среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Деведесет година Радио Београда – прво доба

Аутор: Ђорђе Малавразићпонедељак, 29.09.2014. у 15:00

Ове године Радио Београд обележава девет деценија од својих зачетака 1924. године и настанка станице, чији су знаци распознавања били високи предајници у Раковици и студио – концертна сала у Кнез Михаиловој 42, у палати „Прве хрватске штедионице” (данас Музеј „Цептер”). Та, именом, Радиофонска станица Београд–Раковица,прва у Србији, Краљевини СХС и на Балкану, деловала је у саставу Главног радио-телеграфа, који је, према уговору о концесији, изградила француска „Компанија за бежичну телеграфију” (TSF). Да и ми тада, у сам освит европске радиофоније, добијемо сат домаћег програма дневно, макар у неидеалном оквиру, свакако су били заслужни високи професионалци из Министарства пошта, поврх свих Милан Ж. Ђорђевић, Добривоје Петровић и Михаило Симић.

То узбудљиво поглавље у нашем звукоплову, које се завршава јула 1926, укидањем таласа, систематски је истражио доктор правних наука Ивко Пустишек у књизи „Радио Београд 1924 – прва југословенска станица”. Насупрот тврдњама о експерименталној и аматерској фреквенцији, он је установио да је посреди била регуларна станица, која је имала редовни програм и била образована према свим захтевима легислативе. Но, резултати његовог истраживања били су изразито неповољно дочекани у хрватској медијској историографији и штампи, где се тврдо бранило становиште да је Радио Загреб био први у Југославији и ,,овом делу Европе”.

Први дан нашег првог радија:Прохујала су спорења и времена, а проучавање доктора Пустишека остало је драгоцени извор сазнања, подложан, разуме се, као и све друго, преиспитивању. Рецимо, прави изазов представља његова најчешће цитирана реченица, готово претворена у паролу: „Радио Беч је почео да емитује редован програм истовремено кад и Радио Београд – 1. октобра 1924. године.”

Загонетно је што о томе како је код нас изгледао тај претпостављено значајан дан нема баш никаквих података у књизи др Пустишека, иначе богатој детаљима када су тема били претходни, пробни концерти. Нема их ни у дневној штампи, која је са радошћу и очекивањем пратила кораке ка отварању станице. Можда је известан проблем био у закучастој формулацији одлуке коју је, на захтев начелника Милана Ж. Ђорђевића, 19. септембра 1924. донео министар пошта и телеграфа Петар Марковић: „Да почев од 1. октобра Главна Радио-телеграфска станица Београд–Раковица даје концерте три пута недељно по један сат. У које ће сате и у које дане бити ови концерти, одређиваће потписати, према распореду осталих радио-телеграфских станица у Европи.”

Славни репортер и савесни истраживач историје Радио Београда Радивоје Марковић, и сам школовани правник, нашао је опрезну и нијансирану реч парафразе: „Од 1. октобра 1924. године ова станица била је овлашћена да ’даје концерте три пута недељно, по један сат’.” Он никада није написао којег је дана то овлашћење први пут искоришћено.

Дане и сате емитовања уметничких концерата, предвиђеног главног жанра, који је програму дао међународно стандардни изглед, а станици одлуку власти да добија део претплате (плаћала се за само поседовање апарата), одредио је потписани подносилац захтева Милан Ж. Ђорђевић. Обавештење о утврђеном распореду – уторком, четвртком и суботом од 18.45 до 19.45 – појавило се први пут у четвртак, 2. октобра, у свим дневним листовима, и то са напоменом о редовности, којом је у „Политици” најављен за тај исти дан и пола сата дужи термин: „Данас по подне, од 6 и 45 до 8 и 15 час. одржаће се први редовни радио-концерт у Београду.”

Значи, сама станица и зналци из Министарства пошта и телеграфа повлачили су разлику између прoбних одашиљања 19, 25. и 26. септембра и прве редовне емисије 2. октобра. Потврда Пустишекове централне тезе, да је Радио Београд–Раковица био станица са редовним програмом, налазила се, ето, у броју који је он вероватно превидео, мада је опсежно цитирао многе „Политикине” чланке о радију, додуше само оне штампане до краја септембра.

Из новина је познат и садржај првог редовног концерта од 2. октобра. Уводно је изведена „Химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, што у нашем примању добија нарочити смисао ако знамо да је интонацијом химне увек почињало свечано отварање станица. На следећим концертима тог елемента није било. Репертоар су чинила дела Вијењавског, Вердија, Попера, Сарасатеа и Понкијелија, а пред микрофоном су наступили концерт-мајстор опере у Београду Карол Холуб, тенор др Петровић, челиста Слатин и сопран Софија Драусељ.

Дакле, 2. октобра 1924. године, а не првог, Радио Београд–Раковица почео је званично емитовање.

У европском етеру:Извесној корекцији је подложна и друга често навођена тврдња др Пустишека – да је Радио Београд био суоснивач Међународне радиофонске уније (UIR) на скупу одржаном 3. и 4. априла 1925. године у Женеви. Овде је реч о преслободном тумачењу једног доста разливеног писма, које је јула те године Министарству пошта и телеграфа упутио Робер Табуи, потпредседник Уније. Ова угледна организација, прва на пољу интернационалног радијског удруживања, обједињавала је приватне власнике, фирме које се баве емисионом делатношћу, а документа из Архива Међународне радиофонске уније показују да је из Југославије примљена, на другој генералној скупштини, „Компанија за бежичну телеграфију”, Београд, 23. марта 1926, истога дана када и радиофонска предузећа из Данске, Мађарске, Италије и Шведске.

Овим прецизирањем не мења се суштина ствари. Међународна радиофонска унија имала је збијену мрежу провере, кроз коју нису могли да прођу аматерски, уже усмерени и по снази предајника минорни емитери, па је само примање у њено чланство значило да је реч о професионалној и респектабилној станици.

Београд на дугим таласима: У данима без концерата ишао је програм састављен од новости, тачног времена, метеоролошких и берзанских извештаја и, повремено, предавања. Радиофонска станица Београд–Раковица чула сенадугим таласима (1650 м) у највећем делу земље, а претплата је убирана од слушалаца из целе Краљевине СХС – у прво време било их је стотинак. Дуго од многих прећуткиване и одбациване, чињенице о овој станици су данас коначно усвојене као део културне баштине Србије и историје Радио Београда.

Радиофонија се свуда вртоглаво развијала средином двадесетих, и оно што је било пионирски подвиг 1924. постало је изиграна карта 1926. године. Људи су све више желели специјалну радио-станицу са комплетним програмом уместо шездесет минута дневно, издвојених из тока бежичног слања телеграма. То је био суштински разлог гашења прве наше антене, чији значај за протеклих девет деценија београдског радија чини ову годишњицу великом.

Главни уредник Другог програма Радио Београда


Коментари3
99c5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Bruštulin
@Zoran Cebalo | 30/09/2014 09:28 Ako ćemo pravo: Radio Mileva je kudikamo starija i od Radio Zagreba i od Radio Beograda!!!
Zoran Cebalo
Ne treba falsifikovati istoriju, prva radio stanica bila je Radio Zagreb sa stalnim emitovanjem. Pre nje bilo je amaterskih pokušaja i u Beogradu i Zagrebu ali po tada (i sada) važećim kriterijumima zbog snage odašiljača i stalnog programa to je Radio Zagreb
Marija Bruštulin
Standardno pitanje za Đorđa Malavrazića: "A kada će da dođe Sonja?!"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља