петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Погрешан лек за буџетски дефицит

Аутор: Влада Дедићчетвртак, 04.09.2014. у 15:00

Последњих недеља сведоци смо праве хајке на пензионере, означене као главне кривце за огроман буџетски дефицит који има држава Србија. Поједини медији преплављени су текстовима који у најстаријој популацији виде главне кривце за, од стране неких стручњака, драматично најављиван банкрот државе. Наслови „Кркобабићева издашност...”, „Чекају паре уместо да их праве”, „Пензионери последња буџетска одбрана”, не остављају у јавности дилему да је једини излаз у смањењу пензија (и плата запослених у јавном сектору) од најмање десет одсто. А кад се појави вишак у буџету, као прошлог месеца (6,9 милијарди динара), онда се то јавности прикаже као „варљиви вишак”!

О пензијском фонду, као о једном од највећих „трошаџија” буџетских пара, већ је било речи и на овим страницама, у покушају да се укаже да није смело да се дозволи да пензије постану буџетска категорија, односно трошак, како поједини стручњаци то представљају. Јер оне то једноставно нису. А то што су средства запослених уплаћивана у Фонд ишла на другу страну није проблем пензионера, него оних који су их ненаменски узимали, односно државе. У целој тој халабуци, у којој предњачи Фискални савет и поједини економисти у жељи да „припомогну” Влади у убеђивању јавног мњења, упорно заговарајући фискални приступ проблему, не чује се глас ни пензионера ни других стручњака, који такође имају своје аргументе.

Није мало оних који аргументовано тврде да смањење плата и пензија неће смањити буџетски дефицит. Напротив, изазваће још веће проблеме. Десет одсто мање пара у новчаницима пензионера и запослених значи и десет одсто мање потрошње и десет одсто мање пореза и ПДВ-а. Ако се зна да из личне потрошње грађана ПДВ учествује са више од 50 одсто у буџету (у Хрватској тај проценат износи 60 одсто), онда је јасно да ће у највећој мери губитак претрпети баш буџет. Како то пренебрегавају у свеприсутном Фискалном савету, заиста није јасно. Повећање фискалних намета у директној је вези с економском неуспешношћу земље, јер раст пореза (фискалних намета) дестимулише инвестиције, смањује привредну активност, повећава незапосленост, гаси радна места и узрокује сиромаштво друштва у целини. Штедњом се ниједан сиромах није обогатио!

Да би се цела ствар с хајком на пензионере и пензије демистификовала у јавности, треба рећи да највише буџетског новца одлази на јавну потрошњу. Државне паре нерационално се троше у непродуктивном јавном сектору и локалним самоуправама с армијама страначких кадрова.

Проблем буџетског дефицита који премашује половину друштвеног бруто производа није само српски. Сједињене Државе, уз БДП од нешто више од петнаест хиљада милијарди долара годишње, имају јавни дуг од седамнаест хиљада милијарди долара (подаци из 2012.). Али не посежу за повећањем пореза. Ових дана и француска влада суочила се с проблемом буџетског дефицита, што је резултирало оставком министра за привреду и падом владе. Излаз је у повећању потрошње, сматрају економисти у овој земљи, а не у повећању пореза и смањивању плата, како заговара наш нови министар. Слично предлаже и нови министар финансија у Хрватској. Излаз је у повећању плата, сматрају у хрватској влади, која има сличне проблеме као и ми, и предлажу смањење пореза и фискалних намета.

Српски проблем није само у пензијама. Пензионери, као најмање заштићена категорија грађана, за разлику од државе, немају своје фискалне савете и лобисте, па су изложени волунтаристичким нападима разних „стручњака”. Порески дугови јавних предузећа и привредних субјеката далеко превазилазе бројку од више милијарди евра. Само привреда дугује за порезе више од пет милијарди евра. О јавним предузећима да и не говоримо.

Србија још није ушла у црвену зону када је реч о висини јавног дуга у односу на БНД, и нејасно је зашто баш сада – кад је стандард грађана на најнижем нивоу за последњих 25 година, кад је национални доходак нешто виши 5.300 евра (иза нас је само БиХ, а испред Албанија, док Хрватска има више од 13.000 евра), кад је незапосленост рекордна (изнад 25 одсто) и кад нема наговештаја повећања домаће тражње – неко заговара мере које значе још мрачнији сценарио.

На крају, за наук. Дирљив је био напор Николаје Чаушескуа да до последњег долара врати дуг Румуније ММФ-у увођењем ригорозне штедње у земљи, кад је ТВ програм трајао два сата дневно и сијалице гореле који сат дуже. Румунију је довео до просјачког штапа од којег се ни до данас није опоравила.

А Србија мора већ једном да рашчисти с тим хоће ли да раскине са заговорницима либералног приступа решавању својих економских проблема или да настави да слуша остапбендеровске саветнике, чија је идеологија садржана у синтагми: „идеје моје, паре ваше”.


Коментари28
9f7fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Petrovic
Najveci broj laznih invalidskih penzija je nastao u PIO fondu privatnika kada je godisnji prosek bio preko 20.000. Sve se to zna ali se nista ne menja. Daju se stalno obecanja, ali se od toga dalje nista ne pokusava. Ima onih koji sazaljevaju one koji su kupili penzije a nema sazaljenja niti razumevanja za one koji zbog takve politike drzave i PIO fonda nisu doziveli i pored visedecenijskog postenog rada da prime i jednu penziju. Postoji izuzetak koji nas je kostao oko 800 miliona evra koje smo poklonili Slovencima a oni su sa tim nasim parama pokupovali pola privrede Srbije. Naime, od 2001.g. do danas isplacujemo na bazi staza iz radnih knjizica preko 10.000 slovenackih penzija onima koji su radili u Sloveniji ili za slovenacke firme u Srbiji a pare su isle u PIO fond Slovenije. Jasno je da je zbog ovih slovenackih penzija, penzija sa samo 15 godina staza i laznih invalidskih penzija ostecen ogroman broj onih koji su radili posteno u Srbiji jer primaju penzije manje od zaradjenih.
Marko Petrovic
Sada vazeci propisi omogucavaju da steknete beneficirani radni staz ako samo jedan dan proveli na nekom takvom mestu. Policiji se daje svakog meseca pored ne malih plata i 10.000 dinara na ime socijalne pomoci i pored visegodisnjeg upozorenja MMF-a i Revizora. Na povecavanje izdvajanja za PIO fond, uticu i zaposleni u drzavnim ustanovama i JP koji su uspeli za njih donetim zakonima i kolektivnim ugovorima, bez pokrica u realnom radu, od 2001.g. do 2014.g. da podignu svoje plate za 3-4 puta pa kada takvi krenu u penziju, njihov prosek je ogroman a i koeficijenti koje koriste su nastimovani. Nazalost malo ko prica o oko 100.000 laznih invalidskih penzija a ko ima para i veze u PIO fondu moze steci penziju i bez dana staza jer PIO fpnd ima evidenciju o svim uplatama decenjama unazad pa uplacen staz onih koji nisu doziveli ni dan penzije stoji na dohvat ruke. Zbog toga se menjaju cak imena i prezimena a povezani su sa firmama pa je EDB uhvacen u pecatiranju nepostojeceg staza.
Marko Petrovic
Niko ne pominje pa ni fiskalni savet da u Srbiji imamo 150.000 penzionera koji rade uglavnim u drzavnim sluzbama i javnim preduzecima i tako svakog meseca primaju po 2 prihoda iz istog izvora - budzeta. Istovremeno imamo preko 700.000 nezaposlenih od cega preko 300.000 sa visokim obrazovanjem koji ne rade i nemaju ni jedan prihod. Privilegovana elita na i oko vlasti pa i poslanici u Skupstini su se izborili da se u isto vreme u starosnu penziju moze ici i sa 15 i sa 40 godina staza. Setimo se da je od 2008. do 2012.g. povezan staz samo za one iz drzavnih firmi, njih preko 402.000 i da nas je to kostalo preko 750 miliona evra a onda su skoro svi takvi penzionisani po posebno povoljnim uslovima. Drzava i mnogi kazu da ima mnogo penzionera a oni sami resenje viska zaposlenih resavaju samo penzionisanjem. . Za policiju se obracun penzije radi na bazi zadje godine staza a za ostale na ceo staz, pa tako oni idu u penziju sa samo 53 godine zivota a te penzije su iznad 60-70.000 dinara.
istvan vis
Petar Savic@ Po meni vas komentar je nadmasio sve ove komentarske uglavnom socijalne predloge i reakcije,mada ni vi niste otkrili toplu vodu,jer su penzioni fodovi tako zanmisljeni,da budu delom investicioni fodovi na koje bi se ubirala kamata ,koja bi uh uvecavala,jer novac se po pravilu mora obrtati kako bi se uvecavali iznosi u njima.Iskustva su pokazala,da je ta zamisao utopija,i lici na onu da vuk(drzava)cuva janje,pa su gotovo u svim zemljama sveta koliko mi je poznato pokradeni kroz rane vidove,a najmanje u proizvodnju cime bi se povecavala dodatne vednosti.Uplacivanih novaca vise nema,jer nisu utrosen u proizvodne svrhe.Primerice u SFRJ su rema pricanjima bile u rezervi 3 penzijei sta se desilo u Hrvatskoj,kada je spremajuci se rat kupovalo naoruzanje i opremu za vosku.Opljackan je za te potrebe pored ostalog i penzioni fond.Ovo mi je svedociocila osoba koja je osobno s ekipom iz svog grada organizirala,da seopljacka deponiran ovaj novac i kombijem sporednim putem odvezli u ZG.
mara maric
Gospodo vlasnici zivota i smrti, Predlazem dugorocno i efikasno, a jeftino resenje : Gasne komore za 1,7 mil. penzionera. Jadna je ova Srbija i sa vama kao sto je i sa prethodnim vlastima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља