петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Сећање на преминуле писце

Аутор: З. Р.четвртак, 25.09.2014. у 22:00
Добрица Ћосић (Фото Раде Крстинић)

У Српској књижевној задрузи, у редовном термину четвртком, у којем се говори о новим књигама, у препуној свечаној сали, било је речи о недавно преминулим српским писцима, ауторима, сарадницима, пријатељима СКЗ: Добрици Ћосићу, Миодрагу Павловићу и Предрагу Палавестри. О Добрици Ћосићу, који је био и председник СКЗ, говорили су Милован Данојлић, садашњи председник СКЗ, и Владимир Кецмановић. Срба Милин, драмски уметник, прочитао је два рана текста Предрага Палавестре о Добрици Ћосићу и Миодрагу Павловићу, и две песме Миодрага Павловића: „На Калемегдану” и „Научите пјесан”.

Добрица Ћосић, подсетио је Милован Данојлић, Српској књижевној задрузи подарио је три године свог несебичног живота, испуњене низом стваралачких подухвата и срећних иницијатива. Од 1969. до 1972, у раздобљу кад је обављао председничку дужност, СКЗ је, уз свесрдну помоћ интелектуалних првака, започела рад на конципирању, писању и издавању „Историје српског народа”. То дело ће, до 1995, доживети три издања. Што се тиче ауторске сарадње, Добрица Ћосић се држао обичаја домаћинске пристојности: давао је предност гостима, другима и друкчијима, бринуо је о јавном угледу СКЗ, а не о могућностима њеног коришћења за увећавање сопствене, ионако велике, књижевне славе. Тек недавно, у 102. „Колу”, на залагање Слободана Ракитића, објављена је Ћосићева „Бајка”.

Срчан и предузимљив, какав је у свему био, наглашава Данојлић, Ћосић је у Задругу унео подстицајну слободољубивост и ојачао њену мисионарску самосвест. За време његовог председниковања, СКЗ је имала више од 3.500 чланова, мноштво добротвора, освојивши интелектуалну и моралну независност, тако ретку у времену и простору властодржачке искључивости и бахатости једнопартијског поретка. Својом издавачком делатношћу, Задруга није учествовала у текућим политичким сукобима. Међутим, чињеница да је у СКЗ нашао уточиште књижевник свестан опасности од најављених уставних промена, била је довољна да се СКЗ прогласи за антидржавну, националистичку тврђаву. Тада је ова стара, и честита установа, сасвим недужна, дошла на рђав глас, и Ћосић је морао да је напусти, и да, потом, пуних тридесет година, не прекорачи њен праг. Једноумље и слободоумље нису могли суседовати у истом граду, и у истом времену.

Победа свезнајућих и свемогућих идеолога, додаје Данојлић, била је кратковека. Њихова заоставштина је жалосна и стидна, док Добрици Ћосићу припада дуговечна част. И као што београдски фризери нису успели да му доведу у ред разбарушену косу, тако ни команданти идеолошких парада нису стигли да га обуче свом стројевом кораку. Са младалачком ревношћу и искуством старог илегалца, предводио је наше петиционашке акције. Живео је и умро као слободан човек, избегао је закопавање у ону бирократску некрополу на Гробљу заслужних грађана. Његове су заслуге друге, суштинске врсте.

Када човек , који нам је био близак, оде са овог света, нама који смо остали, истиче Владимир Кецмановић, остаје тешко преиспитивање: да ли смо се о њега огрешили. Осећај да нисмо – представља највећу благодет. Управа СКЗ, на челу са покојним Слободаном Ракитићем, покушала је да део неправде према Добрици Ћосићу исправи. Та управа, за разлику од неких које су јој претходиле, на оном свету ће, Добрици моћи да погледа у очи. Данашња управа СКЗ, наставља племениту традицију коју је установила претходна управа.


Коментари2
4c8d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefa Tomasevna
Zasluzio je Dobrica Cosic ovakav rekvijem I kao pisac I kao covek.Mislim da njegovo vreme tek dolazi I da ce biti po onoj Njegosevoj:"Pokoljenja djela sude".
Grigorije M. Milićević Micko
Za g. V. Kecmanovića, a i za Z. R., podsećanje: da je blagodet zapravo blagodat (od blago dati).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља