среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Спомен-чесма за вечно сећање на Милицу Ракић

Аутор: Јелена Чалијапетак, 05.09.2014. у 22:00
Спо­мен-че­сма на игралишту у Батајници би­ће от­кри­ве­на да­нас у 17 ча­со­ва (Фото Р. Крстинић)

Када је чуо за замисао да се лик његове трагично настрадале трогодишње ћерке Милице нађе на спомен-чесми посвећеној деци жртвама НАТО агресије, њен отац Жарко Ракић имао је само једну молбу: да се не дозволи опет да њен споменик буде склоњен. Биста мале Милице Ракић, погинуле 17. априла 1999. године од гелера у својој кући у Батајници, склоњена је из Ташмајданског парка где је стајала свега осам месеци.
То је био повод Асоцијацији војних ветерана Србије да се придруже удружењу грађана „Покрет за развој Батајнице” и изграде спомен-чесму на којој ће се наћи бронзани лик трогодишње Милице. Помогла је и скупштина станара зграде насеља Економија један, а идејни пројекат урадио је професор др Михајло Самарџић. Да се отргне од заборава, додаје председник Асоцијације војних ветерана Србије Миленко Продановић. Спомен-чесма биће свечано откривена данас у 17 часова, а осим иницијатора њеног подизања и представника локалне самоуправе, учествоваће и песник Добрица Ерић, глумица Ивана Жигон, малишани из батајничких основних школа који су припремили посебан програм за ову прилику.

– На уласку у Миличину Батајницу подигнуто је игралиште које носи њено име. Одлучили смо да обележје буде одмах поред и да то буде баш спомен-чесма да би деца која се ту играју имала где да попију воде кад се уморе од лоптања – објашњава генерални секретар Асоцијације војних ветерана Србије Драго Матијашевић.
Тако се Миличин лик нашао у хладу танких бреза, под једним дрветом јабуке, у насељу Економија један, мало увученом од главног пута, међу лепо уређеним двориштима батајничких кућа. Под бронзаним рељефом исклесани су стихови пред којима застајемо, као што ће то, сигурно, убудуће чинити и већина пролазника: „Чико, ја тебе гледам с неба| И видим те на црној птици| Ја сам онај мамин цвет-беба| који си убрао у Батајници.| И да ти кажем само још ово| Па иди и заборави ме| Мама ће да ме роди поново| И даће ми још лепше име.”
Написао их је песник Добрица Ерић, који је Милици Ракић посветио још шест песама у којима на сличан начин опева невиност њеног страдања.

– Добрица Ерић, а све о њему говори и само његово име, одмах се одазвао нашем позиву и одабрао стихове за спомен-чесму. Захваљујући члану нашег председништва, академском сликару и вајару мр Ненаду Војичићу, чесма је добила коначни лик јер је он израдио Миличин рељеф – каже Матијашевић.

Сам уметник признаје да му није било лако да изваја лик детета које никад није видео, на основу оскудних фотографија, а да при томе он буде и довољно веродостојан, али и симбол страдања деце током НАТО агресије.

– Радио сам свакодневно два месеца. Урађена су два рељефа, један је постављен на спомен-чесму, а други ћу поклонити Миличиним родитељима. Радећи, стално сам носио у себи оптерећење да ли ће лик испасти како треба, али ме водила и мисао да би Милица, да је жива, данас имала 18 година, не знамо да ли би можда била нова Ана Ивановић или врсна математичарка, она никада није добила шансу, и то не сме да се заборави – опомиње Војичић.      

Спомен-чесма подигнута је углавном од донација локалних предузетника које су окупили „Покрет за развој Батајнице” и Асоцијација војних ветерана, а помоћ и подршку је пружила и општина Земун. Како би одржали обећање дато оцу мале Милице, у Асоцијацији војних ветерана напомињу да су покренули поступак у Заводу за заштиту споменика културе да би спомен-чесму заштитили. 

– Према подацима професора др Живојина Алексића са Правног факултета, у НАТО бомбардовању страдало је 81 дете. Они су погинули у Нишу, Врању, Владичином Хану, Новом Пазару, Варварину, Раљи, Батајници, Мердару, Сурдулици, Грделичкој клисури и Мурину – набраја Матијашевић.

Миленко Продановић истиче да ће Асоцијација војних ветерана настојати да у свим местима где су страдала деца направи спомен-обележја посвећена овим невиним жртвама, као и да ће се потрудити да са локалним удружењима или локалним самоуправама заједнички то остваре на сличан начин како је то урађено у Батајници.


Коментари16
712f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoje sa kosova i metohije
Dali će bil' Klinton i savetnik Vučićev Toni bler dati prilog za gradnju česme, Solana, Olbrajtova, Žak širak i ostali koji su ubijali po srbiji narod ni kriv ni dužan.
Brzo prebrzo
Iz kog razloga na spomeniku na Tašmajdanu nikada nije obnovljen taj mali kip . Ostao je samo veliki zavrtanj na koji je kip bio pričvrščen . Ako je obnovljena "Čukur česma" zašto ne bi i taj spomenik ?Kome to smeta ? Pa mi smo podizali spomenike i poginulim neprijateljskim vojnicima iz određenih razloga u istoriji . Nema smisla ne obnoviti odnosno ne kompletirati spomenik "Bili smo samo deca " ili kako se već zove. Neko je ptreko noći jednostavno odšarafio zavrtanj i spomenik prilično naružio . Predpostavlka je da je figura deteta predstava lika male Milice ali i ostalih mališana poginulih u ratu . Uostalom na tom mestu je cveče položio i jedan od američkih ambasadora . Šta se to odavno čeka na Tašmajdanu sa vračanjem takvog kipa .Da li je vajaru uniišten glineni model.? Dosta je pitanja vezanih za ovaj spomenik koji je postao nedovršen upravo za mali kip.
Милица Топић
Не разумем само зашто наша јавност, на челу са родитељима мале Милице и управом храма Светог Марка у београду на чијем се имању парк налази, не изврше притисак на градске власти да кип мале Милице врати на споменик на Старом Врачару (Ташмајдану), и боље га не уреди.Узто, многи су заборавили да је на месту где је данас кафана ”Последња шанса”, на врху староврчарског брда право место на коме су спаљене мошти светог Саве? Зашто Црква која је ту успомену доскора чувала, није обележила Спалиште моштију светога Саве макар једним - Крстом?
Bonn Berlin
Predsednik " asocijacije " .... kako bi bilo gospodje i gospodo iz Politike da napisete udruzenje. Ili i ovo ide u prilog priloga za ulazak u EU ?
Михајло Србијанац
Далеко сам од Србије, али милицу и друге настрадале никада нећу ѕаборавити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља