субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.09.2014. у 22:00 Љ. Милинчић

Српски издавачи на Московском сајму књига

Штанд Србије на сајму књига у Москви

Од нашег дописника

Москва – Московски сајам књига отворио је своја врата посетиоцима 27. пут. На сајму је представљено више од 200.000 књига из 63 земље света, што је рекордан број у историји ове манифестације.

Први пут после шест година на сајам су стигли и гости из Србије. Као и у ранијим, додуше ретким приликама, српски штанд наишао је на леп пријем посетилаца. У организацији Министарства културе Републике Србије и Народне библиотеке представило се двадесетак српских излагача. Највише интересовања показано је за дечју литературу, речнике, књиге из теологије и историје, посебно за књиге о руско-српским везама, а најмање, ма колико то на први поглед изгледало парадоксално, за савремену српску књижевност. Разлог је прост – српска књижевност се веома мало, спорадично и несистематски преводи у Русији. Руски издавачи су иначе веома незаинтересовани за књижевности словенских земаља које су за време Совјетског Савеза „по задатку” објављивали, а оног тренутка кад је нестало наредбодавца, отворили су врата за дотле цензурисана западна издања. Тада прекинуте везе до дана данашњег нису успостављене. Зато је интересантно да се у пројекат Форума словенских култура „Сто словенских романа” Русија такорећи последња укључила, па је данас, на пример у Србији објављено 20 књига из те едиције, а у Русији само две.

Пројекат (тј. његову српску грану) на сајму књига и у Библиотеци иностране литературе представио је уредник Гојко Божовић.

Осим сусрета са својим издавачима наши писци Мирјана Новаковић, Михајло Пантић и Дејан Стојиљковић, чије су књиге у скорије време преведене на руски, имали су и сусрете са професорима и студентима Факултета за стране језике катедре за словенске језике и културе Универзитета Ломоносов.

У „српској репрезентацији” били су још и Младен Весковић, из Министарства за културу Србије, и Младен Ковачевић, представник Народне библиотеке.

Они су одржали прелиминарни састанак са директором Московског сајма Николајем Овсејниковим и покренута је обострана иницијатива да Русија буде почасни гост Београдског сајма књига 2016, а да исте године Србија буде почасни гост Московског сајма књига.

Како би се смањила несразмера у познавању уметности и култура двеју држава, и како би присуство српске књижевности постало бар видљивије, са уредницима Библиотеке иностране литературе одржан је прелиминарни састанак о покретању едиције савремене српске књижевности.

Часопис „Инострана литература” припрема и тематски број у целини посвећен Србији, њеној књижевности и историји.

На сајму је представљен и „Српски алманах”, који је објавио фонд „Дорога жизњи” из сибирског града Ханти Мансијска, а који ће додатно бити представљен и у амбасади Србије у Москви 15. септембра.

У оквиру сајма, одржан је и велики Међународни конгрес преводилаца коме је присуствовало око 250 представника разних земаља, укључујући и бивше југословенске републике.

Коментари1
665e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jasna olic
To izgleda ne moze da se ide na sajmove po svetu bez Mladena Veskovica ?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља