среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Да ли је наступило „златно доба” стрипа?

Аутор: Танјугнедеља, 07.09.2014. у 11:21
(Фото АП)

БЕОГРАД – Стрип се, чини се, на велика врата враћа у поп културу захваљујући пре свега високобуџетним холивудским екранизацијама ДЦ-јевих и Марвелових стрипова и на велико задовољство љубитеља девете уметности, а као потврда томе је може да послужи и недавна продаја првог броја „Супермена” за рекордних 3,2 милиона долара.

Управник библиотеке Југословенске кинотеке Борисав Станојевић подсећа да је у 20. веку популарна култура почела да заузима место озбиљне, академске културе, наводећи Фабрику уметности Ендија Ворхола, кадрове које је штампао на великим форматима и који су добили место у значајним музејима.

„Полако је и стрип дошао на ред и нормално је да је што старији то вреднији, ако не уметнички, онда материјално, нарочито у Америци, где, на пример, поглавица од дрвета који је на Дивљем Западу рекламирао дуван или стари аутомат за кока колу постижу енормне цене”, рекао је он Танјугу.

То су ствари које у Америци добијају статус традиције, за разлику од Велике Британије где су и ствари из 1500-их година још релативно младе. Реч је о систему вредности. „Супермена” лично волим, али не могу да га поредим са једном „Герником” која кошта отприлике толико”, изјавио је Станојевић.

Што се тиче поплаве филмова по „Марвеловим” стриповима у актуелној холивудској продукцији, подсећа да је својевремено „ДЦ” био у експанзији.

„Они се логично смењују, сада је „Марвел” у навали. Опет, то се дешава у Америци, која све више преузима улогу светског полицајца и битно јој је да један лик као Капетан Америка, обучен у америчку заставу или, на пример, нордијски бог Тор представљају систем вредности који она сматра важним и покушава да наметне остатку света”, рекао је он.

Станојевић је аутор стрипа „Капетан Нитрат”, који објављује Кинотека. На питање има ли шансе за екранизацију, приметио је да се „супер хероји у Србији никад нису добро примили и да ће се тек сада, са размахом либералног капитализма, разабрати тај вигилантски систем правде, када појединац више не верује у систем и почиње сам да се бори”.

Ипак, не очекује снимање. „Српска кинематографија нема новца ни за стварносне филмове, у којима би глумци играли у својој одећи, а камоли за костимирану продукцију. Притом „Капетан Нитрат” није никаква државна пропаганда па да може да рачуна на неку фондацију”, рекао је он.

Напомињући да га Американци не би узели, јер неће туђе супер хероје, додао је да су својевремено били заинтересовани у Италији, где би публици био близак овај лик који је помало револуционаран и помало анархиста.

Станојевић је приметио да би евентуално могао да се направи анимирани филм, али да је за нас и то скупо. „Волео бих да га се дохвати један Лик Бесон и да направи од њега нешти попут „Петог елемента”. То смо својевремено покушавали покојни Динко Туцаковић и ја, али нисмо стигли до Бесона”, додао је он.

Стрип аутор, аниматор, редитељ Алекса Гајић духовито је прокоментарисао продају првог броја Супермена за 3,2 милиона долара - „шта мање оцекивати - кад је стрип Супер!"

„Шалу на страну , стрип се путем високобуџетних филмова враћа у центар пажње. Филмске верзије авантура познатих стрип хероја нису ништа ново, то се одувек радило. Ипак, сведоци смо да су у задњих десетак година та остварења изузетно скупи и квалитетни филмови које подржава невероватна маркетиншка машинерија”, рекао је он Танјугу.

„Да би се зарадило много, много мора и да се уложи - то је позната ствар, али на стриповским филмовима то заиста и функционише. Зли језици тврде да је та маркетиншка агресивност жеља америчког естаблишмента да САД представе остатку света као „заститнике планете” од злих терориста. Сигурно је да део истине треба и ту тражити, али нама љубитељима стрипа, само се смешка брк што се стрип на највећа врата враћа у популарну културу и што смо се добрано мрднули са маргине”, рекао је Гајић.

А колико смо се мрднули говори и податак да је стрип са почетка овог текста 1938. заправо коштао само 10 центи, додао је он.

Власник и уредник издавачке куће „Чаробна књига” која последњих година има богату стрип продукцију како Марвелових издања тако и класика ове уметности, Борислав Пантић је на питање да прокоментарише рекордну суму дату за један стрип рекао да се историја стрипа данас посматра са пажњом какву имају најзначајније области поп културе, рок музика и филмови.

„Није зато чудно што се ретка материјална сведочанства раних дана стрипа третирају са обожавањем какво је резервисано за уметничка дела и најређе антиквитете културне историје 20. века”, рекао је он Танјугу.

Пантић сматра да су Марвелови и ДЦ-јеви стрипови, због своје визуелне атрактивности, динамичности и маштовитости, постали веома занимљиви за филмску адаптацију откада су ствараоци из ове области овладали моћним визуелним ефектима.

„Популарност филмова снимљених на основу стрипова утицала је и на пробуђено интересовање стрипске публике. Ипак, ово сада је другачија врста заинтересованости него што је то било неколико деценија раније. Више не можемо очекивати огромне тираже, јер стрип данас читају посвећени заљубљеници, који очекују квалитетне, добро опремљене књиге, а не јефтина новинска издања”, рекао је он.

На питање да ли је Холивуд постао један велики Марвел, будући да су већ дуже време најгледанији филмови (и филмови са највећом зарадом) управо екранизације Марвелових стрип јунака, Пантић каже да холивудски студији имају тенденцију да иду из крајности у крајност, што и није изненађујуће с обзиром да филм посматрају више као бизнис него као уметност.

„Тако се десило да је и адаптирање суперхеројских стрипова, које несумњиво представља велики изазов за студије, и које је обрадовало љубитеље стрипова и филмских спектакла, постало доминантна преокупација Холивуда. Мене радује свака добра адаптација суперхеројских стрипова, али чини ми се као да су занемарене неке друге могућности стварања добрих научнофантастичних филмова”, рекао је он.


Коментари3
ad6ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Severac
Marvelovi stripovi su odavno prevaziđeni.To što Holivud radi poslednjih godina je "bičevanje mrtvog konja".Sterilnost njihovih izdanja,neprilagođavanje promenama u društvu,koje se(logično)odražavaju i na umetnost,doprineli su tome da zlatni period Marvela bude vreme između dva velika i nešto malo posle Drugog svetskog rata.Poznati "Comic Act" je samo zacementirao ovakvo stanje u američkom stripu.Situacija se donekle popravila pojavom tzv.grafičke novele,kojoj su talentovani autori pribegli kao svojevrsnom izigravanju pomenutog zakona.S druge strane,u Evropi je stanje mnogo bolje;scena je veoma živa i raznovrsna,naročito se to odnosi na belgijsko-francusku školu u okviru koje zapažene radove imaju i neki naši autori.Zaključak:čitajte stripove,"deveta umetnost" ume veoma često da dokaže kako ona i jeste prava umetnost.Ovo pišem u pauzi između dve epizode meni omiljenog junaka,Kena Parkera.:-)
Radomir P.
Pročitao sam, sa zadovoljstvom, roman KONSTANTINOVO RASKRŠĆE, od Dejana Stojiljkovića i kada sam saznao da su na tu temu napravili strip, nabavio sam prva dva dela KRALJEVSTVO KRVI i NASLEĐE PREDAKA i posle oko 50 godina vratio se stripu. Sada jedva čekam da izađe i treći deo.
Владина Организација
Поп култура је одавно најбржи начин обликовања свести једног народа.У земљи где се сто година од Великог рата , и нпр. 200 година од Његоша не обележава на прави начин , битка са америчком поп културом је изгубљена. Исто важи и за " Руског цара" који постаје Вапиано , и слично. Тачка на песимистички тон је и чињеница да од или телевизија са националном фреквенцијом , само РТС користи ћирилицу. Туга.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља