субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:09

Србија запоставља мали бизнис

Аутор: А. Микавицапетак, 19.09.2014. у 12:19
Производња сувих шљива може да буде уносна и за државу (Фото Г. Оташевић)

Мала и средња предузећа у Србији су много мање развијена у поређењу са истим сектором привреда земаља Европске уније, показала је јуче објављена анализа Мреже за пословну подршку. Међу МСП у нашој земљи је троструко мање извозника него у фирмама исте величине у 14 земаља ЕУ. У Србији извози свега 4,1 одсто малих и средњих предузећа, док је просек 14 земаља ЕУ 11,9 процената. Она код нас учествују са 8,8 процената у укупном приходу тог сектора, док је просек 14 земаља ЕУ 25,2 одсто. Ови подаци указују да се у претходних 13 година транзиције нисмо знатније приближили развијеним европским земљама.

Због тога Мрежа за пословну подршку сматра да је Србији потребна нова стратегија развоја МСП, која за разлику од претходне – „не сме бити кабинетски писана”.

Стручни тим ове консултантске организације поручује економским властима да полазиште нове стратегије мора да буду препоруке менаџера и власника МСП засноване на њиховом практичном искуству.

Резултат мора да буде најмање 60.000 нових малих и средњих предузећа до 2020. године, која рентабилно послују уз раст прихода од извоза са садашњих 8,8 на најмање 15 одсто. – Тај резултат је услов да се Србија из групе шест тренутно најсиромашнијих земаља у Европи до 2025. године уздигне на ниво средњеразвијене европске земље – истичу у Мрежи за пословну подршку.

Анализа њиховог стручног тима заснована је на подацима „Еуростата”, Европског економетријског института (ЕЕРИ) и Европске комисије. Подаци за Србију укрштани су са чињеницама Републичког завода за статистику, Агенције за привредне регистре, Републичке агенције за развој МСП и више претходних истраживања различитих пословних асоцијација и организација цивилног друштва. Из анализираних података види се да у 14 земаља ЕУ највише извозника међу малим и средњим предузећима има Данска – 18,4, а најмање Румунија – 8,5 процената. У Данској извозна мала и средња предузећа учествују са 37,2 одсто у укупном приходу тог сектора, а у Румунији 17,3 процента.

Власници „малог и средњег бизниса” у Србији већ годинама указују да су највеће жртве домаће и светске кризе, а висок раст незапослености и пад прихода државне касе поклапа се са њиховим посртањем у протеклих пет година.

– Опоравак малих и средњих предузећа и предузетника најкраћи је пут до економског раста и развоја – тврди др Александар Грачанац, координатор њиховог удружења у Привредној комори Србије. – Од 2009. број малих, средњих фирми и предузетника смањен је са 266.000 на 217.000 у 2014. Пре пет година овај сектор је запошљавао 582.000 људи, а данас 386.000, што значи да је у међувремену изгубљено 196.000 радних места. У првих шест месеци ове године 13.919 предузетника је почело са новим пословима, али је 8.846 затворило радњу.

Беспарица је највећа бољка укупне српске привреде, а нарочито малих фирми и предузетника. Због тога је садашња влада у мају договорила са представницима банака одобравање субвенционисаних кредита за привреду. Држава ће за умањење камата издвојити око 60 милиона евра, а банке би привреди требало да одобре кредите у вредности 1,2 милијарде евра. Према подацима Министарства привреде, до 21. августа банке су одобриле и пласирале 13.933 повољна зајма у износу од 71,96 милијарди динара. Зајам са каматом нижом од тржишне добило је 9.495 микро предузећа и предузетника у износу од 15,82 милијарде динара. Средњим предузећима одобрено је 3.996 субвенционисаних кредита у вредности од 29,55 милијарди динара, а добиле су га 373 фирме. Великим предузећима банке су одобриле 69 кредита у укупном износу од 6,73 милијарде динара.


Коментари1
9d586
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mr Ljubisa Vukovic
MSP su nesto drugo od onoga kako su to kontekstualizovali kvazi ekomomisti neolinrtalnog usmeremja. Zakonomerno je fa tamo gde su jaka v e l I k a preduzeca tamo su razvijena MSP. U vecini drzava iz tabele ocuvana je industrija slozene strukture I formata pa su MSP komplementarna svojim programa velikim. Znamo da je kod nas prica o MSP forsirana u procesima rastakanja domaclh relevantnih kompanija preradjivackog I istrazivacko-razvojnog potencijala ( ILR, Zmaj,MIN, Elektronska, itd. MSP su nesto drugo od mikro malih pteduzeca do 10 zaposlenih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља