понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.09.2014. у 15:00 Ђорђе Вукадиновић

Утисака пуна глава

Не, ово није замишљено као текст о скидању емисије „Утисак недеље” са програма телевизије Б 92. Иако би и тај догађај могао бити веома добра тема и још боља илустрација за оно о чему на овом месту већ дуже време говорим.

Поента је да овде није на делу „класична” цензура, него нешто мање видљиво и стога много горе, перфидније и више понижавајуће. Далеко иза нас су остали они, такорећи, романтични дани „поштене”, тј. отворене цензуре и тоталитаризма у повоју, када су неки политички комесари и комитетлије потезом пера или телефонским позивом забрањивали књиге и филмове, или скидали позоришне представе. То је умело да буде грубо и глупо, али је жртвама чувало достојанство и чак им прибављало неку врсту херојског ореола.

Некада се знало ко су цензори и ко сноси одговорност. Данас прљави посао обављају оглашивачи, пиплметри и (полу)анонимна пословодства (полу)анонимних власника, од којих су многи то заправо само на папиру. Тако већ више од два месеца траје својеврсно „кување Оље” и постепено навикавање, то јест, одвикавање јавности од емисије и од аутора. Најпре, изненадни, превремени прелазак на „летњу шему”, иако је Бећковићева емисију са Бебом Поповићем одјавила са „видимо се следеће недеље”. Затим, продужени летњи одмор. Па онда широј јавности прилично нејасни медијски написи о преговорима са пословодством, преласку на Инфо канал, или неку другу телевизију, све са малигном сугестијом изнад и између редова како је у питању „нека свађа око пара”.

Да је емисија скинута одмах, или да се Оља одмах побунила након што су је летос пре времена послали на годишњи одмор, реакције би биле жешће, а отпор већи. Али и оваква и оволика реакција, с обиром на општу апатију, цинизам и резигнацију у свим друштвеним сферама, није за потцењивање и представља неку врсту малог чуда и личне сатисфакције за ауторку.

Ма колико ко имао примедби на концепт и садржај „Утиска”, или на пристрасност и мушичавост његове водитељке (а и сам сам се повремено тамо осећао као „прасе у Техерану”), чињеница је да је то више од деценије била убедљиво најутицајнија политичка емисија у читавом региону. На свој специфични „дечји” начин питања и потпитања, а нарочито оним разоружавајућим: „Добро, а сад нам лепо преведите и реците шта то значи”, Оља је умела да многе политичке моћнике и фразере сведе на праву меру и прикаже у њиховој природној величини.

У сваком случају, Оља и „Утисак” нису пали због њихових мана, којих је свакако било, него због једне, изгледа, овом времену и овој власти, апсолутно неподношљиве врлине – то јест, уверења да, ипак, макар мало треба чути и ону другу страну.

„Утисак” је постао жртва процеса општег уништавања професионализма, симбола и институција, не само политичких, него уопште. Јер ништа, али ништа не сме стајати на путу и ништа се не сме испречити – ни медиј, ни институција - између „вође” и „народа”.

Али ова приватизација државе је само завршни и логичан ступањ процеса приватизације читавог друштва, од привреде до културе. И када данас разни (н)унсови и новински синдикати – оправдано – протестују против скидања „Утиска недеље” требало би да се присете да ли су икада рекли неку реч против приватизације фабрика, банака, путарских предузећа, медија... А власник, да ли, може да отпушта и слободно креира своју пословну политику?

Иако још није дефинитивно потврђено, али по свим најавама, Владимир Путин долази у Србију 16. октобра и, по најавама из истих кругова, српске власти намеравају да му тим поводом уприличе велику војну параду – мање Путина, а више себе ради. Јер војна парада се обично везује и организује за неки национални празник: Дан победе, Дан ослобођења, Дан државности... А, ако се не варам, ниједан од тих празника не пада 16. октобра.

Шта хоћу да кажем? Председник Русије је у Београду увек драг и добродошао гост и грађани Србије су увек, чак и када се то није превише допадало овдашњим властима или амбасадама, налазили начина да му то покажу, на улици, стадиону, или на неки трећи начин. А поготово је драг када долази поводом обележавања јубилеја ослобођења Београда од стране Црвене армије у Другом светском рату. Али прилагођавање датума централне прославе, а поготово евентуалне војне параде његовом распореду, непотребно је, неукусно и недостојанствено. И представља симптом оне исте неумесне и неискрене снисходљивости која је одавде већ демонстрирана према Немачкој и Ангели Меркел.

Укратко, мислим да би генерално било боље демонстрирати мало више партнерске искрености у решавању конкретних питања, а мање пуке параде, медијске помпе и приватизације. И то је, уједно, главни утисак и заједнички именитељ из ове две, наизглед, сасвим различите приче.

Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао”

Коментари51
273ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Peric
Nijedna emisija ne moze biti zabranjena na privatnoj televiziji nego samo ukinuta. Ko god bio vlasnik ili menadzer ima pravo da ukine svaku emisiju i to se ne zove cenzura. Pretpostavljam da su svi veci oglasivaci vezani sa vlascu i zavise od vlasti i sugerisano im je "odozgo" da nije pozeljno da se oglasavaju na B92 zbog Utiska i Insajdera. Posto sve privatne televizije zavise iskljucivo od reklama, ucena je urodila plodom. To je dokaz da smo partijska drzava i da svi na ovaj ili onaj nacin u toj drzavi zavise od vlasti pa to vazi i za B92 i za Olju.
Simon Signor
Mozda je stvarno bilo bolje da se to uradilo onako kako je to Milosevic radio. Direktno i bez uvijanja. Ovako je mnogo teze. Nema direktnih direktiva ili se bar ne vide. Tesko je boriti se protiv nevidljivih. Ili protiv neopipljivih. Nisam redovni gledaoc "Utiska". Prosto me je uvek iritirao taj neki promoterski stav prema tz. novom kvazi srpskom intelektualizmu ili na sva usta ispitanoj gradjanskoj Srbiji. Previse je pucala na tu kartu. Imao sam ustisak da je emisija nastala na nekom sukobu iz detinjstva sa njenim ocem. Zbog tog utiska cini mi se da se dogodilo ono sto se dogadja i u prirodi. A to je "igra meca pred tudjim ali dodje i na tvoja vrata. Bilo kako bilo nedostajace mi "Utisak". Ako nizbogcega ono zbog nade da bi jos jedino "Utisak" smogao kapacitet da drzi "orvorenim" svest o diletantizmu onih koji rukovode u Srbiji. Ipak, ostaje nada da ce Insajder smoci snage da raskrinka taj ko bajagi srpski intelektualizam i pokaze njegovu vezu sa "americkim djacima srpskog porekla".
srdjan kalicanin
Samo da ne bude atentata..jer strane sluzbez,operativa novog svetskog poretka,je tu.treci svetski rat je u vazduhu...setite sa pada aviona u ukrajini,atentata u svetu I srbiji.pa I sam prvi svetski rat,atentat na prestolonaslednika austrougarske...pomozi boze ...
Срђан Милошевић
Ђорђе, као и увек убедљив, а о квалитету његових колумни сведочи и број страначких пиуна који долазе да јефтиним празним флоскулама и увредама покушају да оспоре убедљиве тезе господина Вукадиновића.
danka perovic
Sigurna sam da nemam "petlje" da posaljem komentar zbog svoje naklonjenosti prema "Utisku nedelje". Zla su vremena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља