије време. Нови закон о раду могао би подстаћи послодавце да гледају благонаклоно на искусније раднике. Према новим правилима, у случају вишка радне снаге, послодавци нису више у обавези да исплате отпремнину за све године стажа старијем раднику, већ само за године рада које је провео код њих.  

– Стара правила представљала су реалну препреку запослењу старијих радника, али мислим да је већи проблем неактивност људи који траже посао. Многи од њих деценијама су радили у друштвеним или државним фирмама и нису много улагали у себе. Много лакше налазе посао људи који су највећи део радног стажа одрадили у приватном сектор – сматра Јован Протић, представник Међународне организације рада, додајући да у западним земљама постоје послови с пола радног времена који су погодни за раднике старије од шездесет година. 

-----------------------------------------------------------------------------------

Посао тражи 200.000 људи у шестој деценији живота

Према подацима Националне службе за запошљавање, посао тренутно чека готово 200.000 људи старијих од 50 година, што чини око 26 одсто укупног броја незапослених у Србији. Готово 27. 000 посао чека више од десет година, 30.000 запослење нађе у року од осам година, а између три и пет година незапослено је 32.000 људи у шестој деценији живота. Многи од њих се не надају да ће икада наћи посао, и сваки дан пажљиво изучавају нова правила рачунајући када ће коначно дочекати жељену пензију. Чак 9.127 незапослених, старијих од педесет година завршило је основне студије, а звање доктора наука има њих 39.

Коментари12
47e4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Глас Србије
Коментар "Друштвено Стање | 25/08/2014 21:56" Свака вам част, у праву сте! Кратко, Јасно, Суштински!
Mladosna diskriminacija
Ovu diskriminaciju niko ni ne pominje. Valjda se niko ni ne usuđuje, svestan kakva je to katastrofa. Iako sam i sam penzioner, po meni su mladi danas mnogo gore prošli od naše generacije. Nama su davali nekakve stanove, mogli smo da uzimamo bolovanja i porodiljska odsustva, zdravstvo je funkcionisalo bez velikih para. U penziju smo išli sa 55 odnosno 60 godina. Da ne govorimo o relativno niskim zahtevima na radu isl. Mladi ljudi danas ko zna da li će uopšte ići u penziju i od čega će živeti. Rade kao marva i ne mogu da sastave kraj sa krajem (ako imaju posao, a takvih je malo). Bitan pokazatelj propadanja jednog društva je kada roditelje prestane da bude briga za sopstvenu decu i kada stare i nemoćne ljude teraju da rade do smrti dok mladi ljudi sede nezaposleni bez uslova za porodicu, decu i da ne emigriraju. Mladi su u Srbiji diskriminisani, a ne starci. Dosta kukanja. Mi stari smo dobili ono što smo svojim radom (ili neradom) i zaslužili. Vreme je da deci damo bar neku šansu.
pera Pera
Za Zoran Zoran Pisete sa dosta gorcine koju ispoljavate na pogresnom mestu . Drsko je ispoljavati gnev i uporedjivati rad u SAD-u i u porobljenoj i obespravljenoj Srbiji . U SAD-u 90 godisnjoj osobi se zamenjuje kuk ili koleno u roku od nedelju dana od dogovora pacijenta sa doktorom a u Srbiji vas stavljaju na plan za 10-20 godina (slucaj moje komsinice koja vec 5 godina ne moze da izadje iz stana u zgradi bez lifta ). U zdravstvenim ustanovama se diskriminisu i mladi a starije osobe skoro da nece ni da pogledaju , ili sa prezirom kao nepotrebni trosak. Ako ikada budete dolazili u Srbiju zelim vam da Vi dozivite ono sto sam je u KCS u Beogradu doziveo i to hitnom pomoci za moju majku. Tek kada je doktoru urgentnog centra koleginica iz kruga bolnica javila da ja imam " mogucnosti" i mogu da ih eksponiram..., tada su promenili svoj stav. Neko je vec spomenuo Zakon o diskriminaciji u SAD-u , pa izvolite i isprobajte vase mudrovanje tamo na nekoj starijoj ili mladjoj osobi .
Zoran Zoran
Vidim ovde ima mojih vrsnjaka. Vidite dragi moji. Dok ste vi ziveli kako ste ziveli, moja zena i ja smo ostavili sve u Srbiji, kucu, kakav-takav posao, poveli dete od nepune dve godine i preko okeana bez ikakvog garantovanog posla. Moja zena ulozila jos 3 godine posle svih skola i fakulteta u Srbiji, ja radio i placao to ucenje. Ona zavrsila sve, nasla posao i sada nam je dobro. Za sve to nam je trebalo 6 godina tvrdog rada napolju(a i sada isto) i ja sam jos 2 godine posle fakulteta u Srbiji ucio nesto sto mi treba, a sto nismo ucili na fakultetu. Verujem da ste vi uzivali po nekim drzavnim firmama i cekali...nedeljno popodne da otpratite neki fudbal, malo pecanja mozda, malo drugovi i rodjaci, jer covek bi trebalo da radi ali za pojas da zadene. Gde ste vi sada, a gde ja, jasno je. Za mene radi Amer, a vi nemate za koga. Ali, svako ima pravo da bira, samo nema prava da posle kuka. Ali i to nije zabranjeno.
Друштвено Стање
Садашња влада је главни дискриминатор јер намерава још и да смањи пензије уместо да их повећа. Тако школују млади кадар да не поштују старије суграђане.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља