По званичној статистици ЕУ српски БДП по куповној моћи (по становнику) 2013. године био је 2,8 пута нижи од европског просека. Стварна потрошња по становнику, којом се прецизније мери животни стандард (укључује и здравствене и образовне услуге, које се директно не плаћају), нижа је за скоро два и по пута од просека земаља ЕУ, што је практично непромењено у односу на ниво 2008. Лошије стојимо и од Бугарске и Румуније, док Хрватска и Словенија већ изгледају недостижно са чак три, односно четири, петине европског просека по оба показатеља.

У Бугарској и Румунији је БДП по куповној моћи прошле године износио 14,5 односно 13.400 долара per capita, за разлику од 11.269 долара код нас. Ако оправдано укалкулишемо необрачунати део сиве економије у наш БДП (што за око десетину повећава БДП Србије), ми и даље остајемо испод комшија са којима се најчешће поредимо (Хрвати, са чак 18.200 долара су далеко испред).

Ова слика и није тако лоша, поредећи је са оном коју ствара БДП по тржишним ценама. Наиме, Србија је стварала око 6.000 долара по становнику 2013, што је скоро шест пута ниже од просека ЕУ (и више него два пута мање од Хрватске или Мађарске, те скоро четири пута мање од словеначког просека). Ова разлика у показатељима је последица нивоа просечне цене робе, али пре свега услуга, које су у Србији ипак неупоредиво (грубо двоструко) ниже. На пример познато је да наши исељеници углавном одлазак код зубара или педикира ’чувају’ за посету отаџбини.

Међутим, иако ови бројеви изгледају забрињавајуће треба нагласити да у нововековној државности наше земље, која траје око два столећа, ситуација скоро никада није била знатније боља. Наиме, подаци чувеног америчког економског историчара Медисона указују да је ниво БДП по куповној моћи у нашој земљи, изузевши седамдесете године прошлог века, практично константно на европском зачељу, где се иза нас по правилу налази Албанија. Тако се Србија 1870. године дупло слабије котирала од мађарског дела Аустроугарске, а лошије и од Румуније. Две деценије касније ситуација је слична, као и 1913. Тек 1938. коначно престижемо Румунију, али нам је тада животни стандард дупло слабији од мађарског или пољског, те чак четири пута нижи од онога у земљама западне Европе.

Историјски најбоља позиција, помогнута силним задуживањем, је годину пред смрт Броза када Србија боље стоји од Румуније, Бугарске, Мађарске, Пољске, и тек два пута слабије од просека запада Европе. До 1990. ситуација се благо погоршала (били смо на око две петине просека западне Европе, и још бољи од источних суседа). Након тога креће суноврат, који је заустављен 2000. Након тога креће раст, али тек на нивоу просечног у централној и источној Европе, што је наше заостајање цементирало.

Институт за европске студије