уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

„О чему ми то причамо?”

Аутор: Ђ. Ђукићпетак, 12.09.2014. у 22:00
Игор Антић поред свог рада

Зрењанин – У простору Савремене галерије у Зрењанину посетиoчево око најпре „окупира” барјак на коме је отиснута новчаница од 500 евра и који заузима централно место изложбе уметника Игора Антића.

Поред заставе је и фотографија која сведочи да је исти симбол био постављен и на Монблану – највишој тачки Европе. Игор Антић излаже први пут у овој зрењанинској галерији, а тим поводом су у Позоришном клубу „Зелено звоно” представљене и две монографије о његовом богатом стваралаштву.

Пре него што се Антић дефинитивно посветио уметности, пуних двадесет година бавио се џудоом и постао мајстор црног појаса у својој четрнаестој. Неки критичари мисле да је ту стекао упорност коју ће у уметности испољавати до фанатизма.

Студирао је на Академији уметности у Новом Саду, а потом отишао у Париз, и тамо је, после једногодишњег усавршавања код Владимира Величковића, 1991. примљен на Институт високих студија ликовних уметности, оформљен од стране тадашњег директора Бобура, Понтуса Хултена.

Сам истиче да од тог момента, почиње његова самостална каријера. Излагао је по целој Европи, у Америци и Азији, поред осталог у париском Бобуру и у Лабораторији уметности и наука у Москви, у Стокхолму, у Кунстхалама у Бону и Берлину, у музејима савремене уметности у Кастељону и Осаки...

На зрењанинској мултимедијалној изложби названој „О чему ми то причамо?” аутор у видео-раду користи синтагме из Марксовог „Капитала”, које, по мишљењу критичара, указују на противречан карактер вредности.

О непостојању или постојању правих вредности у оном што нас данас окружује Антић говори у низу својих дела: рељефним, односно пластичним паковањима на којима се оцртавају разни типови ватреног оружја, папирне кесе на којима су исписани цитати из области уметности, економије или политике. Све до поменуте заставе новчанице под коју сви стају спремни да пониште све културолошке варијетете својих земаља чланица ЕУ.

Као уметник који каже да је његов рад заснован на посматрању и разумевању других, Антић истиче да се његово образовање још увек састоји од дугог учења о томе како се ослободити клишеа и предрасуда о уметности.

– Уметничко образовање требало би схватити као доживотно усавршавање, као свакодневно стицање искустава, да би се једном, уз много рада и много среће, стигло до препознавања нечега што се зове лични уметнички израз – каже уметник.

А свој јединствен израз аутор испољава у раду „Аукцијска песма”. Ту се емитују гласови са аукције, односно продају неке културне вредности, а уметност доводи до апсурда. Она се претвара у пуке бројке, а културна вредност у новац.

Изложба „О чему ми то причамо?” потврђује да Савремена галерија оправдано постаје једно од незаобилазних места на зрењанинској културној мапи.


Коментари0
f2571
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља