четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.08.2014. у 15:00 Жељко Крстић

Како се пишу наше монографије

Јубиларне монографије неке основне школе које се код нас зову по неком комунистичком хероју из Другог светског рата објављују се углавном поводом седамдесет, шездесет или педесет година њиховог постојања. Оне подсећају на рођенданске торте сачињене од неколико кора.

Једну „кору” чине директори; оне и нису нешто дебеле јер директора О. Ш., са све њиховим помоћницима, није пуно било.

Поред директорске „горке коре” ту су и коре посвећене старијим и садашњим ученицима, административним и другим радницима. Ђачка „кора” је сладуњава – некадашњи ученици су јој додали арому носталгије и жала за младошћу.

Ипак, најзанимљивија кора је посвећена такозваном наставном особљу. У ту кору улазе учитељи, наставници, професори са својим биографијама, које су обично нафиловане свим могућим функцијама које су обављали ван наставе. И ту не би било ништа необично да се у свему томе не претерује. Јер, заиста звучи комично када се забележи да је неко био „заменик режисера за прославу 100 година Црвеног крста” или када се данас помињу разне претежно политичке функције из бившег социјалистичког система, које више и не постоје (делегат СИЗ-а, члан извршног одбора СИЗ-а, делегат скупштине општине, заменик председника већа месних заједница, члан општинског одбора учитеља...). Али са друге стране, у монографијама нема послужитеља, теткица и куварица, које су биле школске „институције”.

Из свега се може закључити да бирократским стилом написане монографије, говоре да је појединцима више стало до њихових друштвених промоција и признања, него до ђака у које се сви заклињу.

Да ли ће писање пригодних монографија, посвећених јубилеју неке фабрике, установе или школе бити својеврсно преправљање прошлости или реално њихово огледало највише зависи од самог аутора, његових сарадника и финансијера.

Аутору не би требало дозволити да писање монографије искористи за обрачун с појединцима с којима се замерио или који су му „остали дужни”. Такође, од таквог аутора монографије се очекује да ће се додворити актуелној руководећој екипи (директору, начелницима, шефовима). То се најбоље постиже уз помоћ фотографија. Оне појединце које ће да истакне ставиће ако треба и саме на једној фотографији на целој страни. А оне „неподобне” неће ни спомињати. Тако да моногафија која би требало да буде огледало свих битних дешавања и личности које су радиле или се школовале, може лако постати лични маркетинг аутора и оних којима он жели да изрази захвалност.

Социолог 

Коментари0
ba998
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља