уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:26

Немамо вишак производа

Аутор: Мирослав Паровићпетак, 29.08.2014. у 15:00

Током прошле недеље из медија смо сазнали да је ЕУ Србији упутила дипломатски демарш с поруком како није морално да користимо тренутну ситуацију у вези са међусобним санкцијама ЕУ и Русије. У преводу, ЕУ од Србије тражи да не искористи тржишну прилику која се створила и да фирме које послују у нашој земљи не узму профит који би евентуално могле да створе на тржиштима Руске Федерације и других држава које су Царинском унијом везане за њу.

Према мом мишљењу ово је знак да присуствујемо почетку краја ЕУ, барем оне ЕУ какву смо знали (или смо је замишљали) до сада.Јер када нека групација крене да се понаша тако да руши основе на којима почива (а слобода тржишта и предузетништва су темељи ЕУ) онда је то сигуран знак да је тој групацији дошао крај.

Но, да за тренутак оставимо ЕУ и окренемо се ситуацији у Србији. На демарш наш државни врх одговорио је позитивно, односно држава се обавезала да неће подстицати извоз из Србије у Русију. Свакако би се дало дискутовати о оваквој одлуци државног врха, али тежиште проблема није на овој у основи лошој одлуци, већ на чињеници да Србија у овом моменту и нема механизме којима би могла да помогне привреди да искористи прилику која се отворила.

Хајде да анализирамо шта је то потребно да би се освојило неко тржиште. За почетак мора се имати вишак производа и онда се он пласира на страна тржишта. Србија данас има ниво индустријске производње негде педесет процената од оне коју смо имали 1989. године. Такође, после готово деценију и по транзиције кроз које су нас водиле све постпетооктобарске владе водећи нас из реформе у реформу, Србија није успела да постигне ни ниво производње из 1998. године, а подсећања ради то је била година санкција и практично предратног стања. Пољопривредна производња која би могла да нам буде извозни адут је такође подбацила ове године, што због временских услова што због деценијског немара. Подсећања ради, Србија данас има сточни фонд на нивоу 1910. године, а ниво приноса по хектару је нижи неголи што су га наши паори имали пре четврт века. Датако кажем и то је нама наша транзиција дала. Дакле, пре свега Србијанема вишак производа који може да извезе и да би уопште могли и да размишљамо о освајању било ког тржишта ми прво треба да се позабавимо тиме да коначно као друштво и држава почнемо да производимо нешто.

Друга важна ствар која се мора имати уколико се жели повећање извоза јесу развојна банка и фондови који подстичу привреду. Србија данас практично не контролише финансијски систем јер на нашем тржишту послују само стране (комерцијалне) банке, а оне нису превише заинтересоване за кредитирање стратешких развојних пројеката, већ своје пословање махом заснивају на кредитима за масовну употребу („лаки кеш”). Стога је неопходно да се под хитно оснује Развојна банка Србије која би била у државном власништву и преко које би се субвенционисаним кредитима циљано помагало привредној и пољопривредној производњи.

Трећа ствар која је важна за подстицање извоза јесте подизање курса евра. Наиме, Србија већ годинама одржава курс евра вештачки на ниском нивоу и тиме са једне стране троши девизне резерве, док са друге веома неповољно утиче на домаћу производњу.

Дакле, немој да лажемо себе, Србија тренутно нема никакве могућности да повећа извоз било где. Оно што Србија данас може и мора да уради јесте то да никако не уведе санкције Русији, али и да још одлучније крене у билатералне договоре са појединачним државама ЕУ.

Очигледно је да европски народи све више увиђају погубност бриселског концепта ЕУ и да желе да се редефинишу односи на тлу Европе. И у суштини, наша највећа шанса као народа и државе је у томе да будемо део новог договора на тлу Европе. Обриси тог договора су се најбоље видели у односу Аустрије, Мађарске, Италије и Словеније по питању „Јужног тока”, где су све ове државе веома јасно ставиле до знања да нипокоју цену неће одустати од тог пројекта.


Коментари7
395ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag petrovic
U redu, imamo potencijala da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta, ako stavimo u odnos proizvodne kapacitete i broj stanovnika i to je to. Ali g-din Miroslav Parović je u pravu: Šta je sa viškom proizvoda i koji su naši izvozni aduti kojima bi mogli poboljšati spoljnotrgovinski bilans?! Jednostavno, moramo tu spoljnotrgovinsku politiku podići na mnogo viši nivo. Japan koji ni iz čega stvara vrhunske proizvode i sve čini sa ''štelovanjem'' jena kako bi mogao što više da izveze, treba da nam bar malo bude paradigma. Naravno, ne možemo se nikako porediti sa njima, ali kopirati ideje i učiti od njih, možemo.
Bankar Dijasporac
Razvojna banka u drzavnom ili poludrzavnom vlasnistvu je nuzna zbog spustanja kamata u finansiranju privrede ali ujedno i za obezbjedjivanje stednje koju danas ljudi drze u inostranstvu ili kao zemljoradnici - u slamaricama. Kako stvoriti nesto sto nece podleci kradji i korupciji? Jednostavno. Kao kadar dovesti nase ljude iz dijaspore, koji imaju pozamasan CV iz bankarskog i finansijskog sektora i koji su finansijski rijeseni (nece imati potrebu da kradu). Ujedno kao dio plate dati akcije te iste banke koje ce biti zakljucane 3-5 godina, zbog cega ce morati da se trude. Ti ljudi bi dosli sa internacionalnim znanjem i mrezom poznanstava, koje niko u Srbiji - pa ni Mica Diploma kao ni onaj Shaban sa Bankarske "Akademije" nemaju. U pitanju je volja da se nesto napravi a da se na tome ne krade.
Samir Aslani
Ponovo priča o razvojnoj banci koja bi objektivno gledano bila politička jer bi ponovo novac neko mogao a neko ne bi mogao da dobije. A što se tiče banaka one u Srbiji igraju na sigurno daju kredite državi jer je ona najbolji dužnik, a što se tiče keš kredita niko nas ne tera da uzmemo kredit. Problem je što se ovde kredit uzima da se "živne", ode na odmor sredi kuća ali ja ne vidim da postoji preduzetnički potencijal. Sve se svodi kupi po 2 i prodaj ako možeš po 6 i tu se završava ekonomska logika u Srbiji. A što se proizvodnje tiče postoji ona izreka proizvod je dobar ako ima nemačku izdržljivost, italijanski dizajn i kinesku cenu. Što se tiče poljoprivrede seljak u Srbiji više vremena provede putujući od njive do njive nego na samim njivama. A kurs, nije problem da on bude 200 za evro ali da se ne podignu plate ali to je siguran put u anarhiju jer nijedna vlada ne bi odolela pritisku da poveća plate i penzije i onda imamo inflaciju a znamo kako smo prošli s inflacijom prošli put.
Зоран Марковић
Ми смо рекли да нећемо ПОДСТИЦАТИ извоз, што значи, извозићемо колико можемо.
mica prica
Odlican tekst.Kratko ,jasno,tacno. Vestacki jak Dinar unistava domace izvoznike a nagradjuje strane banke I uvoznike. Posledicne visoke Dinarske kamate su najvise na svetu.Koncentrisati se na poljoprivredu. Srbija se sistematski unistava I to se pod hitno treba zaustaviti ili cemo izgubiti drzavu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља