Решавање проблема великих привредних губиташа један je од приоритета ове владе. Неолиберална школа мишљења има „генијално” решење за све те проблеме – затварање фирми. То би била привредна катастрофа од које се Србија не би опоравила наредних неколико деценија, али они свој став образлажу тиме да је одржавање тренутно нерентабилних компанија недопустив луксуз за празан српски буџет. Те да средства која добијају ове компаније добрим делом одлазе кроз корупцијске канале у приватне џепове. Све је то, нажалост, тачно, осим става да држава принципијелно не треба и не сме да се меша у привредни живот. Такве државе нема, барем не међу богатијим и успешнијим нацијама.

Поред затварања, као најгоре опције, и чисто државног власништва, што се данас сматра неприхватљивим – шта још преостаје? Решење је у довођењу озбиљних инвеститора којима не би смела да се препусти потпуна контрола, да нам се не би поновио „Магнохром”, већ би се инсистирало на партнерском односу с дефинисаним правима и обавезама. Тако би се радило на дугорочној консолидацији и развоју српске привреде. Најозбиљнији кандидат за такво решење, ако се буде радило паметно, тренутно је „Железара Смедерево”, компанија за коју је премијер рекао да „бога молимо да некоме платимо ако треба и годишњи и двогодишњи губитак, само да то једном преузме”. За улазак у „Железару” с капиталом за сада се искристалисало неколико компанија. Једна од њих је „Јунајтед груп”, компанија која има солидне референце. Највећи део имовине поседује у Чешкој и Русији, па се води као руско-чешка фирма. Друга је „Есмарк”, велика америчка компанија из области производње и прераде челика, иза које стоји финансијски џин „ЈП Морган”. О њима, као озбиљним кандидатима, већ се писало по новинама.

Нови играч заинтересован за „Железару” јесте индијски „Митал”, који код нас нема реноме јер је члан те „групе” ојадио „Магнохром”. Поред „Митала” појављује се и руски „Црвени октобар” из Волгограда. Он је одједном, према писању неких медија, постао најозбиљнији кандидат за купца „Смедерева”. Иако сам лично склон да будемо благонаклони према капиталу који долази из Русије, компанија „Црвени октобар”, што се тиче пословања, налази се у „црвеној зони”. Довољно је погледати шта се у руским медијима пише о тој „перспективној” компанији. Она се, према писању руског листа „Комерсант”, неколико година налази у стечају и под спољашњом је контролом стечајног менаџмента. Три године не плаћа пензијске и друге доприносе ПИО фонду Русије. Руски аналитичари верују да је реч о марифетлуку стечајног менаџмента да на тај и друге начине смањи трошкове и нову компанију коју оснива стави на ноге с мало финансијских обавеза.

„Црвени октобар”, компанија која се заинтересовала за „Железару Смедерево”, такође је губиташ а проблем је, шта год о томе мислили, што је та компанија под санкцијама САД. Међутим, вероватно из нечијег интереса, код нас је у медијима представљено да је „Црвени октобар” ћерка-фирма велике руске војноиндустријске компаније „Уралвагонзавод”, те да је због тога респектабилна. Руски гигант то демантује и каже да је само укључен у финансијско реструктурирање фабрике у стечају. Тако је барем на формалноправном нивоу, који је изузетно важан уколико дође до спора. Кад смо већ код тога, тренутно се у Русији воде кривични и управни поступци против стечајног менаџмента фирме „Црвени октобар” због неплаћања пореза држави и махинација у стечајном поступку.

Закључак је да та компанија, која се и сама налази у ситуацији као „Смедерево”, није адреса на којој можемо добити помоћ за нашег болесника на Дунаву. Потенцијални партнер мора бити солидна компанија с реномеом и капиталом довољним да се покрене оптимална производња, што је ред величина од неколико стотина милиона евра. Влада мора пажљиво да одабере стратешког партнера да не би била саучесник у још једном убиству компаније какав је био случају „Магнохрома”. А од неолиберала српској привреди већу штету могу да нанесу једино разни наши мешетари који своје политичке везе користе како би лобирали за разне светске шпекуланте и тако профитирали на извлачењу оно мало преосталих животних сокова из наше привреде. То власт с реформским претензијама не би смела да допусти!

Политички аналитичар