недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17

Како су Рибникари протерани из Рековца

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 11.09.2014. у 10:00
Народна библиотека „Др Милован Спасић” (Фото А. Апостоловски)

Рековац – Прођох Левач, прођох Шумадију, а у епицентру, варош Рековац. Чувар банке је опрезан на дужности. Ни мува не може да му промакне, а камоли странац. Сви се знају у овом крају, па кад дође неко са стране, одмах постаје варошка вест. Једна главна улица и низ кућа уздуж, у којима живи око 2.000 људи.

Ко ли је сад па овај, мисли се чувар. И још се усуђује да фотографише библиотеку?

– Да ли знате да се ова библиотека некада звала „Рибникар” – питам чувара показујући на сиву зграду преко пута банке.

– Рибникари? Који су ти сад па они? Да нису оне комуњаре? Мада, и сада владају „црвени ђаволи” – прича чувар, алудирајући ваљда на локалну власт – социјалисте и Палмину Јединствену Србију.

Ако будни чувар банке и вароши није дужан да познаје српску историју, ваљда то треба да зна директорка Народне библиотеке „Др Милован Спасић”. Биљана Томић није нарочито срећна што долазим. Библиотека се до пре четири године звала „Рибникар”, по породици која је основала „Политику”. Сада се та сива зграда зове по др Миловану Спасићу, првом човеку који је докторирао у Рековцу.

Али како је могуће да библиотека промени име које је добила по оснивачима и власницима „Политике” Владиславу и Дарку Рибникару, новинарима и уредницима који су, као официри српске војске, погинули у жестоким борбама почетком Првог светског рата на Mачковом камену, пре тачно jедан век. Дарко 31. августа, а Владислав 1. септембра 1914. године.

Владислав био jе оснивач и главни и одговорни уредник, а Дарко, такође, резервни официр, био jе уредник и новинар „Политике”. Рибникари су основали „Политику” која, ево, траје век и нешто. Створили су новине које су опстале као најстарије и најутицајније у региону. Али, очигледно, оснивачи таквог листа и хероји Великог рата, нису имали довољно заслуга да опстану као део историје мале варошице.

Шта би се догодило да у некој другој земљи локална библиотека учини нешто тако скандалозно? Управница Томић нерадо пристаје на разговор и одбија сваку помисао да је реч о грешци, а камоли о скандалу. Иако тада није била директорка, дакле, ни одговорна за промену имена установе културе, нашла се у небраном грожђу. Али она правда изгнанство Рибникара из рековачке библиотеке.

– Зашто вам је то сада тако важно? Вероватно су у библиотеци, када су мењали име, мислили да је то био Владислав Рибникар, члан ЦК КПЈ. У његовој кући је Тито подигао устанак, зар не – мисли се управница.

Мада, није Владислав био типичан комуниста. Имао је вилу на Дедињу и пре 1944. године. Чак и да је тако, па да је тадашња управа библиотеке мислила да прецртава Рибникара у чијој је вили донета одлука о устанку против немачке окупације, 4. јула 1941. године, био је то устанак против нацизма и почетак народноослободилачке борбе. Зар је, забога, иједан од организатора устанка против Хитлера недостојан да његово име буде исписано на згради варошке библиотеке? Ако се уопште мислило на њега.

– Све тече, све се мења – покушава да филозофски оправда овакав поступак једна од библиотекарки, Гордана.

Ако је тако, зашто библиотека онда није названа по Хераклиту? Управница Томић покушава да спусти лопту и оправда у најмању руку недоличан чин њених претходника, сматрајући да је др Милован Спасић личност од несумњивог угледа и да, такође, има велике заслуге за развој српске, а не само рековачке културе. 

– Спасић је докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1843. године и сматра се првим библиотекаром народне библиотеке Србије. Вероватно су локалне власти пре четири године желеле да библиотека, уместо Рибникара, носи име угледног човека рођеног у Рековцу – прича садашња управница.

Председник општине садашњи, социјалиста Предраг Ђорђевић, не жели никако да коментарише нестанак Рибникара. Управница макар покушава да како-тако вади флеке бивше власти, а председник општине који поставља Управни одбор библиотеке упорно избегава сваки разговор на ту тему, општински лидер, у време када је промењено име библиотеке, лекар Драган Продановић, члан Демократске странке, не само да оправдава тај поступак него сматра да је то питање потпуно неважно!

– Чак се и не сећам како смо то учинили. Што се мене тиче, бавио сам се много значајнијим питањима у животу – прича бивши председник општине Рековац, сада лекар у локалном Дому здравља.

Председница Управног одбора библиотеке, која је председавала на седници 15. јуна 2010. године, када је промењено име библиотеци, Милена Дејановић (ДС), учитељица у Основној школи „Светозар Марковић” понавља, отприлике, сличне аргументе.

– Иницијатива није била уперена против Рибникара, већ смо желели да подсетимо на име др Милована Спасића. Било је заступљено опште мишљење о промени имена библиотеке, иако је та установа имала велике привилегије од „Политике” која је слала књиге у Рековац – каже Милена Дејановић.

Био је то општи консензус тадашње коалиције на власти коју су чинили ДС, СПС и ЈС. Сви актери приче о промени имена народне библиотеке су још у Рековцу. Садашња управница Биљана Томић је само променила странку. Из ДС-а је прешла у СНС. Некадашња управница библиотеке Ана Радовановић Вученов, у време када је библиотека скинула плочу са називом Рибникар, једина је која сада живи у Београду. Из библиотеке је, рекоше мештани и њене бивше колегинице, отишла у – „БИА, или тако нешто”.

Шта год да је, тајанствено је. Е, сад, шта некадашња управница варошке библиотеке ради у пословима безбедности, бог ће га знати.

Остаје горак укус због протеривања Рибникара од људи који су бирани на јавне функције ваљда и због тога да би чували сећање на хероје из Великог рата – ако већ нису желели да чувају успомену на велике новинаре.

Управница Томић ипак жели да ублажи горак утисак после слатке кафе коју смо попили. У депоу библиотеке са 350 чланова чувају се стари примерци „Политикиног забавника”. И још много књига које је „Политика” слала варошкој библиотеци.

--------------------------------------------------------------------------------

Основана пре 86 година

Народна библиотека у Рековцу основана је 12. октобра 1928. године и као читаоницу ју је отворила група левичарских интелектуалаца са професором Петром Поповићем. Непосредно после Другог светског рата, отварају се читаонице и у већим левачким селима. Управник библиотеке Бративоје Марковић дошао је на идеју да успостави сарадњу са тадашњим предузећем НИРО „Политика” и 12. октобра 1987. године, она добија име „Рибникар”.


Коментари54
13934
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jerotije novinar
Da li je promena imena Ribnikar u Spasic katastrofalna greska aktera pokazace vreme. No, ljudi koji koji su u zivotu procitali samo telefonski imenik, daju sebi za pravo da komentarisu prilog, koji je pokrenuo ozbiljne polemike o promeni. Gospodo, novinarska etika ne dozvoljava novinaru da donosi zakljucke, vec da pred javnost iznese cinjenice, koje, kako ste videli, svako komentarise na svoj nacin. Prilog je za svaku pohvalu, a to sto se nekome ne svidja je - njegov problem.
JEROTIJE PRAVOSLAVAC
Pokojni Brativoje, covekizuzetne energije, koji je pokrenuo internacionalnu manifestaciju- "Prodjoh Levac" kada bi ustao iz groba - ponovo bi se samoukopao. Obezbedio covek politikina izdanja (brojna) kucao na sva vrata moleci za pomoc Rekovcu i Rekovcanima; izpijeterta prema braci Ribnikar izdejstvovao je svojom karizmom ime BIBLIOTEKE. Gde su tada bili ovi koalicionari da kazu - stop. Hocemo na tablu Spasica. Tada niko nije pisnuo a sada su svi - lokalpatriote.Kad dodje nova garnitura, promenice ponovo ime biblioteke, mozda ce vratiti Ribnikara, jer "Politika" jos postoji...
Dragan Miljkovic
@ Misa Milas Postovani Miso, Tacno je da je Dr. Spasic svojim delom vezan za Beograd i Narodnu Biblioteku Srbije (kao i mnoge druge biblioteke sirom Evrope). Isto tako tacno je da su Tesla i Pupin svojim delom vezani za SAD, ne Srbiju. Ipak, mi im dizemo spomenike i dajemo njihova imena ulicama, skolama, institutima, pa cak i aerodromu. A nisu cak ni rodjeni u Beogradu, ni u Srbiji vec u Austro-Ugarskoj. Rekovcani treba da su ponosni na svog sina, i bas su ispravno dali ime lokalnoj biblioteci po njemu. Znate, to je mnogo prikladnije nego aerodrome nazivati po naucniku iz jedne druge zemlje kojemu avijacija i nije bila neki profesionalni interes. Mi bi trebali mozda da nazovemo srpski novinarski klub ili udruzenje po braci Ribnikar; verovatno da u Beogradu ili po vecim gradovima ima dovoljno skola i biblioteka pa neke od njih i mogu i treba da se nazovu po braci Ribnikar. Zasto ne dozvoliti mestanima malog Rekovca da budu ponosni na svog pretka i da nazovu lokalnu biblioteku po njemu?
Миша Милас
@Gospodo , | 11/09/2014 17:56 Хвала Вам на појашњењу! Ви сте уједно дали и предлог: да се Народна библиотека Србије назове по др. Спасићу, јер је он својим делом везан за њу, а не за Рековац. Тиме би свакако била одата већа захвалност за његов допринос!
Jedino resenje je "ZA"
...I to neizostavno, da se Ribnikari VRATE, na njihovo zasluzeno mesro! Tu su bili, jos u PRED-proslom-veku, kao OSNIVACI "Politike", tj.1og, srpskog, (a mozda i balkanskog) inform.ULASKA u 20-ti vek, ...a ne, kao "tvorci", zute stampe od PREkjuce !!! PREDLAZEM, da svi citaoci (ne ulazeci u diskusije) objave svoje misljenje !!! A KO, moze da bude protiv ????

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља