петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Нарација подређена сликама

Аутор: В. Вукасовићпетак, 26.09.2014. у 22:00
У доласку у Београд, у авиону „Ер Србије” слушао српски етно: Мануеле Фиор (Фото З. Анастасијевић)

Кад се у Паризу укрцао у авион „Ер Србије” да би стигао у Београд, стрип-аутор Мануеле Фиор осетио се као на андерграунд забавама у родним Удинама у Италији. На њих је ишао да би слушао панк, али се тамо пуштала разноврсна музика, па би се увек, преко оближње границе са Словенијом, „прошверцовале” и балканске мелодије и ритмови. Тако је Фиор, данас познат по високо поетичним цртежима и причама, заволео српску народну музику. А „Ер Србија” пре полетања, уместо безличне „музике за лифтове” типичне и за авионе, са разгласа врти домаћи етно.

– Много ми се допало, хтео сам да питам стјуардесе који су то музичари. Знам само за Горана Бреговића, али волим тај звук и надам се да ћу се овде још више упутити у њега – прича Фиор док седи у галерији београдског Студентског културног центра, где су као део програма овогодишњег Салона стрипа изложени његови радови.

Фиор је у Београд дошао из колумбијске Боготе, приводећи крају своју, како каже кроз шалу, светску турнеју. Воли да путује, а и настањивао се у разним земљама – Немачкој, Норвешкој, Француској. У Египту је цртао скице за археологе. Обучен је не само да црта древна здања него и да подиже нова. Као архитекта, који се тим послом и бавио пре него што се посветио стрипу, о граду у који први пут дође може много да закључи по његовим зградама. Разни архитектонски стилови откривају историју и културне мене једне заједнице – за човека који уме да „чита архитектуру”, то је као да му се пред очима листа стрип, само без балончића и текста. Фиор је управо један од аутора који нарацију подређују сликама.

– Када сам први пут у неком граду, не волим да одмах превише размишљам о томе. Утисци продиру у свест, па се све то касније, прерађено, инфилтрира у мој рад – каже Фиор.

Искуство у архитектури, која не садржи причу, већ симболику кондензовану у једној згради – целу причу немо изнесену у једном једином кадру – помаже му и у осмишљавању стрипова.

– То ми много значи за економичност визуелног изражавања. Попут архитектонског плана, страница мора да буде добро организована и читљива, „проходна” као што и зграда не сме да има рупу. Архитектура као позадина кадра у стрипу доноси много симболике, историје и значења. Када одаберете право окружење, поставили сте пола приче. То је Кјубрику дао хотел у „Исијавању”, а Хичкоку кућа у „Психу” – објашњава Фиор.

Сагласје позадине и ликова Фиор, који у сваком новом стрипу прилагођава цртачки стил причи, постиже и тако што куће обликује према атмосфери, пренебрегавајући строге линије какве би му налагале студије архитектуре.

– Зграда и лик не могу да буду различитих линија. Тако је и у Минковом „Крику”, где линија лика одговара мосту, тако да сви детаљи слике резонирају. Причу и ликове можете да „охладите” строгом архитектонском позадином, али можете да их учините и емоционалнијим, као што мислим да сам успео у „Госпођици Елзи”. Њен унутрашњи монолог деформише и окружење – узима Фиор као пример свој стрип заснован на роману Артура Шницлера, који је за српско тржиште, као и његово дело „Пет хиљада километара у секунди”, објавио „Комико”.

Осим литерарних класика, Фиору су инспирација и аматерски филмови са „Јутјуба”.

– Када сам се припремао за рад на стрипу „Интервју”, чија је радња смештена у 2050, гледао сам много таквих филмова о НЛО. Колико год да су аматерски, деловали су врло стварно и језиво – смеје се Фиор.

-------------------------------------------------------------------

Стрип за филм треба да се адаптира анимацијом

Фиоров стрип „Интервју” би требало да буде преточен у филм.

– Од свих мојих прича, „Интервју” је најреалистичнији, па тиме и најзгоднији за филм. У „Пет хиљада километара...” главна је боја, јер она у стрипу понекад говори много више од приче, која може да буде и сасвим банална. Да та боја покушава да се постигне филтером на камери, не би било исто. У стрипу многе вештачке ствари изгледају природно, а на филму је другачије. „Град греха” су снимили пресликавајући оригинални стрип, али то на великом платну делује извештачено. Зато више волим када се стрип за филм адаптира анимацијом, а не са правим глумцима и пејзажима – каже Фиор.


Коментари0
30c97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља