уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

Студенти не тапшу по команди

Аутор: М. Сретеновићпонедељак, 15.09.2014. у 22:00

На таласу 1968, када су организоване забаве за раднике који су градили Нови Београд, а студентима из ове општине нису дозволили да на њих уђу, завршило се тако што је омладинцима обећано да ће добити своју „дневну собу” у овој великој општини „спаваоници”, као што студенти из центра имају свој простор у СКЦ-у. И тако је Дом културе „Студентски град” отворен 1974. године, 24. маја, а свечаност је трајала пуних 30 дана.

На отварању је говорио ректор Јован Глигоријевић, организоване су пројекције „Отписаних” и „Сутјеске”, Београдска филхармонија је свирала, са диригентом Живојином Здравковићем, а Хор „Колегијум музикум” био са Даринком Матић Маровић. Влада Јефтовић извео је представу „Карл Маркс о Париској комуни”, а ту су и „Дејство гама зрака на сабласне невене” у режији Мате Милошевића, филм „Лелејска гора” Здравка Велимировића, „Човекова судбина”, по делу Михаила Лалића, у режији Сергеја Бондарчука.

Данас, када Студењак обележава 40 година, директор Миодраг Милошевић подсећа на историју и прошле генерације:

– У Дому сте могли да чујете Николу Милошевића и многе интелектуалце који нису били „погодни” за телевизију. Али, иако су се овде слободније размењивала мишљења, увек је долазио неко ко би снимао шта се ту говори, за сваки случај. Програм је био разноврстан, имали смо фестивал културе младих из целе Југославије, програм „Кад се повуче црта”, што је пандан данашњем забавном програму. Ако „Црвена звезда” освоји првенство, одмах бисмо угостили фудбалере, звали уметнике, новинаре. Телевизија Београд је снимала овде програме јер студенти не тапшу по команди, а уносе живост, имају став. Слободан Селенић је написао да је публика Студењака неинхибирана, без обавезе да „има мишљење”, и да су у том смислу најприроднија публика која се може наћи у Београду – каже Миодраг Милошевић.

Некада је овде било 6.000 станара, сада за две хиљаде мање, собе су биле трокреветне, пуне илегалаца. Ако понове годину, студенти нису остајали без дома. „Вечерњи лист” назвао је Студењак Југославијом у малом, а „како просечан век студирања траје 7 година, студент је веома дуго одвојен од културних догађаја у својој републици, па ће програми Студењака да му то надоместе”.

– Атмосфера је била опуштена, све до ратова деведесетих, али ни тада студенти нису пропуштали наше програме. Данас, кад су заоштрени услови студирања, уче више него раније. Траже да читаоница ради до поноћи, па се дешава да имамо фестивал гаражних бендова, а некоме засмета гласни звук са концерата. У нашем бистроу, до деведесетих година, цео дан смо пуштали класичну музику, а сада млади траже народну, може и забавна. Имамо и дискотеку, програм етно-музике, гостују културно-уметничка друштва, наши блуз бендови, концерти савремених композитора, чија музика никад није изведена, а Мићун Ристић држи предавања о џезу и року – каже директор који ради у Студењаку од 1976. године.

Питамо га како се мењао дух у Студењаку са сменом власти, политичара...

– Када је крајем осамдесетих година овде гостовао неко ко није по вољи власти, следећи месец каснила би нам уплата новца за програме. Деведесетих је један директор замењен са директором из СПС-а. Уредница програма „Форум” Јелица Роћеновић смењена је, осамдесетих, због циклуса о Косову. Као камерман пратио сам све протесте студената, у вези са распадом Југославије, зборове због Косова, и то испред Дома културе, и сада примећујем да студенти ваљда мисле да са демократијом нема разлога за велике буне. Више то није тема. Затрпани су вестима и интернетом. Пре 40 година није било тако, морали сте да дођете у Дом, да чујете неког интелектуалца јер га нигде другде нисте могли чути – каже Милошевић, и подсећа да је уредник трибинског програма овде био и Иво Висковић, директор Радивоје Микић, о филму се бринуо Миодраг Зупанц, о музици Зорица Премате, о књижевности Александар Јерков и многи други.

Деведесетих година, с ратовима, престала је сарадња Студењака са страним културним центрима. Данас је та размена устаљена и са регионом, пуштају се нови словеначки филмови, Никола Мајдак оснивач је Фестивала анимираног филма „Балканима”, негује се алтернативни филм. Изложбе нису класичне као некада, а у књижевном програму актуелан је пројекат Нова поезија...

– Кратки филм Иване Тодоровић, етнолога, настао у Студењаку, био је на Берлинском фестивалу. Имамо резиденцијални програм за филмске ауторе. Национална уметничка галерија у Вашингтону организовала је ретроспективу европског експерименталног филма, где је Дом био гост. Странци су се одушевљени филмовима Љубомира Шимунића, који је седамдесетих снимао на „супер осмици” – каже наш саговорник.

Многи аутори из овог дома оставили су филмове о томе како изгледа студентски живот. Драгослав Лазић урадио је репортажу из женског блока, Цветан Петровски снимио је филм о себи и својој девојци у Студењаку, Зоран Ристић направио је антологијски филм о Студентском граду. – Ми смо ишли кроз ходнике и кад нам се свиди музика неке собе, ту покуцамо и настаје журка. Данас сам прошао, куцнем и видим два момка, сваки за својим лаптопом. Једина комуникација међу њима је: „Хоћеш ли кафу” – рекао је недавно Ристић.

Дому културе био је присаједињен Клуб међународног пријатељства у Нушићевој 6, и тамо су правили програме за стране студенте, пуштали филмове књижевнице и редитељке Маргарет Дирас, потом Дерека Џармана. То је, нажалост, укинуто. До данас овај дом је направио 20 својих позоришних продукција, које су гостовали широм света. Имају библиотеку од 60.000 књига. И даље врви од различитости, каже Миша Милошевић, и никада није заступљена само једна програмска линија, нити би становници овог града у граду на то пристали.

----------------------------------------------

Прослава

Од 16-18. септембра у „Студењаку” ће бити представљена нова продукција њиховог Академског филмског центра, књига „Фи феномен” Петра Аранђеловића, документарни филм „Студенград” Даниела Матеића. Јован Митровић, син архитекте Милана Митровића, који је пројектовао зграду Дома културе, одржаће предавање о овом здању, студенти из Приштине одиграће представу „Породичне приче” по тексту Биљане Србљановић. Биће ту и бесплатни концерт Рамба Амадеуса у среду од 17 часова. Сатница догађаја је на www.dksg.rs.


Коментари0
bb7b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља