петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:21

Тирол на Пештери

Аутор: Жарко Ракићсреда, 24.09.2014. у 22:00

Давно је постао манир овдашњих новокомпонованих политичара да продају маглу позивајући се на „светска искуства“. Међу таквим нереалним, празним, чак и измишљеним причама могла би да се нађе и идеја о аутономији Санџака по узору на италијанску покрајину Јужни Тирол.

Причу о Санџаку као Јужном Тиролу изложио је потпредседник СДА Санџака Енис Имамовић. Она на први поглед звучи атрактивно, али Санџак и Јужни Тирол нису део ни сличне, а још мање исте приче. То је као да у исти кош, под једним именом, трпате јабуке и крушке.

Јужни Тирол је покрајина у Италији где са другом покрајином, Трентином, чини аутономни регион. Под „капом“ италијанске државе овај регион део је Европске уније.

Поред Јужног Тирола у Италији, постоји и Тирол у Аустрији. Два Тирола данас су  комшије, пре мање од једног века били су у једној држави.

У италијанском, Јужном Тиролу две трећине становника говори немачки језик. Тек мањи део становништва ( око 20 одсто) користи италијански језик.

Јужни Тирол припојен је Италији после окончања Првог светског рата и распада Аустро-Угарске. Краљевина Италија је тада, као савезник победника, добила право да анектира Јужни Тирол.

После тога, посебно у време фашистичке диктатуре Бенита Мусолинија, уследила је брза и насилна „италијанизација“ покрајине. Немачко становништво почело је да се исељава, постојећа национална структура озбиљно је поремећена ...

После Другог светског рата овај тренд је настављен али је немачко становништво почело да се политички организује, тврди националисти били су све бучнијиm а њихов основни захтев био је једноставан: одвајање од Италије и припајање Аустрији. Незадовољство италијанском влашћу убрзано је расло и шездесетих година прошлог века прерасло је у политичко насиље и тероризам.

Дугогодишњи преговори Аустрије и Италије довели су до смиривања страсти. Јужни Тирол добио је велику аутономију. Сепаратисти се, међутим, никада нису смирили. Чак ни после уласка Аустрије у ЕУ 1995. године – у Бечу се тада говорило да је Тирол опет уједињен  - у Бозену нису утихнули захтеви за одвајање од Италије.

Новина је једино што се сада међу сепаратистима појављују разлике: већина би да се покрајина прикључи Аустрији, мањина види Јужни Тирол као кантон у Швајцарској.

На крају у причи о Санџаку и Јужном Тиролу појавио се и детаљ да буџет италијанске покрајине износи пет милијарди евра. Да, то је податак који ћете лако пронаћи на Википедији. Оно што се не каже неупоредиво је значајније: овај новац није поклон из Рима и Брисела– он је, највећим делом зарађен у Јужном Тиролу.

И где је ту паралела са Санџаком? Потпредседник СДА сетио се Јужног Тирола зато што тамо, у поређењу са Санџаком, теку мед и млеко. Изгледа да се ту и крије „квака“ ове приче како би аутономија Јужног Тирола могла да буде узор за Санџак. Аутономија у магли као одскочна даска за нешто више.


Коментари6
d184d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan S
Као прво новинари не користите термин санџак и не пишите га великим словом јер то није област,то је турски термин за област или округ у нашем случају.Што се тиче појединих политичара из Новог Пазара који злоупотребљавају изборе за савете мањина њихов је Сан-џак пара који трпају у своје џепове ширећи мржњу.
vito m
Србија је тамо где се рађају, живе и напредују Срби. Ова приче је измишљена да би се вршио притисак на Србију да уведе санкије Русији. Србија опет не слуша.
Krcko Oraščić
Nije Enis Imamović osmislio ideju o autonomiji po modelu Južnog Tirola, već je prepisao od Muftije, koji je istu izneo još pre tri godine u emisiji Jugoslava Ćosića na B92. Iskreno, svaki grad u srbiji treba da ima autonomiju. Zašto da putujemo 4-5 sati autobusom od NP do BG da bi stigli na aerodrom, kad možemo da imamo svoj? Zato da bi na Surčinu naplaćivali takse celoj Srbiji, a taj novac investirali samo u BG. Beogradski monopol je izražen u svim sferama na svim nivoima. Najveća svetska sila se sastoji od 52 više nego autonomije, pa šta im fali.
Станислав Бранковић
Малчице су се они залетели, јесте да су Срби за последњих 30 година у Рашкој области захваљујући популационом трендовима расељавања и већем прираштају муслимана изгубили статус већине, али ...православни живаљ је тамо и сада скоро 40% популације, са тиме што су убедљива већина на 2/3 површине Рашке области и власници су 80% катастарских површина. Муслимани имају већину (али убедљиву око 80%) само у три градска насеља:Новом Пазару, Тутину и Сјеници у три остала већина су Срби. Тако да је та прича потпуно нереална, бар без артиљеријиске подршке неког новог Милосрдног анђела.
Владмир П.
Рашка област је етничка и историјска област српског народа. Рашка област је центар духовности српског народа. Под тим појмом мислим о верском и културном животу. О томе сведоче материјални извори - средњовековне цркве и манастири, градови, трговачки путеви, градски тргови и писани извори - повеље и хрисовуље...1396. године Турци - Османлије преотимају од Вука Бранковића рудник и тврђаву Глухавицу, а 1456. године град Трговиште. То је било за време султана Мехмеда Ел Фатиха и деспота Ђурађа Бранковића. Од тада почиње исламизација српског народа: - староседелачког дела православних Срба, После завршетка аустријско-турског рата 1699. године започиње процес досељавања муслиманских Срба: - досељавање исламизованих Срба из Зете - Црне Горе и Брда током XVIII и XIX века, - досељавање Срба исламске вероисповести из Београдског пашалука 1804 - 1813, 1815 и 1834. године и Кнежевине Србије 1862 - 1867. године, - 1878. године досељавање Срба исламске вероисповести из Босне и Херцеговин

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља