понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

Колико троши просечан Србин

Аутор: Горан Николићпонедељак, 08.09.2014. у 15:00

По званичној статистици ЕУ српски БДП по куповној моћи (по становнику) 2013. године био је 2,8 пута нижи од европског просека. Стварна потрошња по становнику, којом се прецизније мери животни стандард (укључује и здравствене и образовне услуге, које се директно не плаћају), нижа је за скоро два и по пута од просека земаља ЕУ, што је практично непромењено у односу на ниво 2008. Лошије стојимо и од Бугарске и Румуније, док Хрватска и Словенија већ изгледају недостижно са чак три, односно четири, петине европског просека по оба показатеља.

У Бугарској и Румунији је БДП по куповној моћи прошле године износио 14,5 односно 13.400 долара per capita, за разлику од 11.269 долара код нас. Ако оправдано укалкулишемо необрачунати део сиве економије у наш БДП (што за око десетину повећава БДП Србије), ми и даље остајемо испод комшија са којима се најчешће поредимо (Хрвати, са чак 18.200 долара су далеко испред).

Ова слика и није тако лоша, поредећи је са оном коју ствара БДП по тржишним ценама. Наиме, Србија је стварала око 6.000 долара по становнику 2013, што је скоро шест пута ниже од просека ЕУ (и више него два пута мање од Хрватске или Мађарске, те скоро четири пута мање од словеначког просека). Ова разлика у показатељима је последица нивоа просечне цене робе, али пре свега услуга, које су у Србији ипак неупоредиво (грубо двоструко) ниже. На пример познато је да наши исељеници углавном одлазак код зубара или педикира ’чувају’ за посету отаџбини.

Међутим, иако ови бројеви изгледају забрињавајуће треба нагласити да у нововековној државности наше земље, која траје око два столећа, ситуација скоро никада није била знатније боља. Наиме, подаци чувеног америчког економског историчара Медисона указују да је ниво БДП по куповној моћи у нашој земљи, изузевши седамдесете године прошлог века, практично константно на европском зачељу, где се иза нас по правилу налази Албанија. Тако се Србија 1870. године дупло слабије котирала од мађарског дела Аустроугарске, а лошије и од Румуније. Две деценије касније ситуација је слична, као и 1913. Тек 1938. коначно престижемо Румунију, али нам је тада животни стандард дупло слабији од мађарског или пољског, те чак четири пута нижи од онога у земљама западне Европе.

Историјски најбоља позиција, помогнута силним задуживањем, је годину пред смрт Броза када Србија боље стоји од Румуније, Бугарске, Мађарске, Пољске, и тек два пута слабије од просека запада Европе. До 1990. ситуација се благо погоршала (били смо на око две петине просека западне Европе, и још бољи од источних суседа). Након тога креће суноврат, који је заустављен 2000. Након тога креће раст, али тек на нивоу просечног у централној и источној Европе, што је наше заостајање цементирало.

Институт за европске студије


Коментари11
42ea9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

barba m
Nedostaje jedna veoma vazna cijenica. Pre II sv. rata ljudi u Srbiji su uglavnom bili domacini koji su vecinu svojih potreba zadovoljavali bez novca tj. od svog imanja. Moji preci su imali jako malo novca, ali su skoro svaki dan jeli meso i druge domace proizvode koje danas retko ko moze sebi da priusti.
Attila APV
Kod nas u Banatu ako uopste ima placu moze da zaradi u prosk.oko 25-3o hiljd din.max.!Koliko on moze onda da trosi mjesecno sa placom od 2-3oo Euro(u Njem.na primer nezaposleni sa HaRZ IV dolaze u proseku na 16oo-2ooo Euro sa decjim i razn.dodacima!
Vladimiir Dedeic
Trosimo vise nego sto imamo,imamo manje nego sto trebamo.
mp @ Cika Dragan
Odlican komentar.
Čika Dragan
Rasprava brojnih čitalaca-komentatora o zaduživanju SFRJ i poređenje sa sadašnjim zaduživanjem nemaju nikakvog smisla. SFRJ je od pozajmica razvila solidan elektroenergetski i indusrijski sektor koji je imao solidan izvoz. Industrijski sektor u Srbiji danas praktično ne postoji, a samim tim ni izvoz. Sada se pozajmice uzimaju da bi se isplatile penzije, pa se i one moraju smanjivati. Nedavno sam u Bosni video parolu: "Sad smo svi strani plaćenici - sve nas finansira MMF".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља