недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:52

Шта ако неко из власти дође на прајд

Аутор: Иштван Каићпетак, 26.09.2014. у 15:00

Веровали или не, за поједине припаднике тзв. грађанске оријентације, која данас – ако је судити по Весни Пешић и њеним изливима бриге да неко не смени традиционалне носиоце „отмености” – све више тоне у културно-класни фашизам, питање предочено у наслову представља пар екселанс хистерично питање. Као одговор, већ су превентивно назначене стратегије како се понашати уколико до одржавања „Параде поноса” дође, а заједничко у њима је тенденција да се та манифестација политички искористи, уопшти у свеукупно незадовољство ситуацијом у земљи и поприми обрисе протеста против актуелне власти – исте оне која би у том случају обезбеђујући скуп, парадоксално, на другој страни ризиковала животе органа реда само да би јој та „грађанска оријентација“ пљунула у лице.

Ова хистерија која обузима наше „отмене” припаднике грађана, окупљене око многобројних невладиних организација које сваке године као лешинари израбљују „Параду поноса” зарад сопствених политичких циљева, наиме заступајући људска права и слободе, није никаква новост. Уочено је већ да се она јавља сваки пут кад омражени појединци из власти остварују директан контакт са угроженим грађанима док им помажу у елементарним непогодама. Шта је то толико неподношљиво у тим сликама о којима су и поједини новинари покушали да теоретишу? Одакле толика гадљивост према припаднику власти који жели да покаже солидарност на делу и покрене друге грађане да следе његов пример? Уобичајен приговор је да на тај начин власт користи грађане како би убирала јефтине политичке поене, па све до вулгарних интерпретација да такви гестови не спадају у опис посла тих појединаца.

Ипак, реч је о једној неупоредиво сталнијој ствари која се доживљава као велика и озбиљна опасност, можда већа него сама елементарна непогода, а увид у њену суштину постиже се раскривањем следећег питања: шта се све за те „отмене” грађане ништи у једној слици тренутног поједначавања, у изненадној блискости државе и њених грађана? Зашто је преко поменутих интерпретација по сваку цену неопходно чувати у животу премису – држава је непријатељ својих грађана, без обзира на различите околности у времену и простору? Није тешко схватити да је управо та премиса тзв. грађанској опцији била баш она кока која је доносила највише златних јаја, те да је данас, када постаје све теже доказати њено упориште у стварности, императивно афирмисати ту премису много агресивније и све мање бирати прилику која то реално оправдава. Без ње, такође, „отмени” грађани више не би ни изгледали нарочито отмени, јер се пад у једну такву рутину третира као ужас над свим ужасима.

Сличну склоност гађења према појединцима из власти који су покушали на свој начин да се приближе грађанима „Пешчаник” је својевремено демонстрирао и према Ђинђићевој вожњи на бициклијади, или испробавању електричног тротинета, вечери у студентској мензи...

Баш као и прошле године, и ове се, на сајту „Пешчаник” тема „Параде поноса” користи као мотив за борбу против власти и на тај начин реинтерпретира значење манифестације мимо воље и циљева њених организатора, или популације због које се она првенствено одржава. Развијају се стратегије интерпретирања како свалити кривицу на државу у оба случаја – било да се Парада одржи или не. Ако се не одржи, за државу ће се, с правом, по ко зна који пут рећи да је поклекла пред хулиганима, то је бар лако. Али на који начин напасти власт ако се Парада одржи, или већ пре тога, кад се учини да постоје изгледи да ће да се одржи?

Па управо тиме што ће се рећи да Парада уз подршку и присуство челника власти и није права Парада, да губи на свом смислу, на сличан начин као што солидарност политичара у непогодама не спада у солидарност, или као што ни грађанин није „отмен” ако не изражава отпор према сопственој држави. Тиме што ће се због зависти радије обесмислити комплетан прајд, него дозволити да власт „убира политичке поене“ на догађају који „Пешчаник” од кад је света и века узурпира као „грађански“, иако такав поступак – оснажен донацијама попут оних из норвешке и холандске амбасаде, фондација Хајнрих Бел и НЕД – благе везе нема са борбом за права ЛГБТ популације.

*Сарадник Института за јавну политику


Коментари28
cbcb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MIlan Nikovic
Istvan Kaic je saradnik Instituta za javnu politiku, ciji je vlasnik Beba Popovic. Ovo je toliko egzaktno, objasnjava njegove porive da pohvali Vlast. Tuzno.
francuska sobarica
"...хистерија која обузима наше „отмене” припаднике грађана, окупљене око многобројних невладиних организација које сваке године као лешинари израбљују „Параду поноса” зарад сопствених политичких циљева..." (kaze saradnik bebinog "centra")...nekad antiratni profiteri, danas prajd profiteri ? :), doslednost samo u profitu :) .... a ovaj clanak je samo mala porodicna svadja, i jednoj i drugoj strani treba verovati kad govore o drugima jer ih oni najbolje poznaju, a nista od onoga sto govore o sebi ....
Predrag Ilić, Banja Luka
Zaista dobar "Pogled" gospodina Kaića. Sudeći po komentarima, prepoznali su se oni plave krvi, plemenitaši i oni što misle da su otmeni, parazitirajući za masnu lovu ili za mesto u palanačkim elitnim kuloarima. Ima i Banja Luka znatan broj takvih crevnih nametnika. Oni se bune ("Ko Grk u zatvoru") iz interesa, iz običnog pozerstva ili zbog mišljenja da je "biti protiv" po svaku cenu i bez razloga, odraz pameti, obaveštenosti i nadmoćnog obrazovanja. Za mene, ovako običnog i prosečnog, pravi su primer kaćiperstva i malograđanštine. Ali, dobro. Svako ima pravo da misli šta hoće i da od sebe pravi majmuna zbog određene beneficije.
Ceda Bradic
Da li je taj cirkus EUro tradicija gradjena generacijama? Da ili ne? Samo dva slova?
Slavko Jaksic
E, vala jes! Dobijcete vi jos razvucenije recenice, ubuduce!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља