понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.09.2014. у 15:00 Зоран Ивошевић

Јавнобележнички монопол

Према члану 4 ст. 1-3 Закона о промету непокретности, уговор о промету непокретности закључује се у облику јавнобележничког записа за чије је састављање искључиво надлежан јавни бележник на чијем се подручју налази непокретност која је предмет уговора, па ако није састављен у том облику – не производи правно дејство.

Одредбе о ексклузивној надлежности јавног бележника за састављање овог уговора, насрћу на делатност адвокатуре и служби које се баве пружањем правне помоћи. Члан 67 Устава предвиђа да се свакоме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ коју пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.

Адвокатура је уређена Законом о адвокатури, који у члану 3 тачка 3 изричито предвиђа да пружање правне помоћи обухвата и састављање уговора. Службе правне помоћи још увек нису уређене законом, али им то не одузима легитимацију за бављење овом делатношћу. Уговоре о промету непокретности (а и све друге) могли су да састављају и сâми учесници правног посла, ако су имали знања и способности. Њима су се, ових дана, придружили и јавни бележници. Све то говори да је и на „тржишту пружања правне помоћи” успостављена слободна конкуренција, која физичким и правним лицима омогућава избор.

А онда је, такође, ових дана, слободна конкуренција у састављању уговора о промету непокретности укинута и уведен монопол који јавном бележнику обезбеђује искључиво овлашћење за састављање тих уговора. Тиме је драстично повређен члан 84 став 2 Устава који забрањује ограничење слободе конкуренције и стварање монополског или доминантног положаја.

При увођењу јавнобележничког монопола Закон о промету непокретности није водио рачуна ни о самом Закону о јавном бележништву. Према члану 4 став 1 тог закона, јавни бележник је овлашћен да „саставља, оверава и издаје јавне исправе о правним пословима”. Уговори о промету непокретности су правни послови облигационог карактера и зато припадају корпусу приватног, а не јавног права. Они настају на основу нејавних исправа, а како оне подлежу верификацији јавног бележника, јавни карактер имају само акти њихове верификације. У оваквом приступу, а он је једино могућ, верификација уговора спада у ред јавнобележничких овера, а не јавнобележничких записа, како их третира Закон о промету непокретности.

Оверавајући карактер јавнобележничке исправе у овом случају омогућује очување принципа, чија се старост мери вековима, да се састављање уговора поверава ономе у кога се има поверења. Ако би јавни бележник био једини састављач уговора о промету непокретности, онда би га морао сачинити једино јавни бележник на чијем се подручју непокретност налази, макар и не уживао поверење уговорних страна. А оно мора да постоји код поверавања израде уговора. Оверавајући карактер јавнобележничке исправе доводи и самог јавног бележника у повољнији положај, јер га важећи пропис тера да приступи сачињавању уговора о промету непокретности и кад је сложеност задатка (какав је, на пример, пројекат „Београд на води”) таква да уговор може да сачини само вишечлани тим правних стручњака различитог профила.

Ваља приметити да се јавнобележничком запису незаслужено придаје већи значај од судског поравнања. Оба акта имају снагу извршне исправе, па се могу спровести и принудним путем. Али док се поравнање може ставити ван снаге пресудом по тужби за поништај, код јавнобележничког записа може се побијати само његова извршност, па и ако се анулира, запис остаје јавна исправа.

Већа отпорност јавнобележничког записа према ризицима ништавости од оне коју има судско поравнање не може се разумети, јер су гаранције независности и самосталности судија јаче од гаранција независности и самосталности јавних бележника. Прве бира и разрешава Високи савет судства, друге бира и разрешава министар правде. Први припадају судској власти, други припадају извршној власти.

У промету непокретности јавном бележнику се придаје већи значај него судству и адвокатури заједно. Ни то се не може разумети, нарочито ако се има у виду да су судство и адвокатура уставне категорије, а да јавно бележништво то још увек није.

*Редовни професор Правног факултета Универзитета Унион

Коментари30
d0d6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kandidat za notara
DNEVNI prihod notara sa ovim monopolom je oko 3.500 e. Zasto je izabrano tako malo notara i zbog cega se ne vrsi izbor za upraznjena mesta? Monopol je dobra stvar i ja bih isto placao stranci koliko treba od te 3-4.000 e dnevno kada bi mi rekli gde i koliko da uplatim kad me izaberu i necu nikome da pricam. Casna notarska rec!!! Pa ona vazi najvise na svetu po zakonu a i stiticu i profesionalnu i stranacku tajnu isto kao i notarsko stranacka komora. Boricu se svim srcem za odrzanje monopola i slusacu bezpogovorno stranku odnosno komoru.
жалосно жалосник
Друштво је жалосно разједињено. Сада штрајкују адвокати,оправдано и у том смислу их треба подржати. свему томе нико се и не сећа да правобрасниоце и њихове заменике чека исто што и судије,тужиоце и њихове заменике.Дакле, реизбор и могућа дуготрајна суђења,па вероватно одлуке Уставног суда,када за то дође време и слично. Уједно адвокате треба подсетити да им ( макар јавно) ништа није сметао неуставни и незаконит реизбор судија и тужилаца и заменика, тада је потпредседник адвокатске коморе био активни члан Високог савета судства. Такође би Уставни суд требао да реагује на одлуку Адвокатске коморе по којој је упис у адвокатску комору 4.000 еура. Дакле,адвокати,то што штрајкујете оправдано,не значи да је вама све дозвољено,такорећи исто да радите другима у поледу спречавања рада.
gvghvghvgh bkjbkjbkjkj
Advokatima smetaju notari. A meni smetaju i jedini i drugi. Zašto država ne izradi i overava tipske ugovore za promet nepokretnosti, a ko hoće nešto posebno - neka izvoli kod notara i advokata. U 21.veku tehnološke revolucije, mi vraćamo pisare i notare. Glupost najveća. Teško državi da vodi evidenciju i birokratiji da radi svoj posao, pa im trebaju notorni advokati i advokatski notari....
penzioner Vidic
@deda Djole: ne bune se Srbi sto postoje notari nego sto su dobili monopolski polozaj. To bi bilo isto kada bi neke poslove iz zdravstva pverili SAMO PRIVATNICIMA. Sto pre izmena zakona, sto je vec trazeno od strane opozicije za vreme donosenja zakona. Nije strasno da mladi ministar prizna gresku i ispravi je sto pre.
Mira Mitrovic
Kada sam bila u Hrvatskoj sama sam napisala Ugovor o poklonu jer mi je otac poklonio kucu sa imanjem.beleznik,notar ga je samo overio.Zasto da dajem 400e da mi advokat,a sada notar,napise ugovor kada sam kao intelektualka dovoljno sposobna da ga sama napisem

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља