Овогодишњи извештај Светског економског форума (2014–2015) даје преглед степена конкурентности 144 економије широм света, и на тај начин представља највећу свеобухватну процену ове врсте на глобалном светском нивоу. Садржи детаљан профил за сваку од економија земаља укључених у студију, као и обиман део података са глобалном ранг-листом која обухвата више од 100 индикатора сврстаних у 12 стубова.
Србија је рангирана на 94. позицији, што представља пораст за седам места у односу на претходну годину, када је била на 101. месту међу 148 земаља. Према нивоу бруто домаћег производа (обрачунат према паритету куповних снага) Србија се нашла на 74. позицији и то представља најреалнију апроксимацију ранга на коме би Србија требало да се налази и по нивоу глобалне конкурентности.
Посебан значај за повећање нивоа конкурентности и економског раста има људски капитал – знање и вештине људи, као и образовање, истраживање и иновације. Међутим, Србија се по индикатору ефикасности тржишта рада налази на 119. позицији. Оно што је још озбиљније, у оквиру овог седмог стуба, јесте индикатор који означава сарадњу између послодаваца и запослених по коме је Србија на 140. месту, као и два индикатора који детерминишу „одлив мозгова” и то: „капацитет земље за задржавање талената”, по коме се Србија нашла на 141. позицији (иза ње су само Бугарска, Венецуела и Мјанмар – раније позната као Бурма, и „капацитет земље за привлачење талената” по коме је Србија заузела 143. место (иза ње је само Венецуела), од укупно 144 земље.
Креатори и доносиоци одлука у Србији морали би да посвете посебну пажњу сопственим капацитетима за задржавање и привлачење талената из српског расејања. Концепт „дијаспора као део матичне земље” подразумева да припадници дијаспоре буду укључени у свакодневне активности матичне земље без нужног пресељења у њу или чак без припадности одређеној организацији из дијаспоре. Идеја о дијаспори „као покрајини једне земље” означава појам добро организованих односа између матичне државе и њених држављана у иностранству, у смислу „релативно хомогене целине”.
Глобалне мреже знања могу да играју кључну улогу у економском и индустријском развоју матичне државе. Док је у прошлости страх од „одлива мозгова” изазвао код креатора политика негативан став према емиграцији високообразованих и високостручних људи, свет је еволуирао до прихватања норме која заговара двосмерни проток људског капитала који доноси огромне предности. Другим речима, миграција се третира и као извор „прилива знања” и „циркулације мозгова” који побољшавају интелектуални капитал матичне државе. Али, поред свих позитивних промена које доноси размена научних кадрова и миграција стручњака, посао међународног образовања, односно извоза образовања, представља велику шансу и за мање земље као што је Србија.
„Капацитет за иновације”, по којем је Србија на 130. позицији, може бити подстакнут подршком истраживачких институција. „Квалитет истраживачких институција” (69. позиција) и „доступност истраживача и инжењера” (82. позиција) у директној је вези са производњом људског капитала; „примена патената” (55. место), заједно са истраживачком сарадњом на релацији „универзитет–индустрија” (95. место), представљају „троугао знања” (образовање, иновације и истраживања). Нажалост, Србија се по индикатору „квалитет образовног система” нашла на 106. месту, а по квалитету менаџмента у школама на 114. месту.
Привлачење младих из иностранства да студирају у Србији један је од циљева који ће јачати капацитете за задржавање талената и за њихово привлачење у Србију.
Како сугерише искуство других земаља, посебно Ирске, међународни студенти такође доприносе економији земље и њеном угледу у другим важним аспектима: (а) стварању запослености директно и индиректно; (б) промовисању угледа земље у којој су се школовали у иностранству; (ц) успостављању контаката у земљама из којих долазе; (д) попуњавању слободних радних места ако је земља суочена с дефицитом у одређеним вештинама у будућности.
Професор универзитета
