петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:54

Трећина Срба никад није користила интернет

Аутор: Ј. Ј. К.среда, 24.09.2014. у 22:00

Број домаћинстава у Србији која поседују рачунар расте, већи је и проценат грађана који имају приступ интернету, али се у кључним категоријама и даље каска за европским просеком, показује годишње истраживање Републичког завода за статистику о употреби информационо-комуникационих технологија у Србији. Чак 29,7 одсто грађана никада није користило рачунар, а 33 одсто никада није приступило интернету.

Број интернет прикључака је порастао седам одсто у односу на прошлу годину, на 62,8 одсто (у првом истраживању завода 2006. тај проценат је износио само 18,5). За поређење, на нивоу Европске уније 79 одсто домаћинстава користи интернет (податак за 2013). Предњаче Швеђани и Данци са 93 одсто, док су на дну лествице Румунија, Грчка и Бугарска са око 56 одсто.

Најзаступљенији уређај у нашим домаћинствима и даље је телевизор (98 одсто). Мобилни телефон има 90,6 одсто грађана, а највише је порастао број лаптопа. Овај рачунар има 38,7 одсто испитаних, 7,1 одсто више него прошле, а скоро 17 одсто више него 2012. године.

Рачунар поседује 63,2 одсто домаћинстава и углавном је то један рачунар, мада један одсто становништва има четири и више компјутера.

Спроведено девету годину заредом на територији Србије без Косова, по методологији Евростата, истраживање је обухватило 2.400 домаћинстава која су телефонски анкетирана током марта.

Уочљива је веза између поседовања рачунара и приступа интернету и месечних примања. Интернет углавном имају домаћинства чији месечни приход премашује 600 евра, а у групи домаћинстава у којима су укупна примања чланова мања од 300 евра само 40 одсто њих има интернет. Слична је ситуација и кад је реч о поседовању рачунара.

Удео корисника рачунара варира и према образовном и радном статусу. Највећи проценат заступљености је међу грађанима са високим и вишим образовањем, студентима и запосленима.

На питање о уређајима помоћу којих се у домаћинствима приступа интернету, 80,5 одсто користи персонални рачунар, 61 одсто мобилни телефон, а 57 одсто лаптоп. За годину дана за двоцифрен проценат повећао се број оних који интернету приступају помоћу смартфона (14,9 одсто).

Широкопојасну интернет конекцију у Србији има 55,1 одсто домаћинстава, што је повећање од 11,7 одсто у односу на прошлу годину, али далеко иза прошлогодишњег просека ЕУ од 79 одсто.

Интернет сваког дана користи више од 2,85 милиона људи, а рачунар више од 2,81 милион, док мобилни телефон користи више од пет милиона људи. Међу популацијом старости од 16 до 24 године, чак 95,6 одсто њих има налог на друштвеним мрежама као што су „Фејсбук” и „Твитер”.

Такође, више од 1,3 милиона људи користи електронске сервисе јавне управе, углавном за добијање информација са сајтова јавних институција, преузимање званичних формулара и слање попуњених образаца.

Број купаца преко интернета порастао је за 260.000 на више од 1,16 милиона. У дигиталну корпу најчешће се убацују одећа, електронска опрема, добра за домаћинство и књиге и новине.

Свако предузеће у Србији има рачунар и интернет

Када је реч о предузећима, истраживање показује да 100 одсто предузећа користи рачунар и интернет прикључак, од чега 98 одсто има широкопојасну интернет конекцију. Такође, 92 одсто предузећа користи електронске сервисе јавне управе, а 74 одсто поседује веб-сајт.


Коментари4
74ad7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

savremena tehnika
Kad je u skoli u kojoj radim bilo reci o opremanju ucionica racunarom sa odgovarajucom konfiguracijom,kolega se obradovao takvoj mogucnosti.Samo je bila jedna mala prepreka- u ucionici gde on drzi nastavu nije bilo utikaca.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U vezi ovog teksta, bilo bi lepo da se na vasoj internet stranici "Spektra" nadje i najnovijii statisticki izvestaj Medjunarodne unije za telekomunikacije (ITU) - "IKT cinjenice i brojke 2014." (ICT Facts and Figures - ITU), narocito poslednji graficki prikaz "Pristup Internetu velikih brzina - Opstaju razlike u brzini sirokopojasnog pristupa". Ostavljam novinaru "Spektra" da strucno komentarise polozaj Srbije u pogledu brzina pristupa Internetu u odnosu na susedne zemlje i druge drzave u EU i svetu.
Ducca Contaldo
Dragi gospodine Ostojicu, takve stvari se rade putem ankete. Znam, jer sam radio to i mogu reci da stvari stoje cak malcice gore nego sto je ovde to receno.
nikola ostojic
Nije li ovo jedan od f+dokaza da i kod nas „veliki brat” nadgleda internet komunikacije i pravi zalihe u velikim bazama podataka. Interesantno je da čak raspoznaju i tipove uređaja koji komuniciraju mrežom!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља