среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Струка или странка

Аутор: Јово Бакићуторак, 23.09.2014. у 15:00

Пре неки дан писцу ових редака јавио се дотад му непознати вршњак др Предраг Божовић. Инжењер електронике и телекомуникација са 16 година радног искуства у струци, који је све дипломе стекао на Електротехничком факултету у Београду, пожалио се да није успео да се запосли у Министарству за трговину, туризам и телекомуникације, пошто су на шест различитих конкурса уместо њега неретко бирали оне са слабијим квалификацијама.

Наравно, требало је наћи ухлебљење страначким борцима. То што неки од њих, примљени на посао инспектора електронских комуникација, проведоше на основним студијама филозофије скоро 14 дугих година, а неки на основним студијама машинства и пуних 18, није поколебало министра Љајића и његове сараднике да им дају предност у односу на инжењера телекомуникација који је школске обавезе у року извршио. Штавише, према министру и следбеницима, и спортски менаџер с дипломом БК универзитета, квалификованији је од доктора електротехнике за пројектне активности у области информационог друштва.

Објашњење ове чудне појаве – или она у Србији, може бити, не изазива чуђење – налази се у чињеници да је министар Љајић, иначе један од ретких политичара у земљи о којем је писац ових редака некоћ позитивно писао, направио правилник о систематизацији радних места којим је предвиђено да за област електронских комуникација могу равноправно конкурисати инжењери телекомуникација и стручњаци из области друштвених и хуманистичких наука. На тај начин је страначким војницима повећана шанса за запослење у државној управи без обзира на потенцијалну штету за јавни интерес. Велика вероватноћа да министар Љајић није усамљен, тј. да његове колеге министри у Влади Србије на исти начин кроје правилнике у својим министарствима, не може утешити грађане који живе у држави у којој моћни политичари систематски понижавају струку и дискриминишу страначки неангажоване људе. Да ствар буде црња, изгледа да је било издавања потврда у којима се тврди да је неко био запослен у министровој странци дуже но што сведочи радна књижица да би се намакнуо законом предвиђени услов. Према томе, ради се о кривичном делу као производу бахатости властодржаца.

Напослетку, док неки истински доктори наука не могу да привире у државну управу, дотле лажни доктори реформишу МУП и управљају Београдом, баш као и највећом београдском општином. Уистину, немачки издавач часописа који је објавио рад др Малија образовао је комисију чим је исказана сумња у могуће плагирање, и она је потврдила да је наследник Потемкина плагирао делове доктората професора из Еритреје. Хоће ли Универзитет у Београду нешто учинити поводом ове бруке или ће се и сам обрукати? Хоће ли се премијер обрачунати са срамотом његових најближих сарадника – а тиме и његовом – која је превазишла границе Србије допревши и до Немачке? Како је могуће да онај који је наклоност грађана стекао на обећању беспоштедне борбе против корупције и криминала, без обзира на страначку припадност, не увиђа да неминовно губи поверење не само грађана, већ и његових „немачких пријатеља”, ако буде трпео надалеко познате плагијаторе око себе? Узгред, упознат је премијер и са случајем којим је овај чланак започет, али није позвао на одговорност коалиционог партнера. Да ли, можда, због тога што исте појаве може наћи и у својој странци? Да ли највећа опозициона странка, ма колико била мала, може позвати на одговорност некада омиљеног ватерполисту, а сада презреног др Шапића? Да ли се ико чуди што се на савест прозваних нема рашта апеловати?

Да ли друштво у којем живимо заиста није свесно да питање валидности научних титула није тек докона работа потписника овог чланка и његових сапатника? Или је, можда, упутно да затворимо универзитете, а да они свим грађанима доделе пре тога докторску титулу – пожељно из менаџмента? Зар је могуће да смо се толико искварили да не препознајемо да тонемо све дубље и дубље и да се не можемо опоравити, ако не почнемо да ценимо знање, професионалност и поштени рад? Ако се нестручни примају у државну управу, како ће бити направљен подстицајан пословни амбијент? Како грађани могу веровати држави, ако ову представљају корумпирани и нестручни „страничари”?

Напослетку, побећи ће из ове несрећне земље сви који нешто корисно науче на овдашњим квалитетнијим факултетима, ако се жалосно стање убрзо и драматично не промени. Потребно је организовати критичку јавност, а то значи да интелектуалци и новинари морају одговорити захтевима позива, тј. храбро бранити општи интерес супротстављајући се олигархијским структурама политике и крупног капитала.

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари58
c783d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vesna b
Odlican komentar, imam utisak da je sve manje ljudi koji imaju ovakvo kriticko misljenje i vide stvari onakve kakve jesu. Treba da imamo svest o posledicama negativne selekcije ovih neukih, amoralnih, pohlepnih ljudi na vlasti zbog koje mnogi mladi strucni ljudi odlaze iz Srbije.
Toni Stojcev
Otkrio je toplu vodu... Gde ste bili `91?!!!!!!!!!
tajna tajna
Dragi profesore, zelim samo da Vam pruzim punu podrsku u svemu sto radite. Da ne razumem opasnost nestruke, neprofesionalizma, nepotizma, egozima i aroganacije moci ne bih bio ovde. Vi ste u vise navrata objasnili na koji nacin se struka i profesionalizam degradiraju u Srbiji. Osnivanje privatnih univerziteta, na kojima politicki kadrovi a uz njih i svi oni koji debelo plate, dobijaju diplome nedefinisanih univerzalnih profesija, koje kasnije kroz pravilnike o sistematizaciji radnih mesta(koji se menjaju i uskladjuju tako da ti nedefinisani obrazovni profili ispunjavaju predvidjene uslove) u organima drzavne uprave, materijalizuju na najbolji moguci nacin. E, onda kada ti strucnjaci dodju u organ drzavne uprave, nastaje opasnost, jer tada ne odlucuju samo o svojoj sudbini nego i o sudbini drugih, mnogih, drustva. Sve sto Vam sada pricam je produkt cistog iskustva. Sve sto Vi govorite, osecam na sopstvenoj kozi vec punih pet godina.
Novak Belic
Farsa je bila privatizagija.Bivsi clanovi partije u novim stranackim uniformama pohlepno su zgrabili sve sto su mogli.Sada se oduzuju jedni drugima zaposljavajuci opet clanove stranaka. Drugi vracaju dugove tako sto tolerisu neplacanje doprinosa.Primer za ovo je nekadasnji ponos srpske industrije ILR sadasnja Lola livnica .Svakodnevni mobing uz neplacanje doprinosa.
jos nisam otiso iz Srbije
Postovani dr. Bakicu, vrlo je moguce da su fakulteti bili kvalitetni dok ste vi bili student. Medjutim taj kvalitet vrlo ubrzano opada iz razloga sto se za predavace i tamo primaju razni stranacki i "doktori" svih drugih vrsta samo ne oni sa znanjem i zeljom da iskreno i posteno rade.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља