петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:53

Мирис отровних зидова

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 28.08.2014. у 22:00

Ако будући купци станова, поред агената за некретнине и адвоката, са собом поведу и агенте за њушкање, то неће бити завршни чин саге о „смрдљивим зградама”. То ће бити тек почетак бурлеске која се претвара у драму, зато што ће се обичан свет на крају расплакати.

Ако је некоме тај обични свет, у читавој мрежи сумњивих приватних инвеститора повезаних с локалним чиновницима, могао да верује када је куповао нове станове, ваљда је то била – Грађевинска дирекција Србије.

Ко је од њих могао да наслути да ће постати избеглице из сопствених домова због спорних одлука читавог ланца државних органа који су дозволили да зграде, осим што шире смрад, представљају и опасно место за живот? Како су те грађевине добиле све потребне дозволе? Шта све заудара око „смрдљивих зграда”?

Оне заиста делују идилично, али њихови улази крију мрачну тајну. Зидови су упили оплатол, једињење за које Дирекција тврди да је изазвало ову гунгулу. Наслућујете да је тај премаз за оплату зидова прошао све потребне контроле.

Зидови су нечим затровани, а најсумњивији је оплатол. У те две зграде, уселило се 220 породица. Док су обилазили градилиште, осећали су да ту нешто смрди. Али, хајде, будите такво њушкало па откријте шта смрди у крају. Можда је то била нека удаљена депонија? Можда лешина неке животиње?

Ко би помислио да постоје зграде које смрде.

Издржали би станари и смрад. Навикне се човек. Али, људи су побегли одатле кад је Завод за јавно здравље потврдио да је ваздух загађен фенолом и препоручио исељење. Потом је на ВМА прегледано 130 несрећних људи. Утврђено је да половина њих има повишену концентрацију фенола у урину, с тим што су лекари рекли да у овом тренутку нема штетних последица по здравље. Значи – за сада је у зградама безбедно. Све док не добијете рак. Што је могуће ако у таквој згради живите дуже од две године.

Експерти Института у Винчи нису отишли до зграде, већ су проучили канту коју им је донела Дирекција. У канти је био оплатол фирме „Екосекунд”. Та течност употребљена је у смрдљивим зградама, што се знало од тренутка када је смрад ушао у медије.

Није било тешко то утврдити и зато јер је на канти била налепница те компаније, која је у већинском власништву Небојше Атанацковића. Он обавља важну друштвену функцију, председник је Уније послодаваца Србије.

Проблем сада имају и банке. Оне могу да узму те станове, ако власници престану да плаћају рате за кредит. Али, коме после да продају „смрдљиве станове”?

Али банкарска туга није утеха за људе који су криви што нису њушкали. Они још плаћају рате и рачуне за станове из којих су побегли. И плаћају кирије за станове у које су побегли. И плаћају комуналије новим газдама. Плаћају зато што их је држава поново издала.


Коментари6
be56c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гојко Мрњавчевић
Е са да као што озбиљне државе имају, имамо и ми смртну казну (мада ни она није примерена понашању наших државних чиновника) онда бисмо сада, за сваки од ових 220 станова могли на смрт осудити 220 државних чиновника који су наши највећи непријатељи. А, још кад би имали и казну брисања сећања на њих и на њихове породице то би тек биле примерене санкције.
Tomislav Bg
Bravo Aleksandre! Vi predstavljate mladju generaciju nekada prestižnih, a sada gotovo izumrlih, dobrih novinara.
Bulaja K.
Saosecam, duboko, sa ovim ljudima. Zelim da navedem svoje iskustvo sa Direkcijom> Kao kupac stana u Stepi naknadno sam saznao kako i na koji nacin su pritiskani izvodjaci (Ratko Mitrovic na kraju propao) da rade jeftinije da bi Direkciji ostalo vise para. Svako ko je i jedamput bio mogao je da primeti u kakvom luksuzu zaposleni u ovoj drzavnoj ustanovi rade. O platama i bonusima da ne pricam. Drugi nivo je bilo cuvanje stanova i lokala za prijatelje. Pojedini stanovi (lepse okrenuti, bolje konfiguracije , sa podrumom) skrivani su od potencijalnih kupaca tako sto su obeleyavani kao prodati, a sirotinji su uvaljivani oni losiji. Mracni, iznad trafoa, u pokrovlju, u priyemlju iznad garaze, bez terase ... I , na kraju, na ljude je vrsen strahovit pritisak prilikom primopredaje, od strane iskusnijih zaposlenih u Direkciji. Kako je sve u redu , mane su prikazivane u boljem svetlu. Izvrtane su cinjenice.Samo da bi se [to pre potpisalo da je stan primljen.A onda ....
Nole Perovic
Atanacković je jedan od tajkuna koji je spona nakaradnog i korumpiranog državnog aparata i mešetara raznih struka u našem preduzetništvu.To je taj biznis sa državnim organima koji donosi milione EUR-a tim nazovi "preduzetnicima", jer su uvek prisutni u tim isplativim državnim poslovima gde je investitor država preko izdvojenih para u državnim fondovima. Bravo za novinara i list Politika.
Radenko Mladenović
Tekst je odličan, da samo dodam izvođača radova: Izvođač radova je najodgovorniji (firma Koto doo Beograd), njihova je obaveza da sve bude po projektu. Zgrade su projektovane za život ljudi, oni su izgradili zgrade u kojima ljudi nisu bezbedni. P.S. U ovu aferu su očigledno umešani veliki lopovi. Njih sme da napadne samo naš premijer, ako ne bude imao vremena za nas, možemo da skačemo u ladan Dunav!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља