четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.09.2014. у 15:00 Зо­ран Ра­до­ва­но­вић

Ебо­ла угро­жа­ва ха­џи­лук

Хо­до­ча­шће у Ме­ку (ха­џи­лук) пра­стар је оби­чај, упра­жња­ван то­ком бар три ми­ле­ни­ју­ма, али се са­мо за му­сли­ма­не ве­зу­је од 630. го­ди­не на­ше ере, ка­да је све­та ме­ста по­хо­дио про­рок Му­ха­мед са сво­јим след­бе­ни­ци­ма. То је је­дан од пет сту­бо­ва исла­ма. Оче­ку­је се да сва­ки вер­ник ко­ме здра­вље и фи­нан­сиј­ске при­ли­ке до­пу­шта­ју бар јед­ном у жи­во­ту ис­пу­ни ову сво­ју све­ту ду­жност.

По­сто­је ску­по­ви на ко­ји­ма се оку­пи и ве­ћи број љу­ди. Ре­корд но­си Свет­ска из­ло­жба (Екс­по) 2010. у Шан­га­ју ко­ја је, пре­ма бро­ју про­да­тих ула­зни­ца, то­ком шест ме­се­ци одр­жа­ва­ња има­ла 72 ми­ли­о­на по­се­ти­ла­ца. Ха­џи­лук је, ме­ђу­тим, вре­мен­ски са­би­јен у пет об­ред­них да­на и, за раз­ли­ку од све­тов­них и дру­гих вер­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја, ва­жи за нај­мно­го­људ­ни­је ре­дов­но оку­пља­ње у јед­но­го­ди­шњим ин­тер­ва­ли­ма (тач­ни­је, у раз­ма­ку од 354 да­на, ко­ли­ко тра­је му­сли­ман­ска го­ди­на).

Због вре­мен­ског и про­стор­ног гру­пи­са­ња ви­ше ми­ли­о­на љу­ди, ха­џи­лук пред­ста­вља по­се­бан иза­зов за здрав­стве­ну слу­жбу. Пре две го­ди­не је број ха­џи­ја пре­ма­шио три ми­ли­о­на, али су про­шле го­ди­не, због стра­ха од ко­ро­на­ви­ру­сног бли­ско­и­сточ­ног ре­спи­ра­тор­ног син­дро­ма (ен­гле­ски акро­ним је MERS-CoV), са­у­диј­ске вла­сти пре­по­ло­ви­ле број до­зво­ла из­да­тих сво­јим гра­ђа­ни­ма (са­мо 700.000), а за стра­не др­жа­вља­не су кво­ту спу­сти­ле ис­под 1,4 ми­ли­о­на по­се­ти­ла­ца. Ово­го­ди­шњу по­се­ту угро­жа­ва до са­да нај­ве­ћа епи­де­ми­ја ебо­ле у за­пад­ној Афри­ци, па се оче­ку­је још ре­стрик­тив­ни­ји при­ступ из­да­ва­њу ви­за. Ин­ди­ка­тив­но је да је Олим­пиј­ски ко­ми­тет у по­след­њем тре­нут­ку за­бра­нио уче­шће так­ми­ча­ри­ма из де­ла све­та за­хва­ће­ног ебо­лом на Олим­пи­ја­ди мла­дих, ко­ја је 16. ав­гу­ста по­че­ла у Ки­ни. Са­да је на са­у­диј­ским вла­сти­ма да до по­чет­ка ок­то­бра, ка­да по­чи­ње ово­го­ди­шњи ха­џи­лук, од­лу­че ка­кав ће став за­у­зе­ти пре­ма (не)же­ље­ним го­сти­ма из за­пад­не Афри­ке.

Сто­ле­ћи­ма је по­се­бан иза­зов пред­ста­вља­ло ду­го­трај­но пу­то­ва­ње до Ме­ке. Уми­ра­ло се од ис­цр­пље­но­сти, гла­ди и же­ђи, ка­ра­ва­не су у пу­сти­њи на­па­да­ли раз­бој­ни­ци, а ла­ђе су пљач­ка­ли гу­са­ри. Ипак се ис­тра­ја­ва­ло.

Од дру­ге по­ло­ви­не про­шлог сто­ле­ћа све че­шће се до све­тих ме­ста сти­же ави­о­ном. Ове је­се­ни, због не­ми­ра на под­руч­ју Бли­ског ис­то­ка, то ће би­ти до­ми­нан­тан пут пре­во­за за све чи­је је по­ла­зи­ште ван Ара­биј­ског по­лу­о­стр­ва. Епи­де­ми­о­ло­шки гле­да­но, то је до­бро, јер се ис­кљу­чу­је за­ра­жа­ва­ње то­ком пу­та (се­ти­мо се да су нам 1972. на­ше ха­џи­је уне­ле ве­ли­ке бо­ги­ње из Ира­ка).

Здрав­стве­ни ри­зи­ци ни­су огра­ни­че­ни са­мо на за­ра­зне бо­ле­сти. Фи­зич­ки на­пор и уз­бу­ђе­ње учи­не да мно­ге по­го­ди ин­фаркт и шлог, вер­ски за­нос до­ве­де до стам­пе­да с га­же­њем и гу­ше­њем љу­ди (са­мо 2006. у јед­ном на­ле­ту по­ма­ме број жр­та­ва је ме­рен сто­ти­на­ма), а у лет­њим ме­се­ци­ма че­тво­ро­ци­френ број хо­до­ча­сни­ка од­не­се де­ло­ва­ње ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре, пре све­га то­плот­ни удар.

Нај­ве­ћу опа­сност ипак пред­ста­вља­ју ми­кро­ор­га­ни­зми. Ра­ни­је су то би­ле црев­не за­ра­зе, па је, уз ди­зен­те­ри­ју и тр­бу­шни ти­фус, то­ком по­след­ња ско­ро два ве­ка на­ро­чи­ти страх иза­зи­ва­ла ко­ле­ра, а да­нас пре­те­же ва­жност ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја. До про­ме­не су до­ве­ле ри­го­ро­зне ме­ре кон­тро­ле ква­ли­те­та пи­ја­ће во­де и хра­не, док је за­ра­зе ко­је се пре­но­се ва­зду­хом и ди­рект­ним кон­так­том мно­го те­же спре­чи­ти. Рет­ко је на­ћи по­врат­ни­ка с ха­џа ко­ји бар не­ко­ли­ко да­на не шмрк­ће, ка­шље или ки­ја.

Здра­вље хо­до­ча­сни­ка би би­ло мно­го угро­же­ни­је да са­у­диј­ске вла­сти не при­ме­њу­ју нај­но­ви­ја на­уч­на до­стиг­ну­ћа, по­себ­но са­вре­ме­не вак­ци­не, у ци­љу спре­ча­ва­ња и су­зби­ја­ња за­ра­за, али и свих дру­гих ма­сов­них по­ре­ме­ћа­ја здра­вља, укљу­чу­ју­ћи по­вре­де. По­ла­зе­ћи од без­бед­но­сти уче­сни­ка, од­сту­пи­ло се од кру­тих дог­ми, па је до­зво­ље­но да се то­ком ви­ше­ча­сов­ног сед­мо­крат­ног оби­ла­ска Ћа­бе и пра­те­ћих ак­тив­но­сти пи­је во­да (али не и да се је­де, ма­да за ди­ја­бе­ти­ча­ре од­сту­па­ње од уоби­ча­је­ног рит­ма ис­хра­не мо­же да бу­де опа­сно).

Узор­на ор­га­ни­за­ци­ја и стрик­тан епи­де­ми­о­ло­шки над­зор то­ком ха­џа пред­ста­вља­ју при­мер ко­ли­ко се ра­зум­ним од­лу­ка­ма сма­њу­ју опа­сно­сти обо­ле­ва­ња, по­вре­ђи­ва­ња и уми­ра­ња. Као знак ува­жа­ва­ња бо­га­тог са­у­диј­ског ис­ку­ства, та зе­мља је од­ре­ђе­на за се­ди­ште Спе­ци­ја­ли­зо­ва­ног цен­тра за ма­сов­на оку­пља­ња (не са­мо за хаџ), а Ге­не­рал­на скуп­шти­на Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је је 2012. го­ди­не оба­ве­за­ла зе­мље чла­ни­це на са­рад­њу са овим цен­тром ра­ди за­шти­те здра­вља то­ком ма­сов­них оку­пља­ња. У та­квим си­ту­а­ци­ја­ма по­сто­је не­из­бе­жни ри­зи­ци, али је на ме­ђу­на­род­ној на­уч­ној са­рад­њи да их све­де на нај­ма­њу мо­гу­ћу ме­ру.

ЗАШТИТА

Оба­ве­зне вак­ци­не (без до­ку­мен­та о вак­ци­на­ци­ји ни­је до­зво­љен до­ла­зак):

– про­тив ме­нин­го­кок­ног ме­нин­ги­ти­са (за­па­ље­ња мо­жда­них овој­ни­ца иза­зва­ног бак­те­ри­јом ме­нин­го­кок)

– про­тив жу­те гро­зни­це (за све ко­ји до­ла­зе из зе­ма­ља где има те бо­ле­сти)

– про­тив деч­је па­ра­ли­зе (за по­се­ти­о­це из зе­ма­ља у ко­ји­ма бо­лест још ни­је ис­ко­ре­ње­на).

Пре­по­ру­че­не вак­ци­не*:

– про­тив се­зон­ског гри­па, за­ра­зне жу­ти­це А, за­ра­зне жу­ти­це Б, тр­бу­шног ти­фу­са, диф­те­ри­је и те­та­ну­са (за по­след­ње две бо­ле­сти уко­ли­ко је про­шло ви­ше од 10 го­ди­на од прет­ход­не вак­ци­на­ци­је).

Оба­ве­зно узи­ма­ње ле­ко­ва:

– про­тив ма­ла­ри­је (све вре­ме бо­рав­ка)

– про­тив ме­нин­го­кок­ног ме­нин­ги­ти­са за по­се­ти­о­це из ве­ли­ког де­ла троп­ске Афри­ке, по­зна­тог као „ме­нин­го­кок­ни по­јас”

*Пре­по­ру­ке за­ви­се од Са­у­диј­ске Ара­би­је, али и од зе­мље из ко­је се до­ла­зи.

Про­фе­сор уни­вер­зи­те­та

Коментари0
e8267
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља