субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Хрватски бранитељ на православном гробљу

Аутор: Саво Штрбацчетвртак, 28.08.2014. у 15:00

Православни свештеник, пре неки дан, није допустио да се „хрватски бранитељ православне вјере”, педесетчетворогодишњи Војислав Беадер, покопа уз војне почасти на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику. Упркос тражењу породице, свештеник није допустио почасном воду Хрватске војске да се од свог саборца опрости уз војне почасти, испаљивање почасних плотуна и хрватску заставу на ковчегу те им је забранио улазак на православно гробље. Пошто се Беадерова породица успротивила томе, бранитељ је покопан уз присутност почасног вода, али без православног свештеника.

Ову вест су пренели скоро сви медији у Хрватској под бомбастичним насловима: „Инцидент у Шибенику”, „Срамота у Шибенику”, „Министарство бранитеља осудило инцидент у Шибенику”... Завирио сам и у коментаре уз ову вест на неким хрватским порталима. Е, шта ту свега нема – од онога да је требало свештеника покопати заједно са хрватским бранитељем до тражења од државне управе да што пре одлучи о већ поднетом захтеву о оснивању Хрватске православне цркве (очито да се не задовољавају Хрватском православном заједницом, која је као НВО основана 2010. године), који је уредно предан у име 16.647 православаца колико их се, према попису становништва 2011. године, изјаснило као Хрвати, „који су у властитој држави присиљени да буду чланови Српске православне цркве, што на крају резултира оваквим ружним ексцесима”.

Министарство бранитеља осудило је поступак православног свештеника истичући како је такав однос према покојнику недопустив и представља грубо негирање покојникове посљедње жеље и жеље његове породице, а реч је и о кршењу законске одредбе о праву хрватског бранитеља да се покопа уз војне почасти.

У саопштењу се наводи да су се и раније догађали овакви „повремени и издвојени немили догађаји”, који су након разговора министра Матића с покојним митрополитом загребачко-љубљанским Јованом престали да се дешавају, те да ће министар ускоро бити на пријему код новог митрополита Порфирија, којег ће замолити за помоћ како би се убудуће избегло „понављање ових инцидената који нарушавају достојанство покопа хрватског бранитеља”.

И раније је било оваквих случајева у Хрватској. У септембру 2009. године приликом сахране „хрватског бранитеља Рома православне вјероисповијести” Рајка Јовановића, такође на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику, а други у априлу 2012. приликом сахране „хрватског бранитеља православне вјероисповијести” Горана Драговића на православном гробљу у Братишковцима код Скрадина. Свештеник је у оба претходна случаја, као и сада, забранио војсци да уђе на гробље и успротивио се покривању ковчега хрватском заставом. Тада су саборци и родбина бранитеља поштовали свештеникове услове тако што су хрватску заставу ставили у ковчег, док је војни део протокола одржан изван гробља, а свештеник је обавио церемонију сахране.

Не познајем довољно прописе и правила ни Српске православне цркве али шта се догађа када је државни протокол о сахрани хрватских војника у сукобу са правилима цркве?

Ако се има у виду да је Хрватска секуларна држава и да католичка црква на свом поседу, упркос другачијем званичном државном ставу, подиже споменике Павелићу и осталим усташким званичницима и редовно им служи мисе задушнице, онда је потпуно јасно да и православна црква има право да на свом поседу спроводи своја правила понашања. Колико знам, слична је ситуација и у многим државама широм света у којима је црква одвојена од државе.

Можда ће хрватски министар бранитеља на скорашњем пријему „замолити” новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија да по субординацији, зарад мира у кући ниже свештенство не прави проблеме око „ситница” као шибенски протојереј Ђурђевић, као што је урадио и његов претходник, благопочивши Јован, али моје симпатије ће свакако бити на страни шибенског пароха, не због тога што не дозвољава хрватским ветеранима из рата деведесетих да се по државном протоколу сахрањују на православном гробљу као „издајицама српства и православља”, већ због тога што је у праву. 


Коментари31
110e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дражен Магић
Бранили своју државу и народ,шта је ту нејасно?
Maja zagar
Za vrijeme zadnjeg rata, pravoslani pop nije bio u Splitu. Moj pokojni otac je pokopan po krščanskim -pravoslavnim običajima, a pogreb i misu je vodio katolički pop. G. Štrbac, u Dalmatinskoj zagori su se miješali pravoslavci i katolici, isti narod, isti običaji. Ženidbom nismo mijenjali vjeru, djeca su uvijek bila krštena u crki vjere oca. Zagora je prazna. Trebali ste se davno vratiti u rodni kraj.
vladimir .
Pravoslavni kao i rimokatolički sveštenik treba u svojoj savesti da reši da li je na prvom mestu hrišćanin i Hristov sveštenik, ili je na prvom mestu Srbin/Hrvat, pa tek na drugom ili devetom hrišćanin. Bog hrani i ubice i najteže grešnike, tako je i sveštenik dužan da se stara za dušu vernika čak i kada je taj vernik učinio neki težak greh ili politički/nacionalni izbor s kojim se sveštenik privatno ne slaže. Osim ako se vernik u odrekao Hrista ili se samoubio, u svim drugim slučajevima, sveštenik je obavezan da mu odsluži upokojnu službu, a ako mu se ne dopada zastava ili počasna straža ili bilo šta drugo, služba mu nalaže da oćuti i smiri se i da propoveda Jevanđelje, a ne nacionalističke poruke. Pravoslavna crkva osudila je nacionalizam (tada zvan etnofiletizam) na najranijim crkvenim saborima u IV veku, zauvek. Savo, razumem Vaša osećanja i razloge, ali sa gledišta Pravoslavnog hrišćanstva, niste u pravu.
dino petrim
Prota petar jovanovic iz zadra je u nekoliko navrata sahranjivao srbe koji su branili hrvatsku .posljednji put lakic iz jankolovice sahranjen u biogradu.covek koji je najzasluzniji da ne uniste poslije oluje njegovo rodno selo benkovacko u i njegov zaseok lakice .dosla je vojna muzika pocasna paljba mnoštvo ratni drugova i rodbina .sahranjen je uz sve vojne pocasti i pravoslavnom obicaju.majci je predata zastava rh prije spustanja u grob.svi casnici su se pozdravili sa protom i zahvalili na prigodnom govoru o pokojniku . Zašto instrumentalizovati tužni cin nečije smrti i da li svestenik ima pravo da brani nekom protokol .mislim da nema . Zar ga je trebalo pokopati sa zastavom slovenije rusije srbije .ne nikad Ipak je u tim momentima najteze familiji . Ipak je jedan proto petar jovanovic kojeg je vladika razrijesio sluzbe za 15 dana,a najveća jeres mu je bila kako se previse zblizio s hrvatima i što mu je domovina hrvatska
Marko Marekovic
Savo,naravno da podrzavas popa,al rodbina i pokojnik vjerojatno, se ne slazu s tobom.Sta ces ,tako je to .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља