среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Београд је место историје и снажних емоција

понедељак, 29.09.2014. у 22:00
Лук Персевал (Фото Димитри ван Зебрук)

48. Битеф

Представа „Фронт” редитеља Лука Персевала, које се заснива на документима и записима из четири европске земље, биће вечерас изведена у 20 часова на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта, а у продукцији Талија театра из Хамбурга. Драма „Фронт”, која истражује западни фронт са свих страна ровова у Белгији у Великом рату, уједно је и последња, 13. премијера овогодишњег 48. Битефа који ће бити завршен вечерас.

Београдска публика са нестрпљењем ишчекује ваше гостовање. Како сте доживели позив да са својом представом „Фронт” гостујете на Битефу?

И ми смо веома узбуђени што долазимо у Београд, као и у Сарајево. Наша представа не говори о рату као таквом и националном хероизму, који је циљ већини комеморативних представа о Великом рату у последње време, већ говори о људима из различитих земаља и средина, који говоре различитим језицима и који су, иако на различитим странама фронта, уједињени у једном, а то је жеља да напусте фронт и оду кући. Ми причамо о апсурду рата у коме је умрло преко пет милиона војника, не знајући зашто. У том смислу су нам важне посете Београду и Сарајеву, јер је тај рат ту почео. То су места историје и снажних емоција. Осим тога, осећамо велику част што смо позвани да играмо на Битефу, једном од најважнијих позоришних фестивала у Европи.

Колико је размена креативне енергије потребна, неопходна сваком уметнику,без обзира из које земље потиче и шта она значи за вас?

Често радим у иностранству, провео сам 15 година радећи у Немачкој, и да не верујем у размену креативне енергије, вероватно не бих био сада овде. Недавно сам имао прилике да радим у Русији, у Санкт Петерсбургу, где сам отишао први пут у априлу ове године. Признајем да сам имао дилему пре одласка на тај пут, пре свега због ратне тензије која је присутна у овом делу света, али јако бих погрешио да нисам одлучио да, ипак, одем. Разговарајући са тим људима, суочио сам се са многим предрасудама које сам имао о Русима, између осталог и оним поводом тренутне политичке ситуације. Из тог искуства сам закључио да сврха размене стваралачке енергије треба да буде потрага за истином. Не кажем да су уметници нужно на правом путу у тој потрази и не кажем да су овлашћени и привилеговани да досегну до истине, али уметност кроз тај дијалог, кроз уметничку размену, треба да инсистира на међусобном разумевању.

Свака ваша представа има свој оригинални језик и форму, сопствену тајну. По чему је специфична представа „Фронт”? Можете ли у најкраћем београдској публици приближити ово остварење?

Представа„Фронт” настала је на основу Ремарковог романа „На западу ништа ново”, романа „Огањ” Анри Барбија, другог фикционалног поетског материјала, али и аутентичних исказа, дневника учесника, писама… Подела се састоји од 11 глумаца из различитих култура који говоре на четири језика: немачком, француском, фламанском и енглеском. Фламански глумци налазе велику забаву у игри са дијалектима и значењским ефектима које они производе, немачки језик је обликован својом високом културом, коју Фламанци не поседују. Француски је лиричан и музикалан, а енглески језик је, због утицаја филмске културе, препун клишеа. То волим да зовем мултијезички вокални оркестар. Један од проблема Европе је што не говоримо заједничким језиком, али су нам неминовно заједничке емоције. То је нарочито јасно када гостујемо у земљи у којој публика не разуме наше језике. Па ипак, реч фронт је универзална, она има исто значење на свим језицима коришћеним у представи, као и на многим другим. За све нас она значи ту линију поделе у апсурдној логици рата, значи питање избора убити или бити убијен, иако сви на фронту чезну за истим: да оду кући. Представа „Фронт” често се карактерише као полифона, због тог мноштва гласова, утисака, језика. Сви они заједно изражавају бол, који се на крају, ипак, показује као изван пуне моћи изражавања.

„Фронт” је драма о људском постојању, а бави се различитим странама ровова. До каквих сте спознаја дошли бавећи се овом темом?

Што се тиче саме теме представе, мислим да сам већ довољно рекао о томе шта је она значила за мене и која значења и даље производи. Међутим, рад на овој продукцији ме је инспирисао да размишљам о улози и моћи позоришта у контексту ових тема. Неке ствари не можете приказати на класичан позоришни начин. Наше позориште је и даље дубоко условљено представом о позоришту из 19. века. Па ипак, рат је непредстављив, смрт је непредстављива. Ту имитативна функција позоришта постаје неупотребљива, чак смешна и неукусна. Имитирати те ужасе је, за мене, нека врста непоштовања страдања и патњи. Моја намера је да се на основу елемената из грађе понуди сугестивна слика, на основу које гледалац обликује своју визију, аутентичну и сложену, и та визија ће увек бити много вреднија од пуке имитације.

Сценске ефекте у представи „Фронт” појачали сте звучним и визуелним елементима. Можете ли нам објаснити о чему је заправо реч?

Када смо размишљали о визуалном изгледу представе, пратио ме је утисак фотографија „Титаника”, који је био симбол технолошког напретка и супериорности и наивности човечанства које је веровало у непогрешивост технике, као уосталом и тај рат који се десио само две године после краха „Титаника”. Најснажнији утисак су на мене оставиле слике оркестра са „Титаника”, који је свирао све до краја. Одатле је дошла идеја да глумци носе костиме музичког оркестра. Затим, метал и челик, који виђамо на фотографијама из „Титаниковог” ресторана су поново материјали рата, и желели смо да они буду извори звучне завесе наше представе. Осим „Титаника”, који нам је био инспирација у одређеном смислу, користили смо и документарни фото-материјал, снимке које су војници својим камерама правили на лицу места. Њих је уобличио видео-уметник Филип Бауман и са њима смо желели да публика осети интимност са ликовима, не са глумцима који те ликове носе.

Б. Г. Требјешанин


Коментари0
be3a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља