петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Креч спасао фреске у манастиру Сопоћани

Аутор: С. Ба­кра­че­вићсубота, 06.09.2014. у 22:00
Кречана код Сопоћана

Со­по­ћа­ни – Мно­ги струч­ња­ци су на­сто­ја­ли да про­ник­ну у тај­ну ка­ко су фре­ске у ма­на­сти­ру Со­по­ћа­ни одо­ле­ле зу­бу вре­ме­на и мно­ге оста­ле очу­ва­не од 13. ве­ка до да­нас, иако је ма­на­стир био от­кри­вен ви­ше од два ве­ка. Не­ки сма­тра­ју да је је­дан од раз­ло­га и ква­ли­тет кре­ча, пра­вље­ног пре осам ве­ко­ва на тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин.

Ре­ста­у­ра­то­ри и кон­зер­ва­то­ри Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и овог ле­та су ра­ди­ли на об­но­ви за­ду­жби­не Уро­ша Пр­вог. Сем кон­крет­них ра­до­ва на очу­ва­њу и по­прав­ци сли­ка на зи­до­ви­ма ове све­ти­ње, одр­жан је по­след­њих да­на ав­гу­ста и тро­днев­ни се­ми­нар о кре­чу као исто­риј­ском ма­те­ри­ја­лу. За по­тре­бе се­ми­на­ра из­гра­ђе­на је на ма­на­стир­ској еко­но­ми­ји и кре­ча­на пећ, у ко­јој се креч пра­ви ка­ко се то ра­ди ве­ко­ви­ма у око­ли­ни Со­по­ћа­на, и ис­ко­па­на је кре­ча­на за га­ше­ње и скла­ди­ште­ње до­би­је­ног ма­те­ри­ја­ла.


Јапанка Мидори Хидлио код Сопоћана

Три­де­се­так по­ла­зни­ка из Ср­би­је, Бу­гар­ске, Ма­ке­до­ни­је и Ја­па­на слу­ша­ло је на се­ми­на­ру пре­да­ва­ња струч­ња­ка За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка, Ру­дар­ско-ге­о­ло­шког и Би­о­ло­шког фа­кул­те­та и Ин­сти­ту­та за ис­пи­ти­ва­ње ма­те­ри­ја­ла о кре­чу, ње­го­вим осо­би­на­ма и мо­гућ­но­сти­ма упо­тре­бе.
Ја­пан­ка Ми­до­ри Хи­длио фа­сци­ни­ра­на је Со­по­ћа­ни­ма и ње­го­вим фре­ска­ма. Во­ли, ка­же, цр­кве и ма­на­сти­ре, оду­ше­вља­ва­ју је фре­ске на цр­кве­ним зи­до­ви­ма. А креч је на­ро­чи­то за­ни­ма, јер у ње­ној зе­мљи мно­го се ви­ше ко­ри­сте па­пир и др­во.

Ми­ле­на Тал­ко­ва до­шла је из На­ци­о­нал­не га­ле­ри­је за бу­гар­ску умет­ност из Со­фи­је. Со­по­ћан­ске фре­ске су, ка­же, раз­лог за њен дру­ги до­ла­зак у ово ме­сто. Пр­ви пут је ви­де­ла ка­ко се пра­ви при­род­ни креч, без хе­ми­је и фа­бри­ка.


Драган Станојевић

– Спо­ји­ли смо еду­ка­тив­но и прак­тич­но. Упо­зна­ли смо тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин пе­че­ња и га­ше­ња кре­ча, и про­из­ве­ли до­вољ­но кре­ча за ре­ста­у­ра­тор­ске ра­до­ве и на фре­ска­ма и на ма­на­стир­ској ар­хи­тек­ту­ри у на­ред­них че­ти­ри-пет го­ди­на – ка­же Дра­ган Ста­но­је­вић, кон­зер­ва­тор из Ре­пу­блич­ког за­во­да ко­ји ру­ко­во­ди про­јек­том.

Од по­себ­не вр­сте ка­ме­на по бр­ди­ма у око­ли­ни Со­по­ћа­на тек рет­ки жи­те­љи го­ди­на­ма пе­ку креч, ко­ји по­сле про­да­ју по Но­вом Па­за­ру и дру­гим ме­сти­ма, те­шко до­ла­зе­ћи до скром­не за­ра­де, јер при­род­ни креч гу­би тр­ку с фа­брич­ки про­из­ве­де­ним ма­те­ри­ја­ли­ма за бе­ље­ње и бо­је­ње зи­до­ва и фа­са­да. Ука­зи­ва­њем на осо­би­не пра­вог при­род­ног и на ста­рин­ски на­чин до­би­је­ног кре­ча ор­га­ни­за­то­ри се­ми­на­ра у Со­по­ћа­ни­ма ве­ру­ју да ће љу­де охра­бри­ти да на­ста­ве с том тра­ди­ци­јом.


Коментари1
91302
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana savin
ako konzervatori posle nekoliko decenija rada na freskama tek sada uče kako se pravi kreč - teško freskama. Za Sopoćane se od sredine 70. ih godina prošlog veka pouzdano zna da je od presudnog značaja malterisanje fasada što nikako ne dopire do njih jer bi to značilo ubijanje zlatne koke odnosno prekid spoljne vlage uskratio bi im decenije plandovanja na terenu a rezultati su uglavnom - nikakva korist i zaštita fresaka . Opšte je inače poznato da su srednjovekovni fresko malteri izuzetno kvalitetni ali stalna eflorescencija kristala soli na površinama fresaka uništava boje, a to je nemoguće sprečiti bez malterisanja fasada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља