субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Откривен непознати руднички манастир

Аутор: Бошко Ломовићчетвртак, 04.09.2014. у 22:00
Остаци цркве манастира (још се не зна ког) из 15. века (Фото Симо Марић)

Рудник – После запажених резултата у ископавању остатака средњовековног града на планини Рудник, археолошки тим др Дејана Радичевића, доцента Филозофског факултета у Београду, нашао се у североисточном подножју планине.

– Идући трагом сачуваног народног предања, ископавањем у селу Манојловац, на локалитету Ђурине ћелије, открили смо, у лето прошле године, омању једнобродну цркву и покрај ње већи објекат, вероватно манастирски конак. Турски дефтери (пореске књиге) из 16. века спомињу два манастира, Свети Никола и Свети Архангел, па се чини извесним да је овај новооткривени један од њих и да потиче из 15. века – каже Радичевић.

А шта кажу дефтери о овим манастирима? Манастир Свети Никола први пут се помиње 1516. године са два калуђера, Јосипом и Јахином, и приходом од 335 акчи (ситан турски сребрни новац). Исти калуђери бораве у манастиру и 1525. године, када је приход увећан на 1.025 акчи. Св. Никола је уписан у дефтер и 1528/30. године, такође са два калуђера и приходом од 1.340 акчи, а затим 1559/60. године, са калуђерима Јосимом и Савом и приходом од 356 акчи. Манастир Свети Архангел је први пут уписан у турским пореским књигама после 1528. године, са калуђером Прибином. Приход манастира је 690 акчи, а његове винограде држе становници села Јарменоваца и Рашкова (непознато). Следећи помен је из 1559/60. године, када је убележен именом Свети Арханђел, са једним калуђером, Мојсилом, и приходом од 190 акчи. Исти приход манастир остварује и 1572. године.

Локалитет Ђурине ћелије (име по давном калуђеру Ђуру) на надморској је висини изнад 500 метара, у густој буковој шуми, заштићен стрмим падинама. Средином друге половине 19. века Јован Мишковић записује да се „Калуђерски поток тако зове јер је ту некада постојао манастир”, а почетком прошлога века Милоје Ракић саопштава да се „у Калуђерском потоку налазе остаци некадашњег манастира који народ зове Ђурине ћелије”.

Из извештаја руководиоца истраживања преписујемо: „Реч је о једнобродној грађевини, оријентисаној у правцу исток–запад уз мања одступања према северу, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Спољне димензије цркве су 6,60х4,95 метара. Дебљина зидова од 60 до 70 цм, зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. (...) Оно што је представљало изненађење за истраживаче јесу велике површине под фрескама које су остале очуване на зидовима. На зиду олтарског простора остале су сачуване фигуре архијереја, док је дуж читавог јужног зида цркве очувана доња зона живописа. Стручњаци који се баве проучавањем фресака слажу се да је реч о живопису из прве половине 15. века”.

Јужно од цркве, на удаљености од само 1,20 м, откривена је грађевина која, по свој прилици, представља остатке великог манастирског конака. Дужина спољног западног зида износи 11,30 м, а северног 10,30 м. Овако велика грађевина је преградним зидовима издељена на више просторија чија истраживања су започета. Приликом истраживања конака, пронађени су предмети за свакодневну употребу карактеристични за 16. и 17. век. Но, истраживања су тек на почетку и требаће много труда да се повежу откривени остаци на терену са изворним подацима из турских дефтера. Судећи по њима, на североисточним падинама Рудника у првим вековима турске владавине постојало је неколико манастира, од којих је опстао само манастир Никоље у селу Горња Шаторња. Радичевић о том проблему каже:

– Проблем убикације (припадање одређеном месту) средњовековних насеља, цркава и манастира поменутих у историјским изворима, у појединим случајевима веома је сложен и захтева детаљно проучавање писане и усмене грађе, топонимије и остатака на терену, што опет не гарантује позитиван исход. Када је реч о средњовековним црквеним објектима и насеобинским целинама на североисточним падинама Рудника, надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама тек почетак њиховог истраживања. Овогодишња истраживачка кампања се ближи крају, а пред археолозима се јавља конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене средњовековне фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја средњовековног Рудника. 

Ова археолошка ископавања се обављају у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Уз руководиоца радова Радичевића, стручну екипу чине Владан Миливојевић и Олга Старчевић из аранђеловачког музеја и студенти археологије Јована Ненадовић и Драган Ћирковић. Истраживања материјално помаже Министарство културе Републике Србије, скупштине општина Аранђеловац и Топола, као и Народни музеј у Аранђеловцу сопственим средствима.


Коментари4
0e4d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana savin
Arheolozi su veoma aktivni i njihova otkrića korisna i važna.Da bi se ono što otkriju ppredsatavilo na pravi način i temeljno proučilo neophodno je da odmah po otkrivanju bude zaštićeno od dejstva vlage i mraza.To je posebno važno kada se otkriju freske za koje istraživač kaže da su dobro očuvane. Potrebno je hitno zaštiti ovu neveliku crkvu kako nas ne bi iduće godine dočekale vreske na zemlji i izmrzli i rastrešem ni zidovi. Za ovaj rad nisu potrebna velika sredstva ni tenderi potrebno je samo malo dobre volje
Marko Tomic
Veoma mi je drago sto se pocelo sa istrazivanem gore pomenutog lokaliteta. Tuda sam kao dete setao i slusao pricu od svojih starih rodjaka i poznanika. Jedna mala ispravka manastir Nikolje nije u Gornjoj vec u Donjoj Satornji
pilece pamcenje
Rudnik je veliki arheoloski lokalitet, srednjevekovna srbija je bila jaka u tom kraju, sto je veliki potencijal za razvoj tog prelepog kraja. Malo da se sredi vodovod (jer voda nije za pice), vise da se srede putevi i dodatni kapaciteti, da se urade vec poznati lokaliteti, da se pocne sa vecim arheoloskim radovima plus malo reklame za rudarsku proslost i geologiju kraja i eto prihoda od turizma. Ali to je naucna fantastika...
a q
Koja je razlika izmedju ondasnje i sadasnje crkve? Osim toga sto danas ne placa porez nikome? Uzmimo da postoji odredjena struktura licnosti koja.ce u svakom dobu i prpstoru da bude privucena religijskim dogmama, oni su prvi kandidati za monahe. Drugi bi bili oni oportunosti koji u crkvenoj sluzbi vide samo sredstvo za dolazak do cilja ili izbegavanje neke druge sudbe. Treci bi bili oni koji slucajno dolaze tu. Poslednji bi bili pravi vernici, dakle oni koji imaju dovoljno razuma da shvate ostale religije i da prepoznaju posebnost pravoslavlja, i da biraju to kao svoj put. Sad se zapitajmo koliko od gorenavedenih poznajemo u svom okruzenju. Kazu neki da je Crkva bila utociste nasem narodu tokom ,,ropstva" pod Turcima, ustvari su bili jedni od zamajaca turske privrede.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља