Месец август није толико глуп колико је помало геноцидан. Сетимо се само Хирошиме, Нагасакија, „Олује”, па и ове идеје о смањењу пензија у Србији.

И Израел и Хамас су прогласили победе. Као ономад ми и НАТО 1999. Само што у Израелу нема Куманова.

Што се тиче наше браће Руса и Украјинаца, јасно је зашто су нам браћа. А тамо има и нас, па ако зарате Америка и Русија, ми и Црногорци ћемо бити у првим редовима. На различитим странама. Црногорци су већ прогласили санкције Русији, а кад ћемо ми, не зна се. Кад нам се каже, ваљда. Можда ћемо тада остати без гаса. А таман је влада додала гас.

Наш канцелар је био код колегинице Архангеле и тамо оставио неке идеје, а донео неке паре. Почели смо и ми да продајемо памет. Само, не знам да ли је паметно Бека и Колета гурнути у јавна предузећа. Била би то тајна предузећа.

Албанци са Косова нам секу шуму и убијају полицајце. Нека, тужићемо их премијеру Албаније кад ускоро дође у Београд.

Када је видео шта канцелар ради, Тома је наговорио оне „очеве нације” из САНУ да га предложе за Европску академију наука и уметности. Жели човек да изађе из анонимности.

Полиција се сумњиво дуго мучила око возача „кантримена”. На крају, возач је нађен, али није ухваћен. Што се „кантримена” тиче, он је као ухваћен, али није нађен. Кина је далеко, а Звездара високо.

Београдско саобраћајно хоће да врати братство и јединство. Ради са пола гаса како бисмо се мало зближили и у аутобусима дисали као један. Додуше, једва. Мали је то корак за јединство, а велики за Малог.

Предстоји нам Светско првенство у кошарци, а Сале Ђорђевић тренира строгоћу, уместо да тренира шут за тројку. Досад нас је то вадило, штоје приметио и Свевишњи, па је на кукање Срба да су заборављени од њега, само оним створитељским прстом показао на оне Салетове тројке.

Полако улазимо у септембар. Не знам само колико нам је челенџа остало.