недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Ковачевић: Србија постала зависник од прилива ино-капитала

Аутор: Танјугпетак, 03.10.2014. у 11:00

КРАГУЈЕВАЦ – Члан Академије економских наука Србије Млађен Ковачевић изјавио је данас да је Србија постала „наркомански зависник” од прилива страног капитала и да ће наредних година имати проблем да обезбеди средства за сервисирање високог спољног дуга.

„Биће огроман проблем како обезбедити страни капитал за сервисирање спољног дуга, за покриће огромног дефицита текучег рачуна платног биланса и за стару девизну штедњу”, рекао је Ковачевић на научном скупу у Крагујевцу „Стање и перспективе економско-финансијских односа Србије са иностранством”.

Према његовим речима, пуно је проблема у економско-финансијским односима Србије са иностранством, пре свега јер имамо огроман спољни дуг од 27 милијарди евра.

„Званична статистика каже да је спољни дуг око 82 до 83 одсто БДП-а, а ако би се коректније обрачунао тај проценат би био знатно већи”, тврди Ковачевић.

Проблем је, додао је он, што сваке године држава треба да обезбеди око пет милијарди долара за сервисирање спољног дуга, као и што ће у наредне две-три године за ту намену морати да има више средстава јер ће, како је навео, на наплату доћи кредити које до сада нисмо исплаћивали.

„То је један огроман проблем, а проблем је и што држава још има обавезу према старим девизним штедишама од око 1,3 милијарде евра које мора да исплати у 2015. и 2016. години”, упозорио је Ковачевић и додао да су међу економско-финансијским проблемима и велика задуженост грађана и скроман извоз државе.

Према његовим речима, однос извоза и БДП-а је негде око 33 одсто, док је, примера ради, у Белгији извоз већи од БДП-а.

Када имате у виду да је јако велики спољни дуг и да треба обезбедити више од пет милијарди долара за његово сервисирање а извоз је мали, онда је велики проблем како у наредним годинама држава да враћа дугове, рекао је он.

Према Ковачевићу, Србија мора прво да утврди узрок зашто се дошло у такву ситуацију.

„Многи ће рећи да је светска економска криза главни узрок, али она је само допринела погоршању стања у економско-финансијским односима са иностранством”, оценио је он, подсећајући да је Србија 2008. била у врло тешкој девизној ситуацији а светска криза ју је знатно погоршала.

Ковачевић је навео да је узрок тешке економске ситуације Србије са иностранством што је 2001. године прихватила модел реформи који је, како је оценио, имао озбиљну конструкциону грешку.

„Тај концепрт свео се на концепт 'спржене земље', индустрија је уништена, увоз је преплавио домаће тржиште и морамо наћи начин да утичемо на главне узроке овог драматичног економског стања Србије”, нагласио је он.

Поводом извозних потенцијала Србије, професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић истакао је да они нису мали.

„Оно што је можда парадоксално, јесте да смо годинама имали и још имамо већи увоз од извоза, али са тенденцијом смањивања”, рекао је Веселиновић и додао да је покривеност увоза извозом у 2014. много боља и да износи око 70 одсто.

Он је указао да је смањен и спољнотрговински дефицит, али да, нажалост, он још није у „разумним границама”.

Веселиновић битним сматра то што је конкуретност наше екомије у овој години у значајној мери побољшана у односу на прошлу годину, па смо се, како је навео, према извештају Светског економског форума од 189 земаља, са 101 попели на 94 позицију.

Он је мишљења да извозне потенцијале Србије треба тражити у ономе што имамо, а то су пре свега пољопривредни прехрамбени производи, област енергетике када се санирају последице поплаве, као и у информационим технологијама, али не са аспекта капиталних инвестиција, већ са аспекта људских ресурса зато што смо у тој области познати као добри стручњаци.

Скуп у Крагујевцу „Стање и перспективе економско-финансијских односа Србије са иностранством” организовали су Научно друштво економиста Србије и економски факултети у Београду и Крагујевцу.


Коментари9
59f46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SPS-ovski zavisnici
Pa što prof.ne kažeš da treba uvesti pod hitno Zakon o poreklu imovine pa od bivših direktora socijalista oteti kintu koju su pokrali od Srbije, već pametujete, nego šta ćemo nego biti zavisnici, a da li si kritikovao socijaliste koji su ovu zemlju ojadili još za vreme rata...
Колико академија треба да постоји?
Сазнадосмо да осим Српске академије наука и уметоности, постоји и новопечена Академија економских наука Србије, формирана да би задовољила амбиције и таштину групе људи, јер члан САНУ није лако постати. Хајде сада да по узору на њих, свака научна област формира своју академију, па да многи од нас који то желе постану академици. Лепо би то било, зар не?
Stevan vis
Kad se covek nesklon alkoholu dobrano napije u tom alkoholiziranom stanju oseca se blazeno.Muke dolaze kad pocne da se trezni.Tako ti je sa nasom ekomijom i drustvom u celini.Ono ja sada jos u alkohoziranom stanju,jer novac jos uvek pritjece izvanjskinm zaduzivanjem.Treznjenje najavljuje g.Kovacevic,pocinje vec sledece godine kada dolazi upitnost dotoka stranog kapitala i time upitnost servisiranja glavnice i kamata,a izvoz bude nedostatan.i nrod pocne da se trezni.Tu ne pomazu ni Vucicevi emotivni optimisticki govori,jer takovo stanje postaje egzistencijalno i tada nestaje svaka vera u reci i samo reci,jer od njih se ne zivi.Vasa Peagic je definirao popovske propovjedi,kada je napisao:"Verovao bi svsk u Boga,kad moglo bit da procita(saslusa) verovanje i da budesit".Ovde bi podsetio Vucica o poznatoj prici za rukovodioce o tri koverte.Otvoris prvu gde stoji ,krtikuj predhodnika,otvoris drugu gde pise pravi reorganizaciju-restruktuisanje.otvoris trecu gde se predlaze>PODNESI OSTAVKU.
Радојко Теофиловић
Експозе академика Ковачевића је на нивоу потенцијалног кредитора Владе Србије. Занима га само да ли је Србија у стању да сервисира дуг. Мислим да би публику у Србији занимао и поглед из угла оних који треба да врате дуг, а то је како да се зараде паре. Осим неких овлаш коментара типа пољопривреда, енергетика и програмирање, чланак не спомише ништа ново. Истина, коју мало ко има храбрости да саопшти, је да се конкурентна привреда гради деценијама ако применимо веома агресивне методе и ако имамо јако унутрашње тржиште које можемо да штитимо. Ми не испуњавамо нити један од та два услова. Није тешко погодити колико нам у тим условима треба времена да направимо конкурентну и развијену привреду. Бесконачно много времена.
joca golub
Dolaskom DOS-a krenula je stihiska likvidacija svih privrednih giganata koje je EU oznacila kao konkurenciju a sva ostala preduzeca su podvrgnuta privatizaciji koja je vecinu njih unistila ,jedan deo je u stecaju a onaj najmanji deo sto radi svoj kapital odnosi u zemlje odaklae je gazda. EU nisu potrebne zemlje jake industrije vec zemlje potrosaci kako bi ona mogla da odrzi svoju proizvodnju, odnosno njene najace clanice svi ostali su tu da kupuju po tom modelu se nasa drzava i nasla u ovakvom stanju. Tragedija je sto je praksa DOS-a nastavljena i danas ali je manevarski prostor veoma suzen ovoj vlasti zbog resursa koji su skoro iscrpljeni pa nemaju sta da prodaju. Bez sopstvene proizvodnje nema BDP-a i svi koji tvrde drugacije lazu a mi nazalost sopstvenu proizvodnju vise nemamo niti ko ima nameru da je pokrene. Mozda neko u buducnosti koji bude dovoljno pametan pa shvati u kom grmu lezi zec.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља