уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:53

Живот је чудо: СДС, Бајрам и Куста!

Аутор: Александар Апостоловскисубота, 30.08.2014. у 09:40
Андрићград на Видовдан 2014. године (Фото Ж. Јовановић)

Творац идеологије у којој је историја вреднија од тржног центра и архитекта националне прошлости као ризнице сазнања да је вредно живети да би се памтило, Емир Кустурица не престаје да изазива контроверзне реакције. Али, живот је чудо, како гласи наслов једног од његових филмова, те Куста привлачи на себе и – политичке паранормалне појаве!

Ако је разумљиво да је Куста постао громобран за повремене реторичке муње и громове које му се упућују из Сарајева од оних који се никако не мире што је двоструки добитник Златне палме у Кану, који је живео са женом у Шеноиној улици која удара на најчувенију сластичарну Оломан изабрао српску страну, нешто је мање логично да ренесансни творац Андрићграда привлачи на себе поруке мржње од политичких наследника једних од креатора ратних ужаса у Босни почетком деведесетих година.

Готово да је у тишини промакла вест како је на фејсбук профилу омладине СДС-а Вишеград, Емиру Кустурици упућена честитка за недавни муслимански празник бајрам. Ако су се у Босни и Републици Српској усковитлале страсти уочи општих избора, чији исход може судбински да промени судбину и Сарајева и Бањалуке, да ли су скојевци СДС-а, странке коју је некада водио Радован Караџић, могли себи да дозволе улазак у мистичне зоне андрићевског тамног вилајета, где се пребројавају крвна зрнца Емира који је постао Немања?

Да ли је младост СДС-а желела да поручи Емиру да „балија увек остаје балија”, како је то говорио и чинио, на нашу велику жалост и на нашу срамоту, један од највећих српских ратних злочинаца Милан Лукић, вођа паравојних Белих орлова или Осветника.

Судско веће Хашког трибунала осудило је Милана Лукића на доживотну робију због серије злочина почињених над Бошњацима у Вишеграду и околини, током рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1994. године. Тада је, као и сада, Вишеградом градом, управљао СДС, али је тешко поверовати да се у мутним политичким предизборним работама, две деценије касније, дозивају старе утваре на светлост дана.

Иако је руководство СДС-а, такође у тишини, захтевало да се бајрамска честитка Кусти избрише са фејсбук странице, а стари костури врате у орман, те да се скандалозно проверавање Емирових верских осећања објасни клиначким зезањем, таква порука, чак и у политичкој кампањи, представља прворазредни скандал. Мање политички, а много више морални!

Јелена Дабарчић, саветница за медије лидера СДС-а Младена Босића, тврди да „први пут чује за тако нешто”, ма колико да је у то тешко поверовати. На питање ли је згранута вешћу о бајрамској честитки адресираној на Андрићград, каже једино да она то „никад не би учинила”.

Али госпођа Дабарчић не скрива да вишеградски СДС не трпи Кустурицу због подршке председника РС Милорада Додика.

– Локалне власти у Вишеграду само траже јавност трошења средстава за подизање Андрићграда. Иначе нетрпељивост локалних власти, који су из СДС-а, и Кустуричиних људи траје од почетка градње – прича Босићева саветница.

Андрић би се свакако цинично насмејао ирационализму, конфесионалним анимозитетима али и невероватним политичким савезништвима који се склапају у босанској касаби. У земљи која ври емоционалним ерупцијама, некадашњи противник рата у Босни Милорад Додик, подстакнут од Американаца да проведе мировну политику након крвавог грађанског рата, током времена, од својих твораца добија све више обрисе политичког страшила, потом фактора нестабилности у региону, и коначно, својеврсног „болан Ладена српске политике”.

Али, баш такав Миле Додик постао је пријатељ Емира Кустурице, а потом и савезник славног редитеља који је изумео маркесовску временску машину којом путује кроз историју и истражује црне рупе националне подсвести, у нади да ће пронаћи решење, открити тајну шифру српске судбине и коначно, као форензичар наших националних победа, митова и заблуда, донети доказе због којих смо овакви какви смо.

На другој страни, прагматични интереси СДС-а тренутно се поклапају са интересима централиста Бакира Изетбеговића у Босни, Запада и такозваних другосрбијанаца који Кусти такође не могу да опросте што је изабрао страну. И хајде да је само то, него још и прави надреалне енклаве посвећене, гле чуда – Иви Андрићу. Уместо да то чини, рецимо, Јелени Карлеуши.

Зато је Андрићград под повременом опсадом, као средњовековна тврђава насред пута. Недавно га је напала Лина Музур, рођена 1980. године у Сарајеву, која за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” пише да се у близини места где је подигнут мост, тамо где ћуприја стоји над Дрином од 16. века, повезујући Исток и Запад, догодио један од најстравичнијих злочина у новијој историји и да су стотине муслиманских цивила погубљене и бачене у реку.

Више од осам година Лина Музур ради у издавачкој кући Ханзер и стално напредује. Матурирала је у Прагу а енглеску литературу и филозофију студирала је у Бамбергу, те у свим језицима има јасан поглед на то шта се дешава с друге стране прозора, док се сви други изгубе са састанка, пише њена менторка.

Поглед тридесетчетворогодишње Сарајке, са њене стране прозора, види Андрићград као српски Дизниленд на крвавом тлу, а Кусту као окрутног Абид Агу који становнике приморава на изградњу моста кроз принудни рад, страхујући да у том послу не разочара великог везира.

Диоптрија младих есдеесоваца је слична, с тим да они мање пажње поклањају метафорама о злочинима и Аги који изазива језу свих мештана, али се, ето, можда и нехотице, придружују стереотипним ватреним куглама које се испаљују на бедеме Кустуричиног утврђења.

Британски „Фајненшел тајмс”, међутим, наводи да је Андрићград Кустуричин лични омаж Иви Андрићу чије је познато дело „На Дрини ћуприја” предивно написана историја судбинских промена Вишеграда у распону више од четири века, обухватајући страну окупацију, верски сукоб, рат, револуцију и љубав.

У тексту се наводи да прослављени српски режисер Емир Кустурица, али и многи други, роман описују као ремек дело, које је надахнуло све његове пројекте и обликовало гледишта о прошлости БиХ.

Али, колико прошлости има Босна? Када је за „Политику” Билал Мемишевић, вођа Исламске заједнице у Вишеграду, рекао да на простору данашњег Андрићграда у Вишеграду нису почињени никакви злочини током рата од 1992. до 1995. године, он није негирао да је било злочина у Вишеграду. Да, било је и били су језиви!

Некадашњи председник Скупштине општине Вишеград, коју је водио као кадар Странке демократске акције (СДА), данас је председник Меџлиса Исламске заједнице Вишеграда и потпредседник Ријасета Исламске заједнице Босне и Херцеговине. Ако је он категоричан када истиче да злочина није било на месту на којем је подигнут Андрићград, коме треба веровати? Њему или Лини Музур?

Моника Белучи нема такве дилеме, док снима кадрове нове Кустуричине ратне мелодраме „На млечном путу”. Холивудске звезде не одбијају Кустуричин позив. Тако је то са глумцима. Од историје, они знају за Кустине Златне палме и венецијанског Златног лава.


Коментари22
23d0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Jaksic
Kustu bih jednako uvazavao kao mislioca i stvaratelja sve i da slavi onu hindu boginju sa mnogo ruku. On je stvarno na nacionalno i globalno blago jer priroda skrto daje ljude takvog uzvisenog duha, nazalost.
Jasna Andrić
Moj licni utisak je, nakon nedavne posete Visegradu i Andricgradu, da je u potpunosti tema promasena. Duh Ive Andrica sigurno tamo ne dolazi. Spiritus movens njegovog stvaralasta bese velika moc opservacije i uspostavljanje ravnoteze medju sarolikim navikama, karakterima i obicajima razlicitih nacija i vera, u nekom mikro okruzenju. Zato, ne razumem cemu pravoslamni hram u Andricevoj zaduzbini ako u blizini nema dzamije, kao da nema nikakve sinergije na tom mestu i kao da su njegova rec i delo potisnuti u drugi plan.
vukman knežević
Kusturica je rođen u BiH , živi u Srbiji , a građanin je slobodoumnog SVETA ! Antiglobalista , antifašista .svoj . Neki ga vole , neki ga ne vole , ali svi MORAJU da ga POŠTUJU !
Milomir Kaljevic
Никако не разумем зашто је ово "прворазредни скандал, мање политички, много више морални". Кад ми неко каже "Христос се роди", узвратим му са "хвала", или "ваистину се роди", и не оптужујем га да је скандал мајстор. Јесте да ми је породица била православна, јесте да су ме док још нисам стекао самосвест крстили у некој цркви, али сам уверени атеиста. Скандал је нешто друго - рекламирати своја верска убеђења или верске "преоријентације".
vlastimirka vlastic
sve dok je religija pandam politike i orudje u rukama politike bit ce sukoba nicim izazvanih.Religije su u stvari sekte u rukama politike..dok centar religije ne bude covek i bog u coveku tj ljubav,nema mira u svetu.Danas ne mozemo reci da se radi o praznoverju vec o gladi za vlascu koja koja sistemski potpiruje praznoverje.Bog,da je itvan Balkana ili balkanskog coveka odavno bi nas ponistio.Balkan ,na radost mnogih dozivljava bozije samokaznjavanje svih sekti i tzv religija.Kada zagrebete ispod vela brige o Čoveku,dodjete do jezivo krvave povrsine koja preti da se zapali..kusturica Ivo Andric,Tesla,Nole,čak i Tito,ovim prostorima su doneli vise slave bozije i dobra nego svi popovi i hodze zajedno.Vise dostojanstva i osecaju samopostovanja nego svi politicari zajedno.Povezali su sve religije sveta a centar je u njima..SDS,NDH,SPS,BRJM,HDZ,itd doneli su vetar nacionalizama i vratili čak i intelektualce u zamku kazamata politicke religije.DA,OVO DANAS U SVETU JE POLITICKA RELIGIJA..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља