недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:58

Штед­ња проверен европ­ски ре­цепт про­тив бан­кро­та

Аутор: Аница Телесковићуторак, 02.09.2014. у 11:35
(Фото А. Васиљевић)

Све док мо­же да би­ра ни­је­дан ми­ни­стар фи­нан­си­ја не­ће по­сег­ну­ти за сма­ње­њем пен­зи­ја и пла­та у јав­ном сек­то­ру. Од ове не­по­пу­лар­не ме­ре је­ди­но је не­по­пу­лар­ни­је да зе­мља бан­кро­ти­ра. У овој си­ту­а­ци­ји са­да се на­ла­зи Ду­шан Ву­јо­вић, срп­ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја, а ка­ко је би­ти у ње­го­вој ко­жи мо­жда нај­бо­ље зна­ју ње­го­ве ко­ле­ге ко­је су ту ме­ру већ при­ме­ни­ле.

Ка­ко по­ка­зу­је сту­ди­ја „Фи­скал­на кон­со­ли­да­ци­ја у Евро­пи”, ко­ју су за по­тре­бе Европ­ске ко­ми­си­је ура­ди­ли еко­но­ми­сти Вол­тер Ки­керт, Ти­на Ранд­ма-Лив и Рин Са­ви у 13 зе­ма­ља пла­те су то­ком кри­зе би­ле за­мр­зну­те, шест ми­ни­ста­ра фи­нан­си­ја је сма­њи­ва­ло за­ра­де за­по­сле­ни­ма у јав­ном сек­то­ру, а у ско­ро свим др­жа­ва­ма спро­ве­де­на је пен­зи­о­на ре­фор­ма.

Ср­би­ја је у кри­зу ушла као уме­ре­но за­ду­же­на зе­мља. Наш јав­ни дуг био је ис­под 30 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да (БДП), од­но­сно све­га што при­вре­да ство­ри за го­ди­ну да­на, а ми­нус у ка­си био је на ни­воу од око три до че­ти­ри од­сто БДП-а. У Евро­пи је си­ту­а­ци­ја углав­ном би­ла обр­ну­та. И док су зе­мље Ста­рог кон­ти­нен­та углав­ном кри­зу ис­ко­ри­сти­ле да сма­ње бу­џет­ске де­фи­ци­те, у Ср­би­ји се де­ша­вао обр­нут про­цес. Та­ко са­да наш јав­ни дуг, на­кон што је у зе­мљу сти­гло арап­ских ми­ли­јар­ду до­ла­ра пре­ла­зи 70 од­сто БДП-а, а ми­нус у ка­си је ве­ћи од осам од­сто. С об­зи­ром на то да је ве­ћи­на зе­ма­ља пре нас при­ме­ни­ла оштре ме­ре штед­ње, за Ср­би­ју је ко­ри­сно њи­хо­во ис­ку­ство. У чак 11 зе­ма­ља би­ло је за­мр­зну­то за­по­шља­ва­ње, а та­ко­ђе је би­ло и от­пу­шта­ња у јав­ном сек­то­ру. Го­то­во све ана­ли­зи­ра­не зе­мље по­ве­ћа­ва­ле су по­рез на до­да­ту вред­ност (ПДВ) и ак­ци­зе. Би­ло је и зе­ма­ља ко­је су сма­њи­ва­ле на­ме­те, по­пут Бел­ги­је и Дан­ске, али у њи­ма су по­ре­ска оп­те­ре­ће­ња и пре кри­зе би­ла вр­ло ви­со­ка.

Пр­ве су за сма­ње­њем пла­та по­сег­ну­ле Ле­то­ни­ја и Ли­тва­ни­ја, још 2009. го­ди­не. Оне су та­да на­зи­ва­не бо­ле­сни­ци­ма европ­ске при­вре­де, а сто­пе сма­ње­ња за­ра­да би­ле су ве­ће од 10 од­сто. У Есто­ни­ји су, на при­мер, у пр­вом на­ле­ту кри­зе, пла­те сма­њи­ва­не од 10 до 20 од­сто. Ма­ђар­ска је, на при­мер, у кри­зу ушла у по­себ­но де­ли­кат­ној си­ту­а­ци­ји. Пред из­бо­ре 2002. го­ди­не пла­те др­жав­ним слу­жбе­ни­ци­ма би­ле су по­ве­ћа­не 50 од­сто, а уве­де­на је три­на­е­ста пла­та. Већ 2009. го­ди­не уки­ну­та је 13. пла­та, а све за­ра­де су за­мр­зну­те. Ина­че, и на­ша зе­мља је за­мр­зла пла­те 2009. го­ди­не. У Шпа­ни­ји су лич­ни при­хо­ди др­жав­них слу­жбе­ни­ка сма­ње­ни то­ком 2010. го­ди­не за пет од­сто. За­тим су сле­де­ће го­ди­не за­мр­зну­те, да би 2013. по­но­во би­ле сма­ње­не за се­дам од­сто. Но­ва за­по­шља­ва­ња би­ла су за­бра­ње­на. Стро­ге ме­ре штед­ње уз­др­ма­ле су вла­ду, ко­ја је па­ла 2011. го­ди­не.

Би­ло је и сма­ње­ња пен­зи­ја при­ме­ње­не у мно­го­број­ним зе­мља­ма, али је ви­си­на кре­са­ња при­ма­ња ва­ри­ра­ла. Сма­ње­ње пен­зи­ја, њи­хо­во за­мр­за­ва­ње или ума­ње­ње по­ви­ши­ца при­ме­ње­но је у не­ко­ли­ко зе­ма­ља као што су Есто­ни­ја, Сло­ве­ни­ја, Шпа­ни­ја, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја. Ста­ро­сну гра­ни­цу за од­ла­зак у пен­зи­ју по­ди­гле су Бел­ги­ја, Есто­ни­ја, Нор­ве­шка и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја.

– Ис­ку­ство европ­ских зе­ма­ља у сма­ње­њу фи­скал­ног де­фи­ци­та на­ро­чи­то је ва­жно, јер се код нас ја­вља­ју вр­ло нео­бич­ни и не­ре­ал­ни пред­ло­зи, ко­ји по пра­ви­ли не зах­те­ва­ју од­ри­ца­ње – на­во­де ауто­ри „Квар­тал­ног мо­ни­то­ра”, пу­бли­ка­ци­је ко­ју из­да­је Еко­ном­ски фа­кул­тет, у јед­ној од сво­јих ана­ли­за.

– Пре­ма не­ким од пред­ло­га, кључ­на ме­ра за сма­ње­ње де­фи­ци­та је за­ме­на ску­пих кре­ди­та јеф­ти­ним. Овај пред­лог је не­мо­гу­ће оства­ри­ти због ре­ла­тив­но скром­не уште­де. Ако би др­жа­ва арап­ских ми­ли­јар­ду до­ла­ра, хи­по­те­тич­ки, ис­ко­ри­сти­ла да вра­ти део ску­пих кре­ди­та, не би оства­ри­ла ни­ка­кве уште­де, јер би се кроз не­ко­ли­ко ме­се­ци по­но­во за­ду­жи­ла по знат­но ве­ћој ка­мат­ној сто­пи ка­ко би по­кри­ла ми­нус у ка­си, на­во­ди се у овој пу­бли­ка­ци­ји.

Ал­тер­на­тив­ни пред­лог под­ра­зу­ме­ва да се фи­скал­ни де­фи­цит сма­њи у од­но­су на БДП, од­но­сно да се по­ве­ћа еко­ном­ски раст, што је у на­шем слу­ча­ју прак­тич­но не­мо­гу­ће, сма­тра­ју струч­ња­ци са Еко­ном­ског фа­кул­те­та. „Успе­шна фи­скал­на кон­со­ли­да­ци­ја у Ср­би­ји, као и у дру­гим зе­мља­ма, мо­ра­ће да се осла­ња на вр­ло кон­крет­не ме­ре, по­пут сма­ње­ња рас­хо­да за пла­те и пен­зи­је, ре­фор­му др­жав­них пред­у­зе­ћа, здрав­ства, обра­зо­ва­ња... Због ка­шње­ња у при­ме­ни Ср­би­ја ће са­да мо­ра­ти да спро­ве­де оштри­је ме­ре не­го ве­ћи­на дру­гих европ­ских зе­ма­ља”, ка­жу струч­ња­ци Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.


Коментари16
0c4cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирко и Славко
2009. замрзнуте су плате у јавном сектору. Од тад у наредне две године инфлација је износила око 15% годишње, дакле плате су реално смањене око 30%. Након тога пола године су размиљали о томе да их постепено дижу. Затим су осмисли да их повећавају око 10% годишње али по мало сваки квартал. Пуно повећање од 10% тако добијете свега 3 месеца, таман до тад нова годишња инфлације поједе и то. Плате у јавном сектору још нису дошле на ниво из 2008. године а већ најновијом инфлацијом су смањене за неких око 5%, плус чека нас смањење од октобра. Такође негде 2011. уведен је и кризни порез па се на све то још одузимало од плата. Тешко овој држави ако јој високобразовани кадар буде требао радити за 250-350 еура. То онда значи одлив мозгова и онда нема ко повући државу напред. Вртимо се у круг. Посебно не разумем оне који се томе веселе и који се позивају на плате у приватном сектору. Не могу се поредити бабе и жабе. Тј не можете поредити продавачицу у бутику и инжењера са лиценцом.
maja miler
Treba raditi, otvarati nova radna mesta, a štednja je isto potrebna. Nemojte se puno zaduživati, da ne doživite sudbinu Slovenije, koja je potrošena država, iz koje se ljudi iseljavaju...
321 A
@Miodrag Radojcin Niste u pravu da ovde lopove niko ne sme da dirne. Ovde vlast lopove NEĆE da dirne jer im oni plaćaju reket da nastave na miru da kradu. Zato u ovoj opljačkanoj zemlji niko nije osudjen zbog pljačke.
Ана Петковић
И баба Милева може да буде такав ми­ни­стар фи­нан­си­ја, који смањује плате и пензије, а повећава порезе, таксе, казне и цене. Ово што раде Вучићеви "експерти" је казнена експедиција против сопственог народа. Народ који трпи да му биолошки опстанак буде угрожен не заслужује да постоји..
Zoran Zoran
"Хајде да видимо шта је штедња дала Грчкој. Након пет година смањења свега што се могло смањити, отпустити и уштедети и 240 милијарди кредита из ЕУ и ММФ, у Грчкој се дуг увећао, данас је 320 милијарди евра!" To znaci da nisu stedeli imali bi jos veci dug od 320 milijardi. Grcka je varijanta da sto manje propadnem, isto kao mi, dok su Nemacka i ostali varijanta da li cu da padnem malo ili cu da padnem malo vise, a mozda i budem na nuli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља