среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Булеваром Авноја до рулета

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 13.09.2014. у 21:57
Бивша Југословенска Република Македонија: изгубљени у прошлости Фото З. Шуваковић

На раскрсницама у Ђевђелији путокази су јасно постављени. Може се поћи Улицом маршала Тита или Ђевђелијских партизанских одреда, док је један од главних мотела коцкарница у Булевару Авноја. Симболима непостојеће државе именоване су све значајније саобраћајнице, као да се овај градић, некада крајња јужна погранична тачка бивше Југославије, припрема за референдум о поновном припајању СФРЈ.

У таквој Ђевђелији нашла сам се баш на македонски Дан независности, 8. септембра. Пре 23 године 95 одсто грађана је на референдуму одговорило „Да” на двоструко питање спојено у једној реченици:

Да ли сте за суверену и самосталну државу Македонију, с правом да ступи у будући савез суверених држава Југославије? Овај други део питања, на који је позитивно одговорено пре више од две деценије, до сада није активиран.

Зашто се, уосталом, толико бринете када ће и Шкоти и Енглези, сви заједно, бити једном у Европској унији, гласио је коментар нашег читаоца на вести из Велике Британије у вези са шкотским референдумом о независности, који ће се одржати следећег четвртка. Ипак, британски премијер „очајнички преклиње” Шкоте да не разбијају породицу јер, једном разведена, „она више нема шансе за поновно уједињење”.

Када се Дејвид Камерон пре две године с Единбургом споразумевао око референдума, није ни сањао да би Шкоти заиста могли да се отцепе. Сада се ситуација променила, па ће, како сматрају британски аналитичари, Шкотска, без обзира на исход гласања, у скорој будућности практично постати посебна држава. Чак и ако се Шкоти изјасне за останак у Великој Британији, питање је дана када ће се острвска заједница коначно распасти.

Процена је, наравно, поготово после јасно изражене воље на улицама Барселоне, када се скупило више од пола милиона људи, а организатори тврде да их је било чак милион и осам стотина хиљада, да ће Каталонија бити следећа земља која ће се отцепити и тражити независност. Са референдумом или без њега. Шкотска независност може да означи крај државе Шпаније, констатује без околишења главни економски коментатор „Фајненшел тајмса” Мартин Вулф. А то ће у Европској заједници изазвати катастрофалне последице.

Он се не обазире много на детаље, па ни на то да би раздруживање Каталоније од Шпаније било нелегално, као и референдум који је заказан за 9. новембар.

Док Каталонци као пример воле да помињу Шкотску и хвале Лондон што је прихватио да дође до изјашњавања, а куде Мадрид што неће да пристане на слични договор, Единбург бежи од Барселоне као ђаво од крста.

Одмах после грандиозне манифестације у Барселони, Алекс Салмонд, шкотски премијер и лидер Шкотске националне партије, истакао је „суштинску разлику” између Шкотске и Каталоније: Шкотски референдум је легалан и договорен са Лондоном, док ће се каталонски спровести без сагласности Мадрида.

Ако ћемо да идемо даље, из званичног Мадрида више пута смо добили уверавања да Мадрид неће признати Косово, сем у случају да се Београд и Приштина договоре. Другим речима, ако Београд призна отцепљење и независно Косово, признаће га и Мадрид.

Са Лондоном ствари стоје другачије. Британија је била међу првима који су признали Косово, иако тамо није ни било референдума, ако се не рачуна онај који је нелегално организован 1991.

У новом таласу отцепљења, а могло би се чак рећи да је у питању цунами, свако има своју врло компликовану рачуницу с много непознатих. Шкотска не жели да наљути Мадрид, па да Шпанија евентуално уложи вето кад се буде одлучивало о уласку новонастале државе у Европску заједницу. Барселона би да натера Мадрид да се поведе за примером Лондона. Лондон и Вашингтон би да Шпанија призна независност Косова, али да се никако не призна одвајање Крима после референдума. Брисел је ту немоћан, јер би брзо могло да се деси, како прогнозира један од најцењенијих шпанских аналитичара, да Шкотска, Велс и Северна Ирска постану чланице ЕУ, уместо Енглеске, која ће на референдуму одлучити да се отцепи од Брисела.

А да ли формулација питања на референдуму има неког значаја за будућност новонастале творевине? Судећи по ономе што се дешавало у Југославији – нема. Поред Македоније, и Хрватска је поставила више питања у једном:

Јесте ли за то да Република Хрватска, као суверена и самостална држава која јамчи културну аутономију и сва грађанска права Србима и припадницима других националности у Хрватској, може ступити у савез суверених држава с другим републикама (према приједлогу Републике Хрватске и Републике Словеније за рјешење државне кризе СФРЈ)?

Тако је гласило референдумско питање на које је већина одговорила позитивно. А данас поједини Срби у Хрватској немају ни ћирилицу, а камоли аутономију.

Тешко да ће се и у овом новом таласу отцепљења играти по референдумским правилима. Ђевђелија је данас претворена у велику коцкарницу, неколико новоизграђених хотела, с десетинама коцкарских столова, машина и рулета, увек су пуни. Долазе људи са целог Балкана: Грци, Албанци, Бугари, Словенци... Али нико да баци жетон на референдум за спајање суверених држава у Југославију.


Коментари0
c132e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Косово: Од преседана до правила
Косово: Од преседана до правила
Косово: Од преседана до правила
Косово: Од преседана до правила
Косово: Од преседана до правила
Косово: Од преседана до правила

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља