уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
71. ВЕНЕЦИЈА

Европске вредности нису универзалне

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 14.09.2014. у 15:00

Први сусрет и први разговор за „Политику” с филмским и позоришним редитељем, сценаристом и писцем Андрејем Сергејевичем Михалковим Кончаловским догодио се 1998. године у Београду.

Тада је представљао своју биографску књигу „Ниске истине”, на чијим је страницама записана и реченица „Када мало боље размислим, човека покрећу страх од смрти и таштина”, којом је описао суштину покретачке снаге која га је водила од Русије до Америке и назад, у потрази за суштином филма и суштином постојања.

Низали су се затим нови сусрети. У Венецији 2002. поводом филма „Кућа лудака” (истинити догађаји у време првог чеченског рата), за који је освојио „Златног лава”. Касније и у Кану (2010), поводом 3Д анимираног филма „Крцко Орашчић”, када је у ексклузивном интервјуу за „Политику”, на питање показују ли он и његов брат Никита Михалков један другом филмове, одговорио: „Ми један другоме не показујемо филмове. Ми смо вам као два лава који круже око истог жбуња. Можемо да се тучемо колико хоћемо, али зна се – ја сам старији брат!”

Повод за нови сусрет и још један разговор за „Политику” догодио се прошле недеље, на 71. Венецијанском фестивалу. Тамо је Кончаловски за „Поштареве беле ноћи”, филм који је придружио својим антологијским делима, као што су „Први учитељ”, „Сибиријада”, „Ујка Вања”, оним награђиваним – „Маријини љубавници”, „Помахнитали воз”, „Пиргава кока” и „Кућа лудака”, и биоскопским хитовима „Танго и Кеш”, „Хомер и Еди” и „Најужи круг”, освојио „Сребрног лава” за најбољу режију.

Заслужено. Реч је о поетско реалистичном филму о „малим” људима већим од живота, снимљеном малим дигиталним камерама на крајњем северу Русије, на обалама језера Кенозеро, где, усред раскошне и прелепе природе, живи мала и сиромашна сеоска заједница остарелих и напуштених људи.

Једина веза с остатком света који их се не дотиче јесте локални поштар, већ средовечан а неожењен, усамљени добричина Алексеј Трајпицин, што својим малим моторним чамцем крстари језером, доноси пензије и вести о модерном свету и оближњој моћној ракетној бази.

Андреј Кончаловски са нашим филмским критичарем Дубравком Лакић

У овом визуелно раскошном и дубоко емотивном егзистенцијалистичком филму Кончаловски није ангажовао професионалне глумце. Сви филмски јунаци су аутентични житељи села на језеру. Играју сами себе и своје животе. Чак и главни јунак, поштар Алексеј Трајпицин.

И раније сте знали нешто о овим људима?

Знам их срцем. Њихов мирис, шта једу, како живе. Ја сам Рус и знам их све и нема везе што нисам сеоског порекла. Мислите да је Толстој знао више јер је живео на селу? Не, он је знао више зато што је Рус.

Шта вас је инспирисало на ову причу о поштару?

Чехов и Роберт Бресон.

Својевремено сте ми причали о методи трагања за темом коју елеборирате у сценарио. Како је тај метод примењен док сте готово документаристички стварали „Поштареве беле ноћи”?

Захваљујући новим технологијама. Оне вам сада омогућавају да као ендоскопом, кроз веома мали отвор улазите у велике дубине, унутар живота. Проналазите тако изванредне ствари које не бисте могли да нађете до пре десет година. Светло, камера, рез, стоп, сеци! Све те команде више не постоје. Само ставиш камере и снимаш. Ако треба и двадесет и четири сата, сто сати без прекида, и онда ухватиш све оне мале, драгоцене ствари које су интересантне и које надграђују и причу и тему.

Зашто сте баш сада снимили овај чудесни филм природе?

Зашто Бетовен у другом ставу Четврте симфоније има адађо? Не желим да рационализујем ствари које сам урадио, јер то може да буде фалш. Кад изађете из нечег што сте урадили увек је интересантно ако избегнете додатно приповедање. Чехов је једном рекао да могу да се пишу бриљантне ствари и о пепељари, што значи да нема досадне приче, има само досадних приповедача. Могу да вам изнесем и друге аргументе, али зашто?

Познато је да не волите да причате о својим филмовима, па да вас питам мислите ли да ова и оваква данашња политичка ситуација може да се рефлектује на филмове?

Заборавите на политичку ситуацију, то нема везе с нама!

Бојим се да има.

Онда да кажем да је најбоља уметност стварана током епидемија и ратова. И за време инквизиције, она је била најбоље решење за Сервантеса. У времену мира уметност је сиромашна и мало конзумирана.

Може ли да се догоди да се руски филм заустави у развоју и да више никада не стигне филмове европске врсте?

А зашто мислите да је европска врста најбоља? Европска врста није универзална! Демократија у сиромашним земљама доноси хаос и диктатуру, а у богатим земљама доноси просперитет. У сиромашним земљама она је катастрофа. Ирак и Северна Африка су најбољи примери за то, да не набрајам друге.

Русија је добростојећа земља?

Русија је средњовековна земља.

Чак и сада?

Чак и сада. И то је предивно, јер то значи да је богата, слободна, није политички коректна, само је шашава. И зато је велика. Европа је подељена на Латине и Грке. Грци по дионизијском принципу пију, певају, плачу и немају никаква правила. Латини су уредни аполонијевци, воле правила и зато им је тешко да разумеју Русе и Србе и то је дивно. Својевремено, у Пољској, „Солидарност” је била подржавана од стране католичке цркве, а руски дисиденти никад нису били подржавани од стране православне цркве. Дакле, причамо о потпуно различитим менталитетима. То је истовремено и велики проблем и велика лепота. Мислим да је дивно што не мора свако да иде истим правцем. Поготово сада, кад је евроцентризам готов.

Русија је у праву?

Европа не може да преживи без Русије нити Русија без Европе. Јер, нећете ускоро имати залихе питке воде. Једноставно је и ја сам озбиљан кад кажем да је Русија највећи извор питке воде на свету са својим великим рекама. За педесет година биће ратова због воде... Ово ми немојте веровати!

Да ли је овај ваш филм о миру?

Мој филм је о људима и ту је мир немогућ. Рат је константан и стално негде постоји. Само од пада Совјетског Савеза до данас постоји око три стотине ратова на Земљи и производња оружја је утростручена.

Шта мислите о често ужасавајућој антируској пропаганди у западним медијима?

Не обраћајте на то пажњу, то ће проћи. То је само игра. Видите, још кад је цар Соломон окренуо свој магични печатни прстен, на њему је писало „И то ће проћи”.

Србија је искусила такву игру. Конфликт се заоштрава?

Нормално је да постоји конфликт и он ће расти. Западна Европа не може да прихвати неугодну истину, а она је – европске вредности нису универзалне. Реч слобода не значи ништа у Кини и не можете је тако објашњавати, јер конфучијевска филозофија не размишља на тај начин. Она размишља о дужностима, а не о правима. Наивно је мислити да ће амерички сан цветати. То је смешно. Један политички филозоф кога ценим, Вацлав Клаус (бивши чешки председник) објаснио је у својој књизи зашто је евроскептик, или (Тило) Саразин, председник немачке банке, који је рекао да је Немачка аутодеструктивна. То су велики људи, ретки гласови другачијег мишљења, али морали су бити смењени, јер су причињавали непријатности европском политички коректном разумевању живота.

Да се ипак мало вратимо вашем филму поетских слика, симбола и чисте људске душе?

Све што кажете сте у праву, али ја то не желим да коментаришем из једноставног разлога – уметност треба да вас позове да учествујете. Ако учествујете, ви маштате, замишљате, креирате неке своје визије о уметничком делу. Аутори не треба да коментаришу ваше мишљење или ваш доживљај њихових дела. Ја успевам само онда када ви кажете нешто што вас је дотакло.

Опет сте вашу виолину свирали у молу?

Ја свирам на три жице. Страх, смех и сузе. И нема друге музике. Попут три грчке маске: комедија, трагедија, драма. Само на те три жице, веома сиромашно, али довољно.

Недостаје ли вам Тарковски?

Недостаје ми, али нисам овим филмом желео да начиним никакав омаж њему, ако сте на то мислили. А знате зашто? Зато што је он за мене још жив. Зато га и мрзим. Био је ужасна особа коју сам много волео и волим. Многи о мртвим људима причају лепо, ја то не чиним. Он је за мене жив и могу да се свађам с њим колико хоћу!

Може ли се десити да ви и Никита Михалков радите заједно?

Ми не радимо заједно, ми живимо заједно и то је много важније. Ми се свађамо, ми дискутујемо веома продуктивно. Он је велики уметник и има сопствене принципе. Понекад мислим да није у праву, а понекад он мисли да ја нисам у праву. И то је разлог зашто смо самодовољни.

И шта ћете следеће радити?

Софокла у Италији, у позоришту. Много радим у позоришту.

Рођени припадник културне елите

Андреј Сергејевич Михалков Кончаловски је уметник који од рођења припада културној елити. Отац Сергеј Михалков – омиљени дечији песник и аутор стихова руске химне, мајка Наталија Кончаловска – песникиња, преводилац, унука сликара Василија Сурикова и ћерка сликара Петра Кончаловског, брат – Никита Сергејевич Михалков.

А он – уметник изванредног образовања, који је друговао с Тарковским (Кончаловски је косценариста „Андреја Рубљова” и „Ивановог детињства”), Куросавом, Марлоном Брандом, доживео прогон из сопствене земље, успех у Холивуду и поновни повратак на родну груду – у Русију, у земљу коју (како је то једном приликом за „Политику” рекао) „његов брат Никита, романтик са сновима и извесном дозом енергије заблуде, помало идеализује у својим филмовима”.


Коментари28
475f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Popović
@štostakovič. Rusija je OGROMNA zemlja, sa neslućenim prirodnim (za sada neiskorišćenim bogatstvima). Samo Sibir krije ogromne količine rudnog i drugog bogatstva. A Bajkal je najveće jezero na svetu, sa potpuno čistom, nezagađenom vodom, i predivnom prirodom i biljnim i životinjskim svetom. Kao što vidite, Končalovski ipak ne govori gluposti, već činjenice.
Milan Popović
Toliko mrzovolje u komentarima oko nečega toliko jednostavnog i ljudskog. Vidi se da smo moralno i emocionalno propali. Sve smo mi to što on kaže učili u školi, ali pravoj, a ne ovoj propaloj. Pa naravno da su nacije podeljene po poreklu (Sloveni, Germani) i da se razlikuju, i u tome je lepota ovog sveta.Napr., poznat je "slovenski šarm", germanska preciznost, i td., i td. Čemu mrzovolja? kao mi ne znamo šta su Latini. Što narod nije čitao čuvene srpske narodne (junačke) pesme? zato ništa i ne zna. A Rusija je jedna velika zemlja, u svakom pogledu, slovenska (naša), pa crknite od muke. Neka se razlikuju: Više mi se sviđa Putin od 90% evropskih političara. Cenim Angelu Merkel, jer se pokazala da nam nije neprijatelj.
m p
Evropa podeljana na Latine i Grke? Evropa je mnogo slojevitija, konflikti i NErazumevanja su slojevitiji.
Pitanje Za Novinarku
Kada pomenuste "uzasavajucu" propagandu, sto ne pitaste za istu u Rusiji? Da ne bude jednostrano. Mislim da mnogi u Srbiji i ne znaju za tu propagandu. Bilo bi mnogo zanimljivije cuti odgvor na to pitanje. Jeste da u njegovim tvrdnjama o Slovenima provejava taj nacionalizam i prepotencija odabranih slovenskih pravednika siroke duse, koji moze nagovestiti ideje koje sada bujaju Rusijom, ali ipak, bilo bi zanimljivo. Da li je on svestan u sta nacionalisti uvlace Rusiju i kako ce ih biti sramota jednog dana zbog toga?
svasta od njega
A Rusi su kao veseli? Bas me nasmeja. Ko je bio u Rusiji zna da nista dionizijsko u njima ne postoji. Oni piju od tuge i ocaja i teskog zivota, kojim se toliko ponosi Koncalovski, nazivajuci ga ponosno srednjovekovnim. Najgore je kad politicari i ljudi "kulture" ne mare za zivot svog naroda. Lako je njemu da dobija estetsko uzivanje od srednjevekovnosti, videla bih ja da mora kroz blato da hoda svaki dan i da se krpi za votku, ne bi li utopio beznadje. Romanticno, nema sta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља