петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:50

Империјалистичка политика великих сила

Аутор: Јово Бакићуторак, 26.08.2014. у 15:00

Ова година протиче у знаку обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата. У овом тексту прошлост се помиње само да би се јасније појмила садашњост. Повод за његово писање jeсу политика ЕУ и Русије према Украјини, те политика Брисела и Берлина према Београду.

Парадоксално, ускогруди национализам малих балканских нација неретко чини њихове припаднике неосетљивим за империјалистичку политику великих сила. Тако је ових дана Хрватска поклонила САД оружје које ће најмоћнија империја наших дана проследити Курдима у њиховој борби против исламистичке гериле, коју су управо САД јачале у борби против антиамеричког секуларног сиријског председника Башара eл Асада.

Канцеларка најмоћније европске земље Ангела Меркел је пак у посети Кијеву изјавила да „немачка влада верује да је територијални интегритет и добробит Украјине од пресудне важности”. Занимљиво је да њен политички ментор, некадашњи канцелар Хелмут Кол, није посетио 1990. или 1991. Београд и дао сличну подршку Југославији. Напротив, министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер кренуо је у Словенију, недељу дана по једностраном проглашењу независности, како би подржао самоопредељење Словенаца. Канцеларка Меркел је пак, исправљајући једну изјаву вицеканцелара Габријела, објаснила да решење украјинског проблема није у федерализацији, већ у децентрализацији, док се самоопредељење уопште не помиње. Југославији је, међутим, немачка политика наметала конфедерално решење државно-правних проблема, што је само еуфемизам за распад државе, идеолошки правдан правом на самоопредељење.

СССР није тада био моћан да брани Југославију, а да ли је Русија сада довољно моћна да не допусти ЕУ и САД да помере границе свог утицаја на руско-украјинску међу? Тренутно, западне империјалистичке силе напредују ка истоку јер је читава украјинска криза и започела осујећењем од Украјине већ прихваћеног руског плана о њеном уласку у једну империјалну политичку заједницу под вођством Русије (уз Белорусију и Казахстан), чије би границе биле на западу с Пољском и Словачком, а на југозападу с Мађарском и Румунијом; дакле, с бившим сателитима СССР-а и садашњим чланицама НАТО-а.

Србија је пак дипломатски упозорена да и не покушава бар мало себи помоћи тиме што ће максимално повећати свој иначе скромни извоз још неуништене пољопривредне производње у Русију. То што би тако надоместила статистички безначајни делић извоза из ЕУ, који је Русија забранила користећи се реторзијом због раније уведених санкција њој, за империјалну логику нема значаја.

При томе, ЕУ у тзв. ед-мемоару позива Србију да обезбеди „јединство међународне заједнице” и „владавину права у трговинским односима”. Проблем су српске малине, док Француска продаје Русији ратне бродове, иронично примети умни Бугарин Димитар Бечев. Штавише, ако између Русије и ЕУ постоје размирице, а у самој ЕУ разногласје, где је ту „јединство међународне заједнице”? Уколико не би било санкција Русији, могло би се говорити о јединству; у противном, империјалистички дискурс званичника ЕУ не признаје ову велику силу делом међународне заједнице, што је ароганција која се граничи с глупошћу. Но, извесно је да то јединство свакако не може зависити од мале, сиромашне и немоћне Србије, баш као што ни светски мир није могао од ње зависити 1914.

Одговор Владе Србије на овај империјалистички дипломатски акт био је промишљен, одговоран и одмерен; онакав каквим мала земља мора бранити своје легитимне интересе. Велике силе се не смеју вређати, њихови интереси се морају уважавати, али уз што мање штете и што више користи за државне и националне интересе. Уопште, ова влада много боље води спољну од унутрашње политике, иако је њен председник показао непотребну понизност, како својим речима тако и незграпном невербалном комуникацијом приликом посете Берлину.

Највећа је несрећа, међутим, што од разбијања Југославије не постоји критична маса на Балкану која би опет, као пре 100 година, образовала политику „Балкан балканским народима”, чији је Југославија била главни и најмоћнији изданак. Овако, уопште међусобно посвађани Балканци, а нарочито Јужни Словени, морају са блаженим задовољством слабоумних измећара или тугом и бесом поражених бунтовника слушати лицемерне балканистичке лекције канцеларке Меркел како се балканске државе „не смеју прерано препустити саме себи”, јер се на Балкану напредак одвија „темпом пужа”. Тако се стара империјална културтрегерска политика, прекинута стварањем двеју Југославија након оба светска рата, с крајем Југославије свом снагом вратила на Балкан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари24
12cf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Stojadinovic
Mi Srbi ako i budemo ulazili ikada u neke saveze to moze biti sa Grckom, Bugarskom eventualno Turskom ako se sporazumemo i uvazimo medjusobne interese. Nikako sa bivsom "bracom". Oni su verni podanici svih imperija zarobljeni u svoje duboke istorijske komplekse. Sta ce nem oni? Dokle vise, Jovo? Radije cu biti Kelt nego Juzni Sloven.
boja Ludajić
Smatram da Srpska ekonomija komunicira sa susedima koliko ona to moze.
Pogled sa strane
Za Brisel nije bitno koliko ce Srbija pomoci Rusiji da poveca izvoz, jer je to skoro neznatno za Ruse, ali im je jako vazno da se Srbija ne oporavi i ostane sto vise u bedi.
bivsi jugovic
ko o cemu, a srbi o jugi! kao, svi pate i bol boluju, suze liju niz kolena za dragom im jugom! za dragom im jugom gde je moglo da se prisloni i grebe o druge i ne radi nista. pa nema to bre vise narode, sta je s vama?! bila jedna sansa pa druga al' trece nema nit ce ikad vise biti. nego motike u sake, pa na njivu...
Branislav Mandusic
Srbija na celu sa Velikim Vodjom, po diktatu ideoloski diskutabilne EU, ulazi u igru u kojoj je u startu u podredjenom polozaju. Suverena drzava, a Srbija se smatra za takvu, koja pristaje na trzisne ucene i to jos ucene na tzv. slobodnom trzistu je drzava najnize beton lige. Beton smo liga ali nam je zato Vodja galakticki.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља