уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Маркс у бермудама

Аутор: Борис Јашовићпетак, 05.09.2014. у 15:00

Први дан нове школске године почео је тако што се део просветних радника окупио на бившем Тргу Маркса и Енгелса како би поручио властима да је стратегија смањења плата у просвети ноторна будалаштина. Министар Вербић у исто време је изјавио да штрајк представља легитимно средство радника да испоље своје незадовољство, али и да се за зеленим столом лакше договара. Лепо, но једини је проблем ако је реч о истом оном столу о који је премијер Вучић претходно треснуо шаком, поручивши да и учитељ и директор јавног предузећа „има да буду” једнаки пред стратегијом смањења плата у јавном сектору за десет одсто. На тај начин, ненамерно додуше, ревитализован је генијални афоризам из времена југосоцијализма, забележен у писменом задатку једног школарца, који гласи: „У социјализму су и богати и сиромашни једнаки.”

Само што је у оно време постојала социјално-сигурносна „мрежа” испод које се није могло дубље пасти. Данас, међутим, испод радног човека и грађанина зјапи флексибилна провалија социјалног безнађа.

Наравно, они који су се „нафатирали” у НИС-у, „Србијагасу” и осталим јавним предузећима, немају разлога за бригу будући да им смањење плате за десет одсто дође као гег Џона Клиза у скечу о министарству будаластог хода. Јер, богатуни из јавних предузећа, углавном намештеници према познатом партијском кључу, најмање живе од месечне плате – за разлику од просветних радника који су неретко оптерећени кредитима и подстанарским киријама и који једва крпе крај с крајем. Али су зато главна мета кад треба упрти прстом у „кривце” што млада поколења све мање знају. А мање знају јер их није брига за образовање, при чему им у формирању таквог става хотимично помаже држава посредством неолибералних стратегија унижавања просвете.

И док Дамоклов мач смањења плата виси над ионако плитким џеповима просветара у Србији, дотле се црногорска браћа и сестре по школском дневнику спремају на штрајк упозорења јер им држава не подиже плате за петнаест одсто. Квака је у томе што Мило у почетку одбија захтеве просветара, али онда у стратешки погодном тренутку попушта, те се држава и просвета полагано нађу на пет одсто повећања зарада. Код нас је ситуација обрнута јер се многи и даље премишљају да ли да дигну свој глас због тога што им држава одузима минимум десет одсто од плате – што показује да у Србији, за разлику од Црне Горе, традиција марксизма-лењинизма пролази кроз извесне трансформације. А то се најбоље може уочити у горњим ешалонима радничког вођства где је на делу феномен познатији као „буржуизирање радничке класе”.

Не би стога било чудно ако би се ускоро за Вербићевим зеленим столом, о који ипак Вучић последњи удара шаком, држава и просветари нашли око „само” пет одсто смањења месечних прихода. После једног таквог трулог компромиса не би чак било необично видети приличан број пресрећних просветара како с олакшањем радника који је управо добио прошлогодишњу половину плате, ликују у стилу: „Добро је – само пет одсто од плате”.

Тачно је да реформе каткад морају бити болне, нарочито у условима буразерског капитализма, али је исто тако тачно да бар просветни радници морају бити они који ће из првих редова подићи глас против тенденције да свакакве одлуке владајућих структура, без најмањег отпора, пролазе крај успаваних грађана ове земље. Руку на срце, тачно је и да солидарно пружање отпора непопуларним мерама државе (у складу с Уставом), лакше иде без владиних мера стезања каиша на протестним бермудама грађана (ипак је летње време). Може ли бити да управо због тога у овом тренутку нема протестне слоге међ’ потлаченим просветарима?


Коментари2
1a03a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Vukelić
Svaka čast autoru na tekstu. Odličan je.
Aleksandra J
Moze biti...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља