петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.09.2014. у 09:00

Неминовне веће уштеде и повећање ПДВ

Милојко Арсић Фото Р. Крстинић

Бојим се да ће се за годину дана у Србији поново причати о штедњи и болним мерама које ће држава морати да примени. На располагању фискалним властима биће неколико оштрих мера: поновно смањење плата и пензија, знатно повећавање пореза на додату вредност (ПДВ) и то за три, четири процентна поена или отпуштање запослених у јавном сектору.

Ово је у најкраћем закључак аутора билтена „Квартални монитор”, а поводом недавно представљених мера штедње. Према процени проф. др Милојка Арсића, уредника ове публикације, коју издаје Економски факултет, планиране уштеде вероватно ће бити мање од очекиваних 700 милиона евра.

– Предложене мере фискалне консолидације на ивици су одрживости и донеће веома скромне уштеде смањењем пензија и плата запослених у јавном сектору. Зато је смањење броја запослених у јавном сектору готово извесно, казао је Арсић и додао да је у 2015. и 2016. могуће број радника смањити за 10 до максимално 15 одсто, док ће повећање ПДВ-а бити знатно веће.

У први мах, Арсић није желео да говори шта то знатно повећање значи, истичући како оставља властима да „узму муштулук” и лоше вести саопште грађанима. Касније је, међутим, изнео процену да је реч о повећању пореза од три до четири процентна поена.

Са њим је сагласан и Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. С обзиром на то да ће ефекти мера штедње бити мањи од очекиваних Алтипармаков каже да се боји да ће се у Србији за годину до годину и по дана поново отворити питање примене болних мера.

– Када се погледа структура јавних расхода, зна се шта то може да буде: смањење плата и пензија или повећање пореза – каже Алтипармаков.

Слаба тачка плана штедње њена висина – смањење свега 550 милиона евра расхода није недовољно. Основна слабост је ослањање на привремене мере, попут прихода од јавних предузећа и смањења сиве економије. Нарочито ако се зна да ће и 2015. године вероватно бити неких ванредних трошкова који ће повећати дефицит. Могуће је да због завршетка процеса реструктурирања, трошкови буду већи и то тако што ће држава, у договору с потенцијалним купцем, преузети дугове неке фирме, објашњава Арсић. Зато би, према његовом мишљењу, било добро да очекивани приходи од сиве економије не буду мера уштеде, него нека врста резерве, која ће покрити евентуалне нове трошкове који могу да се јаве догодине.

Он подсећа да је у наредне три године неопходно уштедети 1,5 до две милијарде евра.

А. Телесковић

-----------------------------------------

Maло прекобројних

Држава мора да има на сваких 100 грађана одређени број лекара, учитеља, порезника, полицајаца, каже Милојко Арсић и додаје да упркос неким уверењима, код нас јавни сектор ипак не запошљава превише људи у односу на друге државе. У Србији је, наводи он, на 100 становника запослено 7,6 радника у јавном сектору, што је на нивоу европских земаља. У јавном сектору, према његовој процени, запослено је око 770.000-780.000 људи, с тим што у сектору опште државе ради 540.000-550.000, а у јавним предузећима њих 230.000-240.000.

-----------------------------------------

И следеће године у рецесији

Како сада ствари стоје, Србија ће и следеће године бити у рецесији. Према, проценама Кварталног монитора, пад привредне активности у 2015. години биће минус један одсто и он ће једним делом бити последица примене релативно оштрих мера штедње. Међутим, уколико би фискална консолидација изостала пад привредне активности био би још већи – од пет до 10 одсто БДП. Према оцени Николе Алтипармакова проблем привредног раста и дефицита треба раздвојити.

– Као што се проблем јавних финансија не може решити већим стопама привредног раста, тако се ни раст не може решити буџетским дефицитом – каже Алтипармаков и додаје да би се у случају избијања кризе јавног дуга Србија суочила са падом привредних активности и до 10 одсто.

Коментари12
8ef5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Aman ljudi,cujete li vi nas! Porez ne povecavajte,mnogo je,ne moze se vise! Porez naplatite od ogromne vecine koja porez ne placa, probajte malo,kod,kafica,kafana,restorana,veleprodavaca pica,advokata,buvljaka,kineza,procesljate malo carinu i carinike, smanjite malo limit za prelazak na PDV poslovanje, pa vi omugucavate ogromno pranje novca preko onih koji nisu u pdv-u, sta mislite da malo proverite kjnigovodje,racunovodstvene agencije,pa bez njih ni dina se ne bi mogao oprati,upravo oni kreiraju najneverovatnije nacine za pranje novca.....
Gordana Mijalkovic
Dokle vise,imate li Vi dusu?
boki 011
Najviše volim ovakve ekonomiste koji sigurno do sada nisu ni jedan realni dinar zaradili. Zajedničkim snagam ne bi znali da popune ni zahtev za kredit u banci. Najbolje bi bilo da pomlatimo sve penzionere, bolesnu decu umesto lečenju izložimo prirodnoj selekciji a odbranu zemlje da ukinemo. Samo da se ne dira javni sektor kome i oni pripadaju. Podsetio bih ih na narodnu "Taman sam naučio konja da ne jede kad on crče". Nije mi jasno da vi kao ozbiljan list ne komentarišete njihove stavove već ih samo agencijski prenosite.
Mile Kitic
Rekose pametni ljudi ako radite istu stvar dobicete uvek isti rezultat. Nase Vlade poslednjih 15 godina povecavaju poreze, smanjuju plate i zaposlavaju partijske kadrove u javnom sektoru. Rezultat je svake godine isti. Tako da nema sumnje da ce i sledece godine biti isto.
Пример .
У суседном тексту пише да су наше плате најниже у Европи. Ако Грци дугују преко 400 милијарди долара а многе друге имају степен задужености преко 100% БДПа како то да рецимо Грци имају вишеструко веће плате а ми морамо и овако мале да смањујемо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља