петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:20

Неједнакост као препрека привредном расту

Аутор: Миленко Срећковићсреда, 24.09.2014. у 15:00

Схватање социјалне неједнакости као препреке привредном расту постаје све присутније у освртима многих аналитичара. До скоро је таква позиција широко одбацивана и заступали су је претежно левичарски економисти. Међутим, недавно је, поред ММФ-а, чак и рејтинг агенција „Стандард енд пур” објавила извештај у којем скреће пажњу да је потребно умањити социјалне разлике и неједнаку расподелу прихода како би се изашло из рецесије. Занимљиво је да такав став сада долази од агенције за пружање финансијских услуга, која је несумњиво апсолутно незаинтересована за права сиромашних. Пол Кругман, добитник Нобелове награде за економију, који је често критиковао рад „Стандард енд пура”, највише због одговорности ове агенције за америчку хипотекарну кризу из 2008, слаже се да постоји све више доказа да прерасподела прихода, односно, веће опорезивање богатих и помагање сиромашнима, доводи до пораста стопе привредног раста, а не до њеног опадања. „Ако наша економијапостане правичнија, биће и богатија”, каже он.

Уколико су, наиме, профит и богатство у рукама малог броја људи, док остатак становништва нема значајнију куповну моћ, неће постојати ни довољна потражња на тржишту роба и услуга да би се покренуо привредни раст. Осим тога, богатство у рукама малог броја људи често се употребљава да би се утицало на политику. Богати лобирају за мање порезе на приходе и некретнине, што доводи до мањих улагања у инфраструктуру и образовање.

На већу добробит друштва с мањим социјалним разликама све више указују и психоаналитичари и неуролози. У земљама где је израженија неједнакост, животни век је краћи, а присутност депресије и насиља већа, каже Пол Пиф, социјални психолог са Берклија. А Роберт Саполски, професор биологије, неурологије и неурохирургије на универзитету Станфорд, још је 1994. године, у својој књизи „Зашто зебре немају чиреве’’, написао да што су веће економске неједнакости између богатих и сиромашних, богати све мање улажу у пројекте од јавног значаја, а много више у повећање личне безбедности, односно обезбеђују себи „бољег шофера, боље обезбеђење, флаширану воду, приватне школе, приватно здравствено осигурање”. Богатство се употребљава на параноичну заштиту од масе сиромашних, а такво ограђивање од остатка друштва ствара психичке проблеме и самим богаташима (мада сумњам да ће било који читалац бити претерано потресен тиме да „и богати плачу”). Међутим, ако желимо да побољшамо квалитет живота читавог друштва, онда би, закључује Саполски, требало инвестирати у бољи јавни превоз, сигурније улице, боље јавне школе и здравствени систем.

У свом тексту „Са Србијом на уснама”, објављеном у овој рубрици 3. септембра, Бојан Ђурић, бивши истакнути члан главног одбора ЛДП-а, каже: „Када кажем да је знање роба, за пиштољ се ухвате и левичари и десничари.” Иако нас Ђурић није обавестио да ли је тај поменути пиштољ у неком наредном чину, не дај боже, и опалио, он је у праву, знање може бити и роба, као што и у најстаријем занату тело може постати роба. Али то не значи да се сврха тела може редуковати само на тржишну употребу. Нити се магла може редуковати на страначко „продавање магле”. И знање исто тако може бити роба, али они студентски протести који су у Србији почели 2006. године и на којима је главна парола била да знање није роба, били су усмерени највише против социјалних неједнакости које подстиче увођење све већих школарина на факултетима, али и против приватизације факултета и комерцијализације образовања која је дошла с болоњском реформом. Из перспективе такве студентске критике, фарса с Мегатрендом и лажним дипломама само је симптом једног ширег процеса деградације образовања, у чијој се основи налази поменуто схватање да је знање роба. Кругман, такође, критикује неједнакост, јер она онемогућава децу сиромашних да се образују, што доводи до „расипања људских ресурса”.

Иако извештај „Стандард енд пура” не даје никакве радикалне предлоге, у њему се ипак истиче значај што већег државног инвестирања у образовање. По њиховој процени, када би се просечна количина знања међу запосленима у Америци повећавала по истој стопи раста по којој се увећавала средином 20. века, након пет година њихов годишњи БДП био би већи за 2,4 процента.

Председник Покрета за слободу


Коментари6
45ed2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa Vukovic
Postoje oduvek nejednakosti I nejednakosti. Dati fenomen rezultat je vladajuce strukture finansijskih institucija savremenog kapitalizma I formiranih instrumenata koje generisu modele funkcionisanja koji za posledicu imaju ekonomsko raslojavanje u korist malog postotka ekstremno bogatih. Ono sto je porazavajuce jeste to da su strukture kao ato su Goldman Saks I d rugi uzrocnici krize od 2008. unajmili tzv. ekperte sa poznatih am. univerziteta za savetnike I 'pakere' neobuzdanih vidova halapljivosti I alavosti izvrsnih menadzera datih finansijskih institucija. I kako se sada I od sada pozivati na kredibilnost sklonih finansijskom mesetarenju ekperata sa Harvarda, Kolumbije I dr. univerziteta. Toliko smeano I nemustno deluju pred kamerama u pokusaju da daju bilo koja objasnjenja za manipulisanja kojima su kumovali. Koruptivni korporativni kapitalizam ispada da je sadasnja etapa transformacije kapitalizma ( ne moze se reci razvoja). Institucionalizovana korupcija!
Ljubisa Vukovic
Postoje oduvek nejednakosti I nejednakosti. Dati fenomen rezultat je vladajuce strukture finansijskih institucija savremenog kapitalizma I formiranih instrumenata koje generisu modele funkcionisanja koji za posledicu imaju ekonomsko raslojavanje u korist malog postotka ekstremno bogatih. Ono sto je porazavajuce jeste to da su strukture kao ato su Goldman Saks I d rugi uzrocnici krize od 2008. unajmili tzv. ekperte sa poznatih am. univerziteta za savetnike I 'pakere' neobuzdanih vidova halapljivosti I alavosti izvrsnih menadzera datih finansijskih institucija. I kako se sada I od sada pozivati na kredibilnost sklonih finansijskom mesetarenju ekperata sa Harvarda, Kolumbije I dr. univerziteta. Toliko smeano I nemustno deluju pred kamerama u pokusaju da daju bilo koja objasnjenja za manipulisanja kojima su kumovali. Koruptivni korporativni kapitalizam ispada da je sadasnja etapa transformacije kapitalizma ( ne moze se reci razvoja). Institucionalizovana korupcija!
Пламенка Лаћарац
svoje bogatstvo niko sam nije zaradio, bogatstvo se uvek stvara prisvajanjem viska tudjeg rada, ma kako se to i u koje ekonomske izraze uvijalo. Bogati uvek ekspolaatisu. Promena je moguca ne samo revoluciojo, naravno i priroda poznaje evoluciju, poboljsanje i prilagodjavanje. Primer je razlika izmedju zdravstvenog sistema SAD i Kanade, druga vlast u Kanadi, druga pravila, primerenija i covecnija.
Radoslav Radovanovic
Ovo je,u principu tacno,ali,vazi za drzave koje su prosle kroz fazu normalnog i intenzivnog kapitalistickog razvoja ekonomije,pa sada razmisljaju o mehanizmima socijale.Nama pre toga treba POSTENA drzava...drzava JEDNAKIH SANSI za sve,a posle toga-razradjivanje socijalnih mehanizama...Naravno,za svaku drzavu treba da vazi obezbedjivanje socijalnog minimuma,bez obzira u kojoj je fazi i koja je priroda njenog rezima.
Dragan Jovanović
Autor nam je ostao dužan objašnjenje - po čemu je pravičan čin otimanja od onog ko je zaradio i davanja nekom drugom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља