субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.09.2014. у 22:00
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Ради, ради, па о’лади

Синдром изгарања у свему чиме се бави нека особа јесте стање хроничне менталне, емоционалне и физичке исцрпљености, које прати јак стрес…

Не ваља тако, много радиш, сагорећеш – добронамерни шефови опомињали су раније своје раднике који су се претерано ангажовали на послу. Данас је та врста хуманости ишчезла, па је све више оних који изгарају радећи. Новом организацијом савременог друштвеног живота и увођењем европског радног времена људи су присиљени да најпродуктивнији део дана дају свом послодавцу. Сведоци смо да је настала трка у којој човек и самог себе тера да пружи највише што може.

Уколико не успе у својој намери и не испуни постављене циљеве, обузима га незадовољство, потом и исцрпљеност и умор, па безвољност, беспомоћност и, поврх свега, озлојеђеност и бесмисао. Ако се ови симптоми дуже таложе у организму и психи као хронични стрес, лако могу да прерасту у синдром „burn aut”, што би се на српском рекло сагоревање на послу. Шта то, заправо, значи, објашњава Ирина Радановић, психолог психотерапеут у Дому здравља „Др Ристић”, члан „Медигруп”.

Пратимо Европу

– Синдром изгарања је стање хроничне менталне, емоционалне и физичке исцрпљености, које је проузроковано непрекидним и интензивним стресом, а најчешће је повезан са дуготрајним претераним радом. У тим тренуцима особа осећа да не може да изађе на крај са константним захтевима, који јој се намећу, јер јој „брнаут” црпи енергију и умањује продуктивност, што доводи до осећања беспомоћности, безвољности, озлојеђености и потпуне исцрпљености. Наравно, свима се дешава да се понекад овако осећају, али кад се такво стање пролонгира и ако се одражава тако што људи губе мотивацију и кажу да им је мука када помисле на то да треба да иду на посао, вероватно је у питању „брнаут” – каже наша саговорница.

Она сматра да су управо социоекономске промене, са којима се последњих година суочавамо, одговорне за ово стање са којим се многи запослени суочавају.

– Прелазак компанија из друштвеног у приватни сектор, продужење радног дана, повећање обима посла и све више одговорности које посао намеће, а мање сигурности у радну позицију, незадовољство радним местом, зарадом и уопште несигурност егзистенције, као и мањак слободног времена, само су неки од чинилаца, који представљају извор незадовољства и стреса и који, уколико се пролонгирају и интензивирају, могу да доведу до синдрома изгарања на послу – истиче Ирина Радановић.

У највећој мери синдром изгарања има везе са стресом, који особа доживљава у односу на посао који обавља, без обзира на то који је посао у питању, било да проводи десет или дванаест часова у канцеларији било да се бави домаћинством, јер суштина је у доживљају преплављеношћу послом и осећајем бесмисла у вези са њим. Требало би, додаје Радановићева, такође имати у виду да нису само обавезе у уској вези са синдромом изгарања, већ и одређене црте личности, као што су, на пример перфекционизам, песимистички поглед на свет, изражен захтев за контролом, компетитивност...

Претеран рад може имати негативне последице и по организам такозваних радохоличара, али они неће „сагорети”, пошто уживају у послу. Изгарање је нека врста распада или пада система и зато се особа која изгори предаје – једноставно не може више. До изгарања неће доћи ни уколико неко повремено ради прековремено или изнад својих могућности, међутим, ако константно или предуго ради „под пресијом”, а при томе је незадовољан својим учинком на послу, може бити на путу да доживи синдром изгарања. Како, онда, препознати „брнаут” синдром?

– Уколико мислите да је сваки дан лош дан, ако сте исцрпљени највећи део времена, уколико бригу око куће или посла доживљавате као бесмислено расипање енергије, ако сматрате да највећи део времена проводите обављајући активности које су досадне и оптерећујуће, врло вероватно је да сте на путу ка „брнаут” синдрому. Али, не треба мешати умор и изгарање, јер након одмора умор нестаје, док се код синдрома изгарања то не дешава – објашњава психолог и подсећа да је, такође, веома важно разликовати стрес и синдром изгарања.

– Иако поменути синдром може бити последица стреса, стрес настаје када се појединац суочава са захтевима са којима не може или не уме да изађе на крај, међутим, ипак је спреман да реши проблематичну ситуацију. Нада се да ће се ствари променити набоље и да ће се боље осећати чим успостави контролу над оним што му се актуелно дешава, а што га у датом тренутку преплављује. С друге стране, „брнаут” подразумева да особа не види перспективу да ће се било шта набоље променити, осећа се беспомоћно и одустаје од било каквог ангажовања. Стрес најчешће води у анксиозност, а изгарање – у депресију. Појединац најчешће зна да је под стресом, али врло често није свестан да иде путем изгарања – описује психолог симптоме који могу указати на проблем.

Најчешћи физички симптоми су хронични умор, исцрпљеност, проблеми са имунитетом, честе прехладе, главобоље, болови у мишићима, проблеми са апетитом, проблеми са спавањем… Емоционални симптоми, који карактеришу синдром изгарања јесу самообезвређивање, осећај беспомоћности, безнадежности, губитак интересовања и мотивације, емоционална празнина, осећај губитка животног смисла, апатија, осећај изолованости, анксиозност, осећај туге и беспомоћности... Самим тим, и понашање се мења, особа се повлачи у себе или постаје конфликтна, често одлаже и занемарује радне обавезе. Нагомилавају се и породични  проблеми, проблеми у вези и слично – упозорава Ирина Радановић.

Одмор у служби рада

Нажалост, у нашој средини све чешће се спомиње синдром изгарања на послу, који „коси” све оне који сматрају да вреде само ако раде. Очигледно да овакав приступ, раду дугорочно гледано, утиче на психофизичко здравље запосленог, на резултате његовог рада и мотивацију, као и на живот уопште. Не би требало заборавити да су пре мало више од пола века постојали радни логори у којима су људи управо уништавани сталним напорним радом. На то указује и сам термин „брнаут”, који потиче из англосаксонског говорног подручја и у буквалном смислу значи изгорети, утихнути. У Јапану се, чак, за овај синдром користи реч „калоши” која дословно значи смрт од умора.

А то није поента. Одмор би требало да буде у служби рада. Психотерапеут саветује да свако мора да се одмори да би имао више елана и снаге за рад.

– Када се одмарамо, ми заправо прикупљамо енергију да бисмо поново могли да радимо пуном паром. Али, ако је време посвећено послу појело оно које треба да припада доколици и приватности, тада умор прелази у премор. Тада више не можемо да се одморимо ни ако се наспавамо. Код премора се будимо уморни без обзира на то колико смо спавали и потребни су дани да бисмо се опоравили и вратили у нормално стање. Највећи проблем је што тада људи почињу да мисле да су „пукли” и почињу себе да оптужују да нису довољно добри радници, да нису довољно издржљиви – истиче Ирина Радановић, подсећајући да излаз из тог зачараног круга, ипак, постоји. Први корак је да идентификујемо извор стреса и да радимо на његовом решавању.

– Имајте у виду да је „брнаут” знак да у вашем животу нешто погрешно функционише. Размислите шта је у питању, преиспитајте своје циљеве, запитајте се шта је оно што вам недостаје. „Бурнаут” може бити шанса да откријете нове облике функционисања, који ће ваш живот учинити квалитетнијим. Уколико је потребно обратите се психологу за помоћ, који ће вам помоћи да на најефикаснији начин изађете на крај са проблемима који вас муче. Али, пре свега, успорите, обезбедите себи време за одмор. Започните дан релаксирајућим ритуалима, полако попијте чај или кафу, прочитајте нешто што вам прија, слушајте музику, вежбајте... – подсећа Радановићева.

– Развијте здраве навике у исхрани, бавите се физичким активностима, водите рачуна о хигијени спавања. Обогатите социјални живот, интензивирајте односе са породицом и пријатељима. Поставите границе, научите да кажете не, немојте по сваку цену, на своју штету, излазити другима у сусрет. Направите селекцију обавеза и листу приоритета. Одморите се од технике, повремено искључите мобилни телефон, угасите лаптоп… Одвојите време за себе и бављење оним што вам прија. Научите се техникама за излажење на крај са стресом – саветује психотерапеут.

Из свега реченог јасно је колико је корисно да људи знају да препознају синдром изгарања. То се пре свега односи на послодавце и менаџере који би такве раднике требало да пошаљу на одмор како би спречили продубљивање последица. Што је већа подршка коју радник прима и боља организација времена и посла, као и комуникација међу запосленима, мање је стреса, а тиме је мањи и ризик од појаве синдрома изгарања.

Дана Станковић

Коментари0
e6d62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља