недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01

Срби имају времена за пријатељство

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 04.10.2014. у 21:57
Потпис испод слике: Ињиго Рамирес де Аро, велики присталица дугих разговора из којих се рађају нове идеје Фото Приватна архива

Све што у себи садржи апсолутну јединственост, а негира разноврсност, штетно је по људски род и развој друштва, рећи ће вам већ на почетку разговора писац десетина контроверзних позоришних комада Ињиго Рамирес де Аро Валдес, који је недавно дошао на функцију отправника послова амбасаде Шпаније у Београду. У својим есејима, новинарским текстовима, као глумац, редитељ, писац, филозоф и аеро-инжењер, он са свих страна напада монопол, монолит, монотеизам, једноумље, једнодушност, једногласност…

„Сви ти појмови са предзнаком ’моно’(на шпанском моно значи мајмун), претварају свет у пирамиду на чијем је врху бог. А са богом, ма у каквом обличју да је он, нема разговора. Без разговора нема демократије ни креације”, каже овај необичан уметник, у чијем животу су се наизменично смењивале дипломатска служба и челна места у најважнијим установама шпанске културе.

У његовим венама тече плава крв, потиче из старе аристократске породице, има титулу маркиза де Касаса ен Африк, основно и средње образовање стицао је у језуитским школама у време Франка. Из тог искуства изронио је један од његових најполемичнијих позоришних комада извођен у Шпанији, Лисабону, Паризу, Мексику, Њујорку… На свим тим местима, негде мање, негде више, протестовали су десничари. Неки други градови одбили су да овај комад ставе на репертоар својих позоришта.

„Размишљање дечака индоктринираног у језуитској школи у Франковој Шпанији шездесетих година, у ствари је аутобиографско дело. У суштини, Франков режим ослањао се на подршку католичке цркве, а грађански рат је био крсташки рат против онога, што су они звали опасност од црвених.”

„Ништа није тако смешно као трагична истина”, каже Рамирес де Аро па су његови новији комади трагикомедије.

Када је матурирао код језуита, мислио је шта ће даље. Размишљања је пресекао отац: „Или ћеш бити инжењер или си пропалица.” Дипломирао је са најбољим оценама, постао је авио-инжењер и добио позив да се запосли код Дагласа Мекдоналда. Завршио би као стручњак за авионе са гомилом пара, али се тада сусрео са једном путујућом позоришном трупом која је пребегла из Аргентине, где је седамдесетих година завладала војна диктатура (1976–1983). Није им одолео, остао је у Шпанији, баталио инжењерство, и посветио се глуми. Све је било мање више у реду, док на једном гостовању на Мајорци, трупу, без трага и гласа није напустио њен директор. Дуговао им је месечну плату…

Инжењер Ињиго се нешто касније уозбиљио, али никад не толико да би свој живот посветио техничким наукама.

У Београд је дошао после петогодишњег мандата на месту културног аташеа у шпанском конзулату у Њујорку. Одмах је приметио да није тешко бити дипломата у земљи где „људи имају сличан менталитет са Шпанцима”.

„Све је пуно кафића и људи разговарају. То не можете видети нигде на северу Европе или света. Тамо се седи и куцка се по ’ајфону’. Овде и у Шпанији људи пијуцкају и разговарају”, каже нови шеф амбасаде Шпаније. То га је одушевило, јер су, како каже, људи у многим земљама света заборавили, „не знају ни о чему би разговарали”.

Разговору, као предуслову за рађање нових идеја, и подлози за креативност, Рамирес де Аро придаје прворазредни значај. Са нашим људима имаће прилику да се наразговара. И то га неизмерно радује.

„Чак и у Њујорку разговор изумире. Људи се састану да разговарају о неком пројекту. Дају ти двадесет минута. Концепт пријатељства је за то кратко време немогуће развити. Тај концепт није уопште предвиђен нити укључен. Нема се времена за пријатељство. Трагедија је у томе што је пријатељски разговор увек повезан, чак уједињен са креацијом. Ако нема нових пријатеља нема ни креације. Тако у свету нестаје један од главних извора креативности.

Радује ме што у Београду није тако. Брзо ћу научити српски језик, па ћемо уз традиционалну дипломатију, покушати да остваримо оне фине везивне разноврсне тканице које дугорочно обогаћују пријатељство између две земље.”

Ињиго Рамирес де Аро је необичан уметник што значи да ће бити одличан дипломата ако му Мадрид и Београд допусте да свој позив обави на неконвенционалан начин.


Коментари0
187e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља